Lider HDZ-a: “Tri federalne jedinice su budućnost BiH”

U ovom članku možete pročitati o onome šta misli lider HDZ-a o BiH

Promena retorike i politička dinamika

U političkom životu Bosne i Hercegovine, izjave lidera velikih stranaka često imaju moć da značajno utiču na odnose unutar zemlje, pa i šire. Jedna od najzapaženijih takvih figura je svakako Dragan Čović, predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ BiH), čije reči poslednjih godina često odražavaju šire geopolitičke tenzije, pa i konkretne interese entiteta i naroda koje zastupa.

Njegova nedavna izjava o legitimitetu visokog predstavnika u BiH, Christiana Schmidta, izazvala je talas reakcija u domaćoj, ali i međunarodnoj javnosti. Ono što je posebno interesantno jeste da Čović sada zauzima stav koji ranije nije zastupao – dovodeći u pitanje legitimitet Schmidta kao visokog predstavnika, iako se ranije nije protivio njegovim intervencijama, čak i kada su išle u korist HDZ-ovim političkim zahtevima.

Ova izjava može se posmatrati i kao deo šireg političkog manevra – ne samo u kontekstu odnosa sa međunarodnom zajednicom, već i kao deo unutrašnjeg pozicioniranja prema bošnjačkim i srpskim političkim akterima. U ovom tekstu, detaljno ćemo preispitati šta je Čović zapravo rekao, kako se ti stavovi uklapaju u njegovu raniju retoriku i političku strategiju, i šta bi ovakvi komentari mogli značiti za budućnost BiH.

 Osporavanje visokog predstavnika i podrška SNSD-u

Na direktno pitanje novinarke N1 televizije da li visoki predstavnik Christian Schmidt može pomoći u rešavanju političke krize u BiH, Dragan Čović je odgovorio sa vidnim negodovanjem, naglašavajući da „ne postoji mogućnost da on interveniše“. Prema njegovom tumačenju, ukoliko bi se prihvatila ta mogućnost, onda bi trebalo dovesti u pitanje i same osnove političkog sistema:

„Ne postoji mogućnost, šta ćemo mi onda ovdje? Neka zovnu Schmidta i imenuje sve, postoje zakoni države i Ustav. Neka Schmidt donosi zakone, šta će nam izbori, Vijeće ministara ili Parlament“, izjavio je ironično.

Ovakva retorika označava značajnu promenu u njegovom stavu. Naime, 2022. godine, kada je Schmidt u izbornoj noći intervenisao u izborni zakon na način koji je išao u korist HDZ-a, Čović nije izražavao sumnju u njegov legitimitet. Naprotiv, tada je ta odluka dočekana sa zadovoljstvom u njegovim političkim krugovima.

Osporavanje imenovanja

Posebno zanimljiva izjava ticala se pitanja legitimiteta samog imenovanja Schmidta:

„Nije ga niko imenovao koliko ja vidim. Ta mogućnost da interveniše ne postoji“, rekao je Čović, direktno osporavajući međunarodni proces imenovanja.

Ovim rečima se priklonio stavu SNSD-a, odnosno Milorada Dodika, koji već duže vreme insistira na tome da Schmidt nije legalno imenovan, jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ključne političke poruke u ovoj izjavi:

• Destabilizacija međunarodnog autoriteta: Dovođenje u pitanje legitimnosti Schmidta slabi poziciju OHR-a.

• Jačanje pozicije domaćih političkih aktera: Poziv da se poštuju isključivo unutrašnji zakoni i Ustav BiH.

• Približavanje stavovima RS-a, što može imati za cilj postizanje novih političkih dogovora ili održavanje koalicija.

Federalizam kao vizija za BiH

Osim komentara o Schmidtu, Čović se osvrnuo i na pitanje federalizacije Bosne i Hercegovine. Tom prilikom je istakao da je ideja o tri federalne jedinice nešto što HDZ zagovara već decenijama, a ne neko novo političko oružje:

„Naravno da sam mislio da je to budućnost BiH. O tome pričamo 20 godina, to nije izvučeno iz konteksta. Stav mene i HDZ-a nije prikriven. To je način kako urediti BiH. Za to treba mijenjati Ustav“, rekao je.

Ovo jasno ukazuje na doslednost HDZ-a kada je reč o njihovom konceptu političke reorganizacije države. Model koji Čović promoviše oslanja se na princip etničkog i političkog autonomizma, u kojem bi Hrvati imali jasno definisanu federalnu jedinicu sa većinskim uticajem.

Takođe je dodao:

„Bošnjaci će se morati opredijeliti za modernu BiH“.

Ova izjava otvara dodatna pitanja o tome kako HDZ vidi „modernu BiH“ i u kojoj meri taj model podrazumeva kompromis između naroda, nasuprot jednostranim rešenjima.

Političke kalkulacije: Nova većina i saradnja s opozicijom

U drugom delu svog istupa, Čović se dotakao mogućnosti formiranja nove parlamentarne većine u saradnji sa opozicionim partijama iz Republike Srpske, potencijalno mimo SNSD-a. Istakao je da sve što se dogovori mora biti sprovedeno, aludirajući na odgovornost i ozbiljnost političkih aktera.

„Ono što se dogovori, treba da se sprovede“, poručio je.

Naglasio je i da dalji ostanak SNSD-a u vlasti zavisi upravo od njihove spremnosti da poštuju institucije Bosne i Hercegovine. U tom kontekstu je pomenuo i lidera SNSD-a:

„Dodik treba da se odazove institucijama u BiH“.

Ova poruka može se tumačiti kao pritisak, ali i kao pokušaj distanciranja u trenutku kada je Dodik suočen sa pravosudnim procesima i međunarodnim pritiscima.

Politička taktika u neizvesnoj ravnoteži

Izjava Dragana Čovića o Christianu Schmidtu i njegovom navodnom nelegitimnom statusu otvara mnogo pitanja o pravcu kojim se kreće bosanskohercegovačka politika. U vremenu kada se očekuje više dijaloga i međunacionalne saradnje, ovakve poruke stvaraju prostor za dodatne tenzije, ali i političke kalkulacije.

S jedne strane, Čović:

• Relativizuje ulogu međunarodne zajednice,

• Podržava koncept federalizacije,

• Zadržava mogućnost saradnje i sa opozicijom i sa SNSD-om.

S druge strane, takve izjave mogu imati i negativne posledice, naročito ako se shvate kao podrivanje državnog suvereniteta ili osporavanje autoriteta koji su trenutno priznati od većine međunarodne zajednice.

Lider HDZ-a, iako uporan u promovisanju ideje federalizacije, svesno balansira između otvorenosti prema evropskim strukturama i savezništva sa akterima koji su skloni konfrontaciji sa Zapadom. U tom kontekstu, njegove izjave nisu puko reagovanje na dnevnu politiku, već deo šireg strateškog pristupa koji ima za cilj pozicioniranje hrvatskog političkog korpusa u narednim reformskim procesima.

Bez obzira na mišljenja o Schmidtovom legitimitetu ili o ustavnim reformama, jasno je da će naredni meseci biti ključni za:

• Sudbinu državnih institucija,

• Pitanje federalizacije ili decentralizacije,

• Opstanak ili promenu postojećih političkih savezništava.

U takvoj klimi, izjava Dragana Čovića deluje kao probni balon, ali i kao jasan signal međunarodnoj zajednici – da HDZ neće više bezuslovno podržavati odluke visokog predstavnika, ako te odluke ne idu direktno u prilog njegovoj političkoj agendi.