Opština Sokolac spremna je da podrži inicijativu mještana Knežine da se legendarnom pjevaču narodne muzike Halidu Bešliću podigne spomenik u njegovom rodnom selu.
U malom, planinskom kraju istočne Bosne, poznatom po svojoj netaknutoj prirodi i gostoprimstvu, ovih dana vlada posebna emocija – tuga pomiješana s ponosom. Mještani sela Knežina, koje se nalazi u sastavu opštine Sokolac, odlučili su da pokrenu inicijativu koja će trajno sačuvati uspomenu na jednog od najpoznatijih i najvoljenijih muzičara s ovih prostora – Halida Bešlića. Njihova želja je da se ovom legendarnom izvođaču narodne muzike podigne spomenik u njegovom rodnom selu, na mestu koje je duboko povezano s njegovim životom i pesmama.
Ova ideja naišla je na pozitivan odjek i razumevanje lokalnih vlasti, ali i šire javnosti. Načelnik opštine Sokolac, Strahinja Bašević, jasno je istakao da će opština „svesrdno pomoći“ u realizaciji ovog plemenitog projekta. Time je zajednica Knežine pokazala koliko poštuje čoveka koji je svojim glasom, pesmama i humanošću ostavio neizbrisiv trag u srcima mnogih ljudi.
Halid Bešlić – čovek koji je spajao ljude
Halid Bešlić nije bio samo pevač – bio je simbol jedne epohe, most između tradicije i savremenosti, između gradskog i seoskog duha, između različitih naroda i kultura. Njegove pesme, poput „Romanije“, „Miljacke“, „Prvi poljubac“ i mnogih drugih, postale su deo kolektivnog pamćenja ljudi sa prostora bivše Jugoslavije.
Knežina, njegovo rodno mesto, zauzima posebno mesto u njegovim pesmama i sećanjima. Upravo zato mještani smatraju da je najprirodnije da upravo tu, gde je sve počelo, stoji spomenik koji će svedočiti o životu i delu čoveka koji je proslavio njihov kraj.
Podrška opštine Sokolac
Načelnik Strahinja Bašević nije krio svoje poštovanje prema Bešliću. Tokom izjave za medije istakao je da je Halida poznavao lično i opisao ga kao „pravog lafčinu“ – izraz koji u narodu označava osobu od integriteta, dobrog srca i velikog šarma.
Bašević je rekao da će opština Sokolac u potpunosti podržati inicijativu mještana, ali i da je potrebno da oni formalno upute zahtev, kako bi proces mogao biti sproveden u skladu sa zakonskim procedurama.
Njegove reči odražavaju i jedan širi stav – da lokalne zajednice treba da neguju sećanje na svoje velikane. Kultura sećanja nije samo puki čin postavljanja spomenika, već čin čuvanja identiteta i ponosa jednog naroda. U tom smislu, ovaj projekat ima i dublju, simboličku vrednost.
Predlog za lokaciju spomenika
Mještani Knežine predložili su da se spomenik postavi na mestu koje je Halid sam opjevao u jednoj od svojih najpoznatijih pesama – na izvoru Knežak. To mesto, skriveno među borovima i planinskim potocima, ima gotovo mitski značaj u lokalnoj tradiciji.
U pesmi „Romanija“, Halid peva o svojoj povezanosti sa tim krajem, o nostalgiji, o prirodi koja oblikuje čoveka i o ljubavi prema domovini. Izvor Knežak, prema predanju, bio je mesto gde su se nekada okupljali ljudi iz sela, gde su se rađale priče i pesme, gde su putnici zastajali da utole žeđ i udahnu planinski vazduh.
Postavljanje spomenika baš tu imalo bi višestruko značenje:
-
Simbolično: jer je to mesto koje je Halid proslavio kroz umetnost.
-
Emotivno: jer bi svako ko dođe mogao osetiti duh njegovih pesama.
-
Turistički: jer bi Knežina time postala destinacija za sve njegove poštovaoce iz regiona.
Tako bi Knežina, tiho i skromno selo, postala svojevrsno mesto sećanja i hodočašća ljubitelja narodne muzike.
