Milorad Dodik: Od političkih početaka do poslovnih kontroverzi
Rani politički angažman i poslovni počeci
Još u mladosti, Milorad Dodik je uvideo kako politika i biznis mogu biti povezani i korisni jedno za drugo. Njegova politička karijera započela je kada je imao samo 27 godina, 1986. godine, kada je izabran za predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Laktaši. U političkoj areni Bosne i Hercegovine (BiH) prvi put se istakao na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, kada je kao član Saveza reformskih snaga Ante Markovića osvojio poslanički mandat u parlamentu BiH.
Ovaj period bio je presudan za njegov poslovni uspon. Kroz poznanstvo sa uticajnim članom rukovodstva Privredne banke Sarajevo, Dodik je uspeo da obezbedi značajan kredit, koji mu je omogućio osnivanje fabrike “Igokea”. Ova kompanija specijalizovala se za proizvodnju nameštaja, dušeka i jorgana. Prema nekim izvorima, kredit nikada nije vraćen.
Ratni period i ekonomski interesi
Sa početkom rata u BiH, Dodik napušta parlament i počinje da deluje kao nezavisni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske (RS). Ovaj period obeležila je njegova sve intenzivnija povezanost sa poslovnim svetom, ne samo u RS, već i u Srbiji.
Rat je otvorio nove mogućnosti za brzo bogaćenje kroz trgovinu robama koje su bile od vitalnog značaja, poput goriva i cigareta. Dodik je prepoznao ovaj trend i odlučio da svoju kompaniju “Igokea” uključi u ove poslove.
Jedan od njegovih prvih većih poduhvata u trgovini naftom bio je pokušaj poslovanja sa rumunskom firmom “Vrbas”, što dokazuje ugovor vredan oko 4,8 miliona dolara. Preko ovog aranžmana, Dodik je nabavljao gorivo iz Bugarske i prodavao ga na području Republike Srpske, ostvarujući pri tom milionske profite.
Međutim, nije sve teklo glatko. U aprilu 1994. godine, vlasti su mu zaplenile dva šlepera cigareta uvezenih iz Makedonije. Ovaj slučaj nije bio izuzetak. Prema Rješenju Finansijske policije RS, istraga je pokazala da su korišćeni falsifikovani dokumenti kako bi se izbeglo plaćanje akciza i poreza na promet, kako u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ), tako i u RS.
Povlašteni status i veze sa uticajnim ličnostima
Dodik nije bio običan trgovac – imao je specijalan status. Bio je jedan od povlaštenih distributera na teritoriji tadašnje Republike Srpske Krajine (RSK), što je bilo moguće zahvaljujući njegovim dobrim odnosima sa Borislavom Mikelićem, bliskim saradnikom Slobodana Miloševića i Željka Ražnatovića Arkana.
Prilikom policijskih i inspekcijskih kontrola, Dodik se pravdao tvrdnjama da postupa po odobrenju ministara, time pokušavajući da izbegne odgovornost za otkriveni šverc.
Osim cigareta, vlasti su ga uhvatile u prikrivanju trgovine:
- Parfemima
- Alkoholom
- Gorivom
Izveštaj finansijske policije iz juna 1994. godine potvrđuje da je policija RS otkrila kako je firma “Igokea” prikazivala falsifikovane dokumente da bi umanjila stvarnu vrednost robe i izbegla plaćanje akciza i poreza.
Dugovi i političko rešenje problema
Iako je tokom rata ostvarivao značajne profite, Dodik je istovremeno pravio dugove koje nije uredno vraćao. Njegov kasniji politički uspon omogućio mu je da ih podmiri iz entitetskog budžeta RS.
Jedan od primera ovakve prakse zabeležen je u izveštaju Glavne službe za reviziju RS, koji je pokazao da je Dodik tokom rata ostao dužan firmi “Elnos komerc” iz Bora. Kada je postao premijer RS, ovaj dug je vraćen tako što je firmi isplaćeno 553.548 KM za poljoprivredne mašine namenjene Direkciji za robne rezerve RS. Međutim, te mašine nikada nisu isporučene.
Dodik je imao i dug prema “Makedonija tabaku”, vezan za zaplenu cigareta iz 1993. godine. Osim toga, beleženi su njegovi česti krediti u Banjalučkoj banci, posebno u periodima:
- Maj 1993.
- Jun 1993.
- Avgust 1993.
- Oktobar 1993.
- Novembar 1993.
- Januar 1995.
- Decembar 1997.
Zaključak
Milorad Dodik je od mladosti shvatio moć kombinacije politike i biznisa. Njegova rane političke funkcije omogućile su mu da pristupi finansijskim resursima, što mu je pomoglo da pokrene poslovne aktivnosti koje su se s vremenom proširile.
Tokom rata, bio je umešan u trgovinu gorivom, cigaretama i drugim akciznim proizvodima, što mu je donelo milionske prihode. Njegove veze sa političkim i poslovnim elitama pomogle su mu da izbegne sankcije i održi svoje poslovanje.
U kasnijim godinama, političke funkcije koristio je za rešavanje dugova iz ranijih perioda, uključujući slučajeve u kojima su sredstva budžeta RS korišćena za izmirenje njegovih privatnih obaveza.
Njegova priča je primer kako se politička moć može koristiti za stvaranje i održavanje poslovne dominacije, što i dalje izaziva kontroverze u javnosti.
