Politička napetost u Bosni i Hercegovini: Potjernica za liderima Republike Srpske
U političkom pejzažu Bosne i Hercegovine, poslednjih dana pažnju javnosti zaokuplja odluka Suda Bosne i Hercegovine kojom je određen pritvor za tri ključne političke figure iz entiteta Republika Srpska (RS) – Milorada Dodika, Radovana Viškovića i Nenada Stevandića. Ova pravna odluka pokrenula je čitav niz koraka, od kojih je najznačajniji raspisivanje centralne potjernice za spomenutim osobama. Njihovo privođenje postalo je formalna obaveza svih policijskih agencija u zemlji, što uvodi novu fazu u već kompleksnu političko-pravnu situaciju.
Pokretanje centralne potjernice: Pravne osnove i praktične implikacije
Nakon što su Dodik, Višković i Stevandić odbili da se odazovu na saslušanje pred Tužilaštvom BiH, Sud BiH je reagovao donošenjem odluke o njihovom pritvaranju. Na osnovu toga, Granična policija Bosne i Hercegovine je aktivirala centralnu potjernicu, postupajući po automatskoj naredbi suda. Ovim potezom, obaveštene su sve policijske agencije na teritoriji BiH da:
- Bilo gde i bilo kada uoče jednu od pomenutih osoba,
- Imaju zakonsku dužnost da ih odmah privedu.
Potjernica obuhvata Milorada Dodika, koji obavlja funkciju predsjednika Republike Srpske, Radovana Viškovića, premijera RS-a, kao i Nenada Stevandića, predsjednika Narodne skupštine RS-a.
Realnost sprovođenja naredbe: Zakonski okvir naspram političke stvarnosti
Teoretski, situacija je kristalno jasna – niko u zemlji, bez obzira na poziciju, nije iznad zakona. Međutim, kada se sa pravne strane pređe na teren praktične primene, u obzir dolazi nekoliko faktora koji komplikuju stvar.
Pre svega, Dodik, Višković i Stevandić nisu obični građani, već najviši zvaničnici Republike Srpske. Njihova politička moć i status u entitetu RS, zajedno sa podrškom koju uživaju u javnosti tog dela BiH, otežavaju očekivanje da će lokalne policijske snage jednostavno izvršiti njihovo hapšenje.
U takvoj postavci, postoji nekoliko realnih scenarija:
Mogući razvoj događaja:
-
Spontano privođenje:
Ovo podrazumeva situaciju u kojoj bi se neko od osumnjičenih pojavio na teritoriji gde policijske snage imaju potpunu nadležnost, i gde bi pojedinačni policajci mogli, u skladu sa zakonom, sprovesti naredbu. Ipak, s obzirom na delikatnost njihovih pozicija i moguće političke posledice, verovatnoća da će se neko od policajaca odlučiti na taj korak – mala je. -
Organizovana akcija:
Ova opcija se sve češće pominje u stručnim i političkim krugovima. Organizovana, dobro isplanirana akcija koja bi uključivala više domaćih policijskih agencija, a moguće i asistenciju međunarodnih snaga kao što je EUFOR, izgleda kao ozbiljniji i realniji pristup.
Širi međunarodni kontekst: Mogućnost raspisivanja Interpolove potjernice
Pored centralne potjernice, razmatra se i sledeći korak – međunarodna potjernica. Ukoliko BiH odluči da zatraži Interpolovu pomoć, tada bi:
- Svako međunarodno kretanje Milorada Dodika, Radovana Viškovića i Nenada Stevandića bilo praćeno rizikom hapšenja.
- Policijske snage zemalja članica Interpola bile dužne da postupaju u skladu sa potjernicom i privedu osumnjičene.
Ovaj potez bi značajno ograničio slobodu kretanja pomenutih političara i imao bi ozbiljne posledice po odnose BiH sa susednim zemljama, ali i šire.
Trenutno kretanje osumnjičenih: Lokacije i manevri
Prema dostupnim informacijama, situacija na terenu izgleda ovako:
Milorad Dodik
Dodik se trenutno kreće unutar granica Republike Srpske. Iako mu je kretanje ograničeno zbog raspisane potjernice, i dalje ima određene mogućnosti za manevar, pre svega zahvaljujući pristupu helikopterskom transportu, koji mu omogućava izbegavanje kontrolnih punktova na kopnu.
Zanimljivo je da je Dodik ranije najavio planirano putovanje u Moskvu, zakazano za 18. mart. Ukoliko do realizacije tog putovanja dođe, dodatno se otvara pitanje potencijalnog raspisivanja međunarodne potjernice i reakcije ruskih vlasti.
Nenad Stevandić
Za razliku od Dodika, Stevandić je već napustio teritoriju Bosne i Hercegovine. Prema najnovijim informacijama, on se nalazi u Beogradu, u koji je otputovao krajem prethodne sedmice. Njegov boravak u Srbiji stavlja fokus na pitanje odnosa Srbije prema eventualnoj međunarodnoj potjernici, kao i na njenu spremnost na saradnju sa institucijama BiH.
Radovan Višković
Premijer Republike Srpske, Radovan Višković, za sada je još uvek na teritoriji RS-a. Iako su informacije o njegovom tačnom kretanju šture, pretpostavlja se da je pod nadzorom policijskih i bezbednosnih službi.
Značaj trenutne situacije: Pravna država ili politički kompromisi?
Ono što je očigledno jeste da se Bosna i Hercegovina nalazi pred ozbiljnim izazovom. Odluka suda i raspisana potjernica jasno pokazuju da institucije žele da dokažu neprikosnovenost pravnog poretka, bez obzira na politički status pojedinaca. Međutim, realnost ukazuje na duboku podelu unutar zemlje, gde se lojalnost institucijama države često sukobljava sa entitetskim interesima.
Ova situacija otvara niz važnih pitanja:
- Da li će domaće policijske agencije imati političku hrabrost i institucionalnu snagu da sprovedu potjernicu?
- Da li će međunarodna zajednica, pre svega EUFOR i Interpol, biti uključeni kako bi se sprečile opstrukcije?
- Kako će susedne zemlje, naročito Srbija, reagovati ako se situacija prenese na međunarodni nivo?
Zaključak: Ishod koji će oblikovati budućnost BiH
Slučaj raspisivanja potjernice za Miloradom Dodikom, Radovanom Viškovićem i Nenadom Stevandićem predstavlja jedan od najznačajnijih testova pravne države u Bosni i Hercegovini. Iako zakon jasno definiše korake koje treba preduzeti, politički faktori i unutrašnje podeljenosti predstavljaju prepreke koje nije jednostavno prevazići.
Dalji razvoj događaja zavisiće od:
- Odluka domaćih vlasti – da li će insistirati na sprovođenju zakona bez obzira na politički pritisak.
- Uloge međunarodnih aktera, koji bi mogli imati ključnu ulogu u realizaciji eventualne organizovane akcije.
- Odnosa BiH sa susednim državama, koje bi mogle biti uključene ukoliko dođe do međunarodne potjernice.
U svakom slučaju, pred Bosnom i Hercegovinom se nalazi period koji će oblikovati ne samo trenutnu političku dinamiku, već i pravnu i institucionalnu budućnost zemlje.