Halidova humanost i veza sa zavičajem
Jedan od razloga zbog kojih je ova inicijativa naišla na široku podršku jeste i Halidova dobro poznata ljudskost. Tokom svoje karijere, on je često pomagao ljudima iz svog kraja – diskretno, bez mnogo medijske pažnje. Kako je načelnik Bašević istakao, Halid je „godinama pomagao ljudima ovog kraja“, pokazujući da nikada nije zaboravio odakle potiče.
Poznato je da je u teškim vremenima, naročito tokom posleratnih godina, pomagao porodicama koje su ostale bez osnovnih sredstava za život, a često je učestvovao i u humanitarnim akcijama širom Bosne i Hercegovine. Takvi gestovi su ga u očima naroda uzdigli iznad statusa obične muzičke zvezde – postao je narodni heroj u pravom smislu te reči.
Reakcije javnosti i značaj ovog čina
Vest o inicijativi mještana Knežine brzo se proširila i izazvala pozitivne reakcije širom Bosne i Hercegovine, ali i u dijaspori. Ljudi koji su slušali Halidove pesme tokom decenija izrazili su podršku ideji da se u njegovom rodnom kraju podigne spomenik.
Mnogi smatraju da je to najmanje što se može učiniti za čoveka koji je, kroz muziku, povezivao generacije i širinu prostora – od Romanije do Beograda, od Zagreba do Beča.
Njegove pesme su se pevale na svadbama, proslavama, rastancima i povratcima – one su postale zajednički jezik emocija za milione ljudi. Zato bi spomenik u Knežini bio više od obične statue – bio bi simbol jednog vremena, kulture i zajedništva.
Poslednji oproštaj od legende
U međuvremenu, Bosna i Hercegovina se proteklih dana oprašta od svog velikog umetnika. Halid Bešlić preminuo je u Sarajevu u 72. godini života, nakon kratke i teške bolesti. Njegova smrt izazvala je tugu ne samo među kolegama muzičarima, već i među običnim ljudima koji su uz njegove pesme rasli, voleli i tugovali.
Sahrana je zakazana za ponedeljak, 13. oktobar, na sarajevskom groblju Bare. Očekuje se veliki broj ljudi koji će doći da mu odaju poslednju počast – ne samo iz Bosne i Hercegovine, već i iz regiona.
Mnogi su rekli da će njegov odlazak ostaviti prazninu u svetu narodne muzike, ali i u srcima onih koji su ga voleli kao čoveka. Upravo zato, inicijativa mještana Knežine da se podigne spomenik dobija još veći značaj – to je način da uspomena na Halida Bešlića ostane živa i trajna.
Inicijativa da se Halidu Bešliću podigne spomenik u njegovom rodnom selu Knežina predstavlja mnogo više od simboličnog gesta. Ona je izraz poštovanja, zahvalnosti i ljubavi naroda prema čoveku koji je svojom muzikom ujedinio generacije i granice.
Ovaj poduhvat nosi i dublju poruku: da veličina čoveka ne meri se samo slavom koju je stekao, već tragom koji je ostavio u srcima drugih. Halid je bio umetnik koji je umeo da peva o jednostavnim stvarima – o ljubavi, domovini, prirodi i ljudskim vrednostima – i upravo zato je postao legenda.
Postavljanje spomenika na izvoru Knežak ima trostruko značenje: čuva uspomenu, promoviše kraj iz kog potiče i inspiriše nove generacije da neguju tradiciju.
Na kraju, može se reći da je Halid Bešlić ostavio iza sebe ne samo pesme koje će se i dalje pevati, već i duh dobrote, skromnosti i topline koji nadživljava svaku notu.
Njegovo ime ostaće zauvek upisano u istoriju bosanske narodne muzike, ali i u srcima ljudi Romanije, Sarajeva i celog regiona. Spomenik u Knežini neće biti samo kamen u obliku čoveka – biće to simbol čitavog jednog vremena, generacije i naroda koji pamti i poštuje svoje korene.
