Glas majke izgnane tugom: Dijana Hrka i njena borba za pravdu posle tragične smrti sina

 Kada tuga nadjača domovinu

U zemlji u kojoj se svakodnevno vode borbe za pravdu, istinu i osnovna ljudska prava, glas jedne majke odjekuje jače od svih političkih govora. Dijana Hrka, majka pokojnog Stefana Hrke – mladića koji je izgubio život usled obrušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu – danas ne traži ništa osim odgovornosti i istine. Ali upravo taj zahtev, koji bi trebalo da bude osnov svakog civilizovanog društva, postao je razlog zbog kojeg je morala da napusti svoju zemlju. U strahu za ličnu bezbednost, Dijana se odlučila da ode iz Srbije, ostavljajući za sobom ne samo grob svog sina, već i osećaj pravne i moralne sigurnosti.

Gostujući u emisiji “Probudi se” na TV Nova, Dijana je govorila o svom bolu, nepoverenju u sistem i o borbi koja je prerasla u nešto mnogo veće od lične tragedije. Njena ispovest nije samo svedočanstvo majčinske tuge, već i optužnica protiv sistema koji nije uspeo da zaštiti, niti da odgovori.

 Borba jedne majke protiv korumpiranog sistema

1. Dan sećanja koji nije mogla da doživi

Na dan kada su studenti i građani planirali da se okupe i zapale sveće u znak sećanja na Stefana Hrku, Dijana nije bila u mogućnosti da im se pridruži. Njena odluka da napusti Srbiju proistekla je iz osećaja ugroženosti i straha. Biti daleko od sina na dan koji mu je posvećen bio je, po njenim rečima, izuzetno bolan trenutak.

“Neću danas djetetu zapaliti svijeću, neću biti u Novom Sadu sa njima svima. Jako me to mnogo boli,” rekla je sa tugom.

Ona je javno izrazila duboko nepoverenje prema institucijama Srbije, posebno ukazujući na selektivnu pravdu i odsustvo konkretne akcije u slučaju smrti njenog sina.

2. Sistem koji ne deluje – osećaj bespomoćnosti

Dijana se osvrnula na to da ni posle šest meseci niko nije saslušan u vezi sa tragedijom. Naprotiv, umesto da odgovaraju oni koji su učestvovali u izgradnji i nadzoru nesigurne konstrukcije, pravosudni sistem se, po njenim rečima, okrenuo ka onima koji tragaju za istinom.

Firma “Starting”, koja je povezana sa radovima na železničkoj stanici, ne samo da nije procesuirana, već je, kako Hrka navodi, podnela tužbu protiv njenog advokata Ivana Ninića, što ona vidi kao pokušaj zastrašivanja.

“Taj isti Starting sudi nama, umesto da se sudi njemu. To ne mogu da shvatim.”

3. Prljava igra moći – verbalni napadi i uhođenja

Jedan od najmučnijih trenutaka za Dijanu bio je incident ispred zgrade RTS-a, kada je grupa muškaraca verbalno napala, a jedan od njih je snimao dok joj se unosio u lice. Hrka tvrdi da zna identitet napadača, kao i da oni nisu delovali spontano, već po nečijem nalogu.

Ona je povezala te napade sa grupama koje su, po njenim tvrdnjama, bliske vladajućoj stranci:

• Ćacilend – naziv za kamp simpatizera vlasti koji su, po njenim rečima, više puta pokušavali da je isprovociraju.

• Policija – za koju kaže da nije reagovala na incidente i da se ponaša selektivno, u zavisnosti od političke pripadnosti.

“Znamo ko tačno od policajaca radi sa državnim vrhom, a ko radi za narod.”

4. Šta im smeta? Istina.

Na pitanje voditelja šta je to što toliko smeta vlastima, Dijana je kratko odgovorila: postavljanje pitanja.

Ona opisuje situacije u kojima je dobacivala prolaznicima u Ćacilendu, govoreći im da “sok iz njene Srbije ima bolji ukus”. Ti simbolični momenti prerasli su u uvrede, pljuvanje i čak fizičke provokacije. Ipak, ono što najviše boli jeste odsustvo bilo kakve zaštite od strane institucija.

5. Ko zaista stoji iza tragedije?

Dijana Hrka otvoreno postavlja pitanja o pravo odgovornim osobama, ukazujući da iza firme Starting, formalno registrovane na ženu bez iskustva, stoje moćni politički i poslovni ljudi.

Ona predlaže da se saslušaju sledeće osobe:

• Svi zaposleni i rukovodioci Startinga

• Maja Gojković

• Zorana Mihajlović

• Milorad Dodik (za kojeg sumnja da je povezan sa firmom koja je učestvovala u rekonstrukciji)

• Tomislav Nikolić

• Tomislav Momirović (Toma Mona)

• Goran Vesić

“Srbija neće stati dok se ovo sve ne razriješi.”

6. Ogorčenost prema vlasti i poruka narodu

U njenim rečima nema ni trunke političke korektnosti. Dijana otvoreno kaže da više ne priznaje Aleksandra Vučića za predsednika i da nema osećaj da u Srbiji trenutno postoji država. Ukazuje na atmosferu straha, političkih pritisaka i pokušaje režima da slomi ljude koji se usuđuju da govore.

“Ja mogu samo ljudima da poručim da se bore za sebe, za svoja prava, a ne za bilo kog političara.”

 Glas koji se ne sme ignorisati

Priča Dijane Hrke je više od lične tragedije. To je simbol borbe protiv sistema u kojem nepravda postaje norma, a istina opasnost. Njena rešenost, iako potekla iz bola, danas predstavlja inspiraciju mnogima koji osećaju da im je oduzeto osnovno pravo – pravo na pravdu.

Ono što njena ispovest pokazuje jeste:

• Neprihvatljivost ćutanja sistema

• Zloupotrebu moći i institucija

• Moralnu obavezu svakog građanina da reaguje

Iako daleko od svog doma i sina, Dijana Hrka ne odustaje. Njen glas je glas svih roditelja koji su izgubili dete zbog nečije neodgovornosti, svih ljudi koji ne veruju više u prazna obećanja i manipulaciju.

I dok vlast ćuti, a tužilaštvo ne deluje, ostaje pitanje koje odzvanja kroz svaku njenu rečenicu:

“Ko je sledeći?”