Uvod: Pismo koje odjekuje Evropom
Politička scena Bosne i Hercegovine često je podložna burnim dešavanjima i tenzijama koje reflektuju duboku i slojevitu složenost državne strukture. Ipak, jedan potez iz vrha bh. diplomatije izazvao je izuzetno snažan odjek ne samo u domaćim političkim krugovima, već i na širem evropskom planu. Naime, Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, poslao je zvanično pismo svim ministrima vanjskih poslova zemalja članica Evropske unije, kao i ključnim predstavnicama EU – Kaji Kallas, visokoj predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost, i Marti Kos, komesarki za proširenje. U ovom dokumentu, Konaković izražava ozbiljnu zabrinutost i poziva na hitnu reakciju zbog, kako navodi, destabilizujućih aktivnosti Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske.
Po prvi put, jedan visoki zvaničnik iz Sarajeva otvoreno i zvanično traži da EUFOR, evropske mirovne snage u BiH, asistiraju pri hapšenju ne samo Dodika, već i Nenada Stevandića i Radovana Viškovića – ključnih ličnosti entitetske vlasti u Republici Srpskoj. Ovaj potez otvara novo poglavlje u političkoj borbi za očuvanje ustavnog poretka Bosne i Hercegovine, ali i u odnosima između Sarajeva i Brisela.
Razrada: Razlozi za hitnu međunarodnu intervenciju
1. Incident s njemačkom državnom sekretarkom kao povod
Konaković je svoje pismo započeo osvrtom na nedavni događaj koji je, prema njegovim rečima, prelazio sve granice diplomatskog ponašanja. Naime, njemačka ministrica za Evropu, Ana Lurman, doživela je neprijatnost tokom posete Banjoj Luci, kada je, prema tvrdnjama iz Sarajeva, MUP Republike Srpske postupio na način koji se može tumačiti kao proterivanje. Tokom iste posete, Milorad Dodik je uputio otvorene pretnje silom, čime je, prema Konakoviću, ozbiljno narušio ne samo diplomatske odnose sa jednom od najvažnijih članica EU, već je i ugrozio samu Evropsku uniju.
„Takav čin nije samo unutrašnje političko pitanje, već direktan napad na evropske institucije i vrednosti koje svi zajedno delimo i branimo,“ naveo je Konaković.
2. Politička geneza destabilizacije
U pismu se dalje podseća na dugogodišnje ponašanje Milorada Dodika, koje Konaković opisuje kao konstantno delovanje protiv državnih institucija i evropskog puta BiH. Navodi da Dodik neprestano sprovodi antiustavne mere, donosi zakone koji derogiraju institucije Bosne i Hercegovine, i koristi retoriku koja podstiče podelu i tenzije.
Kao dodatnu dimenziju problema, Konaković naglašava bliske veze koje Dodik održava sa Ruskom Federacijom, označavajući ga kao “ruskog političkog eksponenta unutar evropskih granica.” Ovaj aspekt, kako ističe, nije samo simboličan, već ima i konkretne posledice po bezbednosnu arhitekturu Zapadnog Balkana i Evropske unije u celini.
„Njegova politika destabilizuje region, remeti procese pomirenja i direktno ugrožava mir,“ stoji u pismu.
3. Poziv EU na odgovornost i delovanje
Poseban segment pisma upućen je direktno institucijama EU, uz otvoren poziv da se konačno preduzmu konkretni koraci. Konaković upozorava da bi izostanak reakcije značio gubitak kredibiliteta same Unije, koja se, kako kaže, inače predstavlja kao promoter vladavine prava, demokratije i teritorijalne celovitosti. On upozorava:
-
„Ako EU ne reaguje, postaće sinonim za nemoć i licemerje.“
-
„Bosna i Hercegovina i njeni građani veruju u evropske vrednosti, ali sada traže dokaze da EU stoji iza tih principa.“
4. EUFOR kao instrument za uspostavljanje pravnog poretka
Jedna od najkontroverznijih, ali i najdirektnijih tačaka ovog pisma odnosi se na zvaničan zahtev za asistenciju EUFOR-a u sprovođenju hapšenja Milorada Dodika, Nenada Stevandića i Radovana Viškovića. Ova trojka, prema Konakoviću, predstavlja direktnu pretnju ustavnom poretku BiH.
Konaković navodi:
-
Dodik prkosi Ustavu BiH
-
Stevandić, kao predsednik NSRS, učestvuje u zakonodavnom podrivanju institucija
-
Višković, kao premijer RS, sprovodi antiustavne odluke izvršne vlasti
Ova optužba je do sada najdirektniji oblik pravnog i političkog izazova na relaciji Sarajevo–Banja Luka.
Takođe se poziva na:
-
Hitno jačanje domaćih institucija, kako bi mogle odgovoriti na krizu
-
Koordinisanu reakciju međunarodne zajednice, uz pomoć mehanizama koji su dostupni kroz Dejtonski sporazum i prisustvo međunarodnih vojnih snaga
5. Srbija pod lupom
Na kraju, Konaković u pismu ne zaobilazi ni regionalne aktere, pozivajući EU da preispita ulogu Srbije u aktuelnim dešavanjima. Iako se ne iznose konkretne optužbe, ton pisma sugeriše da se iz Sarajeva sa zabrinutošću posmatra potencijalna politička i logistička podrška koju Srbija pruža liderima Republike Srpske.
Zaključak: Pismo kao istorijski test za Evropsku uniju
Ovo pismo Elmedina Konakovića nesumnjivo predstavlja jedan od najznačajnijih diplomatskih dokumenata poslatih iz Bosne i Hercegovine u poslednjih nekoliko godina. Njegova sadržina ne ostavlja prostora za neutralnost – radi se o pozivu na konkretno i brzo delovanje protiv političkih lidera koji, prema oceni zvaničnog Sarajeva, predstavljaju opasnost po ustavni poredak, bezbednost regiona, ali i kredibilitet Evropske unije.
U njemu su jasno artikulisani:
-
Razlozi za zabrinutost – uključujući pritiske na međunarodne zvaničnike i antiustavne zakone
-
Analiza Dodikove političke agende – kao deo šire geopolitičke igre
-
Poziv na odlučnu reakciju EU – kroz konkretne bezbednosne i pravne instrumente
U političkom smislu, pismo može poslužiti kao test:
-
Da li će EU imati kapaciteta i volje da zaštiti sopstvene principe u BiH?
-
Hoće li EUFOR biti angažovan kao garant mira i ustavnosti?
-
Može li međunarodna zajednica da zaustavi političko urušavanje BiH iznutra?
Za BiH, ali i za EU, ulog je veliki. Kako god odgovorili, jasno je da se vreme pasivne diplomatije završava. Pred evropskim i domaćim političarima sada stoji izbor – da li će stati u odbranu pravnog poretka, ili će posmatrati kako se region ponovo klizi ka nestabilnosti?
