Nakon što je zbog negiranja genocida u Srebrenici izazvala lavinu reakcija i ostala bez koncerta u Sanskom Mostu, Jelena Karleuša objavila je novu poruku na platformi X (bivši Twitter) pokušavajući ublažiti posljedice.
Povod za reakciju i javni diskurs
Javna scena na Balkanu, naročito kada se dotiče osetljivih istorijskih tema, često postaje mesto žestokih sukoba mišljenja, osuda i moralnih preispitivanja. Najnoviji primer toga jeste slučaj Jelene Karleuše, poznate srpske pevačice, koja je svojim izjavama o događajima u Srebrenici izazvala snažne reakcije u javnosti, posebno u Bosni i Hercegovini.
Nakon što je zbog ranije objave o ovom pitanju ostala bez zakazanog koncerta u Sanskom Mostu, Karleuša se obratila javnosti novim saopštenjem na društvenoj mreži X (nekadašnjem Twitteru). Iako je ton njenog obraćanja bio nešto emotivniji i naizgled pomirljiviji, mnogi komentatori i dalje smatraju da njen istup izostavlja ono najvažnije — jasno priznanje genocida u Srebrenici.
U ovom prepričavanju, analiziraćemo sadržaj njenog novog obraćanja, stavove koje zauzima, kao i reakcije koje su usledile. Cilj nije samo preneti informacije, već i osvetliti dublji kontekst javne odgovornosti, istorijskog pamćenja i društvene pravde.
Izjava koja izaziva podelu
Jelena Karleuša se u svojoj novoj objavi trudila da umanji štetu izazvanu prethodnim izjavama. U postu izražava saosećanje prema bošnjačkim žrtvama i navodi da „žali i ne zaboravlja“ događaje iz Srebrenice. Takođe ističe da osuđuje rat, nasilje i bezumlje, pokušavajući se pozicionirati kao mirotvorac i neko ko promoviše pomirenje.
Međutim, uprkos pokušajima da ublaži prethodne izjave, Karleuša i dalje izbegava da direktno upotrebi reč “genocid”, što mnogi smatraju ključnim nedostatkom i nastavkom obrasca relativizacije. Umesto toga, koristi opise poput „zločin nad bošnjačkim muškim stanovništvom“, što predstavlja namerno izbegavanje pravno i istorijski verifikovanog termina. Takav način izražavanja ne samo da je neprecizan, već i ponavlja obrasce koje su brojne organizacije i intelektualci prethodno kritikovali.
Problem relativizacije i selektivne empatije
Jedan od najkontroverznijih delova izjave jeste deo u kojem Karleuša piše da je „srpski narod u poslednjih 100 godina najviše stradao na Balkanu – u milionima“. Ovakvo poređenje, iako se oslanja na istorijske tragedije srpskog naroda, zanemaruje specifičnost i težinu genocida u Srebrenici, koji su Međunarodni sud pravde (2007) i Haški tribunal (2004) pravosnažno okvalifikovali kao genocid. Time se, prema mišljenju kritičara, stvara lažna ravnoteža između različitih istorijskih stradanja, a konkretni događaji se stavljaju u širi kontekst kako bi se njihova jedinstvena težina umanjila.
Kontroverzna prošla izjava i otkazivanje koncerta
Podsećanja radi, Karleuša je u prethodnoj objavi tvrdila da je „jedini narod koji je doživeo genocid – srpski“. Ova izjava je doživljena kao revizionistička, jer direktno negira međunarodno priznatu istinu o događajima iz jula 1995. godine. Mnoge javne ličnosti, mediji i organizacije za ljudska prava reagovali su oštro, ističući da se time vređaju žrtve i njihove porodice, ali i narušava proces pomirenja u regionu.
Upravo ta izjava dovela je do otkazivanja planiranog koncerta u Sanskom Mostu, što je izazvalo veliku pažnju medija i javnosti, kako u Bosni i Hercegovini, tako i širom bivše Jugoslavije. U tom kontekstu, novo saopštenje Karleuše može se posmatrati kao pokušaj kontrole štete, ali koji, po mišljenju mnogih, nije iskren niti dovoljan.
Reakcije javnosti: Očekivanja i razočaranja
Korisnici društvenih mreža, naročito iz Bosne i Hercegovine, izrazili su nezadovoljstvo i ogorčenje zbog Karleušinog izbegavanja da upotrebi termin „genocid“. Ispod njene objave na X-u pojavile su se stotine komentara, od kojih su mnogi poručivali:
„Nije dovoljno reći da žališ. Priznaj genocid.“
Ovakve reakcije ukazuju na to da javnost ne traži samo simbolične geste, već konkretno preuzimanje odgovornosti. U regionu gde su politički narativi često zatrovani nacionalizmom, obični građani sve više zahtevaju istinu, pravdu i priznanje stvarnih istorijskih činjenica.
Ključni zahtevi komentatora i organizacija:
-
Upotreba preciznog pravnog termina: Genocid je pravosnažno potvrđen pred međunarodnim sudovima.
-
Iskazivanje saosećanja sa imenovanjem krivice: Žaljenje bez imenovanja krivaca deluje površno.
-
Prestanak relativizacije žrtava: Svaki narod ima svoje stradanje, ali to ne znači da svi zločini imaju istu pravnu kvalifikaciju.
-
Uvažavanje sudskih presuda i istorijskih činjenica.
Šira slika: Odgovornost javnih ličnosti u suočavanju s prošlošću
Pitanje koje se nameće jeste: kolika je odgovornost poznatih ličnosti u oblikovanju javnog mnjenja kada se radi o istorijskim temama? Jelena Karleuša nije političarka, ali kao osoba sa ogromnim uticajem na društvenim mrežama, njen glas nosi težinu. Kada takva ličnost govori o osetljivim temama, kao što je Srebrenica, njene reči mogu imati dubok društveni uticaj, bilo u pravcu pomirenja ili daljeg razdora.
U kontekstu suočavanja s prošlošću, javne ličnosti imaju mogućnost — ali i odgovornost — da:
-
Poštuju sudski utvrđene činjenice
-
Ne doprinose istorijskom revizionizmu
-
Koriste svoj uticaj za izgradnju poverenja među narodima
-
Razumeju dubinu bola koji još uvek traje kod porodica žrtava
Kada reči nisu dovoljne
Na kraju, iako Jelena Karleuša pokušava da ispravi prethodnu izjavu, nova objava ne donosi suštinsku promenu. I dalje je prisutno izbegavanje ključnog termina — genocid, što ostavlja utisak da su saosećanje i tuga iskazani više iz strateških razloga, a ne iz stvarnog razumevanja težine događaja.
U regionu gde su rane još uvek sveže, gde se i dalje traga za telima nestalih, i gde žive hiljade ljudi pogođenih zločinima iz devedesetih, reč “žao mi je” mora imati težinu. A ona se meri ne samo tonom i emocijama, već i istinom.
Priznanje genocida nije stvar politike, već moralne i istorijske istine. Bez toga, svaki pokušaj pomirenja ostaje samo na papiru.
