Politička kriza u Bosni i Hercegovini: Mogući scenariji i posledice
Uvod
Bosna i Hercegovina se ponovo suočava sa ozbiljnom političkom krizom, koja preti da destabilizuje stanje u zemlji i regionu. Ova kriza eskalirala je nakon što je Visoki predstavnik Christian Schmidt zapretio poništenjem zakona na osnovu kojeg je Sud BiH osudio predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, premijera Radovana Viškovića i predsednika entitetske skupštine Nenada Stevandića. U odgovoru na ovu situaciju, vlasti Republike Srpske signalizirale su mogućnost povlačenja ranije usvojenih neustavnih zakona, što dodatno komplikuje odnose unutar zemlje.
Ponuda iz Banje Luke i reakcija Sarajeva
Jedan od ključnih aktera u ovom političkom previranju, Nenad Stevandić, poslao je poruku centralnim vlastima u Sarajevu, izražavajući spremnost da vlasti Republike Srpske povuku određene odluke ukoliko Visoki predstavnik poništi zakon koji je doveo do presude protiv Dodika i drugih.
Međutim, reakcija političkih stranaka koje čine vlast na državnom nivou bila je odlučna. Partije vladajuće “Trojke” – Socijaldemokratske partije (SDP), Naroda i pravde (NiP) i Naše stranke – odbile su ovu ponudu uz jasnu poruku:
- “O poštovanju Ustava i zakona nema pregovora.”
Ovakav čvrst stav dodatno je produbio političke tenzije i pojačao neizvesnost u vezi sa budućim koracima vlasti u Republici Srpskoj.
Dodikova nova provokacija i mogući sukobi
Nakon što je ranije preduzeo korake ka ukidanju pojedinih centralnih institucija na teritoriji Republike Srpske, Milorad Dodik je ponovo izazvao zabrinutost izjavom da planira formiranje granične policije Republike Srpske. Ovaj potez izazvao je pitanja u javnosti:
- Da li se Bosna i Hercegovina približava novom sukobu?
- Hoće li situacija eskalirati do nivoa oružanih sukoba?
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić odgovara na ovo pitanje sa jasnim stavom:
- “Neće biti rata.”
Komšić ističe da, iako istorija pokazuje da je za rat dovoljna jedna varnica, u trenutnim okolnostima u Bosni i Hercegovini ne postoje ni kapacitet ni volja za oružani sukob. Ovakva ocena može doneti određeno olakšanje građanima, ali ne umanjuje ozbiljnost političke krize.
Formiranje granične policije Republike Srpske
Dodikova ideja o uspostavljanju granične policije Republike Srpske oslanja se na njegovu interpretaciju Aneksa 2 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Međutim, prema mišljenju Komšića i drugih političkih aktera, ovaj potez predstavlja direktan pokušaj podrivanja državnih institucija Bosne i Hercegovine i korak ka secesiji.
- “Ovo je unapred planiran i pripremljen potez. Presuda protiv Dodika je iskorištena samo kao izgovor za sprovođenje ranijih planova.” – naglašava Komšić.
- Takođe upozorava na taktiku koju Dodik koristi: “Ovo je proces postepenog kuvanja žabe – dok situacija postane očigledno nepodnošljiva, već će biti kasno za reakciju.”
Ove izjave ukazuju na ozbiljnu zabrinutost da se Republika Srpska sistematski kreće ka stvaranju faktičke nezavisnosti, korak po korak.
Može li država BiH uhapsiti Dodika i ostale optužene?
Jedno od ključnih pitanja u ovoj krizi jeste da li država Bosna i Hercegovina ima kapacitet i volju da uhapsi Milorada Dodika, Nenada Stevandića i Radovana Viškovića, s obzirom na nepravosnažnu presudu koja je protiv njih doneta.
Komšić smatra da država ima kapacitet, ali da joj nedostaju odlučnost i politička hrabrost. On ukazuje na ključne institucije koje bi mogle sprovesti hapšenja:
- Agencija za istrage i zaštitu BiH (SIPA)
- Granična policija BiH
- Obaveštajno-sigurnosna agencija (OSA)
- Direkcija za koordinaciju policijskih tela
Međutim, prema njegovim rečima, unutar ovih institucija ne postoji spremnost da se preduzmu konkretni koraci:
- “Svi kao da čekaju nekoga drugog da reši problem. U međuvremenu, ono što Dodik radi postaje nova realnost.”
Zaključak
Politička situacija u Bosni i Hercegovini je u ozbiljnoj fazi napetosti, ali prema ocenama stručnjaka i političkih aktera, oružani sukob nije verovatan. Ipak, pravni i politički sukobi i dalje predstavljaju pretnju stabilnosti zemlje.
Ključni problemi ostaju:
- Odluka Visokog predstavnika o poništenju spornog zakona.
- Odgovor Republike Srpske – moguće povlačenje ranijih neustavnih zakona.
- Formiranje entitetske granične policije kao pokušaj podrivanja državnih institucija.
- Neodlučnost bosanskohercegovačkih vlasti u sprovođenju zakona i hapšenju osuđenih političara.
Dok građani Bosne i Hercegovine s napetošću prate razvoj događaja, ostaje da se vidi kako će se ova kriza rešiti – putem političkih pregovora, međunarodnih intervencija ili daljih eskalacija. Jedno je sigurno: stabilnost regije ponovo je dovedena u pitanje
