Čovek koji je ponovo progledao zahvaljujući “zubu u oku”

Zamislite da jedan trenutak u životu promeni sve – od osobe koja jasno vidi svet oko sebe, do potpunog mraka koji traje decenijama. Upravo takva sudbina zadesila je Brenta Čapmana, čoveka čiji je život prekinut iznenadnom i teškom reakcijom organizma. Njegova priča je svedočanstvo o ljudskoj istrajnosti, ali i o čudima moderne medicine koja nekada deluju bliže naučnoj fantastici nego realnosti.

Ono što je započelo kao alergijska reakcija pretvorilo se u stanje koje ga je lišilo vida. Dve decenije života u tami delovale su kao kazna bez kraja. Ipak, upravo u tom beznađu rodila se prilika – procedura toliko neobična i retka da zvuči neverovatno: ugradnja zuba u oko.

Prvi korak u tragediju – Stivens-Džonsonov sindrom

Sve je počelo neočekivano. Brent je reagovao na lek i razvila se teška alergijska reakcija poznata kao Stivens-Džonsonov sindrom. Ovo stanje, iako retko, može ostaviti trajne i razorne posledice. Kod njega je najviše stradao vid – oči su mu bile toliko oštećene da je potpuno oslepeo.

Od tog trenutka počela je borba koja je trajala više od dvadeset godina. Tokom tog perioda prošao je kroz:

• brojne tretmane,

• različite eksperimentalne terapije,

• nade i razočaranja koja su se smenjivala iz godine u godinu.

Ništa nije donosilo trajni rezultat. Mrak je postao njegova svakodnevica, a svetlost tek sećanje.

Susret sa lekarom koji je promenio sve

Sudbina je želela da ga put navede do dr Grega Molonija, oftalmologa iz bolnice Mount Saint Joseph u Vankuveru. Doktor mu je ponudio nešto nesvakidašnje – metodu razvijenu još šezdesetih godina prošlog veka, ali do danas izvedenu samo nekoliko stotina puta širom sveta.

Naziv postupka zvuči gotovo neverovatno: “zub u oku”. Sama ideja da deo zuba može postati ključ povratka vida izaziva nevericu i kod pacijenata i kod šire javnosti. Ipak, upravo ta neuobičajena tehnika postala je Brentova nada.

Kako izgleda procedura “zub u oku”?

Sam zahvat poznat je kao osteoodonto-keratoproteza (OOKP). Njegova složenost i retkost čine ga jednom od najfascinantnijih tehnika u modernoj oftalmologiji.

Koraci operacije uključuju:

1. Uzimanje pacijentovog zuba – obično se vadi očnjak ili drugi pogodan zub.

2. Obrada i bušenje – u sredini zuba pravi se otvor.

3. Ugradnja sočiva – u otvor se postavlja veštačko sočivo koje će kasnije omogućiti prolazak svetlosti.

4. Implantacija u oko – zub sa sočivom ugrađuje se u oštećeno oko.

5. Razlog za korišćenje sopstvenog zuba – organizam ga ne doživljava kao strano telo, pa su rizici odbacivanja minimalni.

Dr Moloni je priznao da ljudi često ostaju u šoku kada čuju da ovakva procedura postoji, ali upravo zahvaljujući toj metodi mnogi pacijenti ponovo ugledaju svetlost.

Brentova odluka – između straha i nade

Brent je, razume se, u početku bio skeptičan. Kada je prvi put čuo za ideju da mu se ugradi sopstveni zub u oko, činilo mu se kao scenario iz futurističkog filma. Ali, posle godina mraka, odlučio je da rizikuje. Nije imao šta da izgubi – osim šanse da ponovo vidi.

Operacija je trajala dugo, bila je složena i iscrpljujuća. A onda se dogodilo nešto što je izgledalo kao čudo: čim se probudio iz anestezije, uspeo je da uoči obrise i pokrete svojih ruku. Vremenom je slika postajala sve jasnija, dok nije došao trenutak kada je posle 20 godina ponovo pogledao u oči svog lekara.

Obojica su zaplakala. Bio je to trenutak koji prevazilazi medicinske uspehe – trenutak ljudske pobede nad sudbinom.

Šira poruka slučaja – važnost prepoznavanja alergija

Brentov slučaj nije samo priča o medicinskom čudu, već i podsetnik na opasnosti alergijskih reakcija. Kako navode stručnjaci, sindrom Stivens-Džonson može nastati i zbog uobičajenih lekova protiv bolova. Posledice mogu biti fatalne ako se ne prepoznaju na vreme.

Zato lekari neprestano upozoravaju:

• svaku alergiju, pa i naizgled bezazlenu, treba prijaviti lekaru,

• nikada ne treba potceniti signale poput osipa, otoka ili naglih promena na koži,

• pravovremeno reagovanje može sprečiti katastrofu.

Uticaj operacije na Brentov život

Za Brenta, povratak vida značio je mnogo više od praktične koristi. On je ponovo mogao da:

• prepoznaje lica svojih najbližih,

• samostalno se kreće,

• čita knjige,

• posmatra prirodu i uživa u bojama koje je zaboravio.

Posebno emotivno za njega bilo je što je nakon dve decenije mogao ponovo da gleda svoju porodicu. Takvi trenuci nemaju cenu i pokazuju da medicina ne leči samo telo, već vraća i životnu radost.

Odjek u svetu i u Srbiji

Brent je jedan od prvih pacijenata u Kanadi koji je prošao kroz ovu proceduru, pa njegova priča ima ogroman značaj. Ona uliva nadu i drugima koji se bore sa sličnim problemima.

U Srbiji se ovakva procedura još ne primenjuje, ali domaća oftalmologija beleži značajne uspehe. Transplantacija rožnjače i sofisticirane mikrokirurške metode već godinama pomažu mnogim ljudima da sačuvaju ili povrate vid. Stručnjaci pažljivo prate svetske trendove i nadaju se da će i ovakve inovativne metode uskoro postati dostupne kod nas.

Kada medicina postane nada

Brent danas govori o svom iskustvu sa velikim entuzijazmom. Njegov život, nekada ograničen tamom, sada je ispunjen svetlošću i bojama. Povratak vida doneo mu je i novu emotivnu snagu, ali i duboko poštovanje prema medicini i ljudima koji u njoj rade.

Ovakve priče imaju univerzalnu poruku:

• medicina nije samo nauka, već i umetnost koja kombinuje znanje i hrabrost,

• čovekova istrajnost može prevazići i najteže prepreke,

• nada je ponekad najvažniji lek.

Brent Čapman i njegova operacija “zuba u oku” postaće zauvek simbol spoja tehnologije, prirode i ljudske vere u nemoguće. Njegov put od tame do svetlosti pokazuje da medicina može promeniti živote – ali i da nikada ne smemo prestati da verujemo u čuda.