Odrastanje pod vladavinom majke koja je svoju decu videla kao sporedne likove u sopstvenoj priči ostavlja duboke tragove. Majka, koja je sebe uvek stavljala u centar pažnje, činila je da se osećam nevoljeno i suvišno. Njene reči i postupci oblikovali su moje detinjstvo, ostavljajući u meni osećaj manje vrednosti i emotivne praznine.
Odbačenost od Najranijih Dana
Sećam se trenutaka kada sam, kao dete, pokušavala da joj priđem, tražeći zagrljaj i nežnost. Njena reakcija bila je uvek ista:
- „Skloni se, ostavi me na miru.“
- „Ti si očeva, idi kod njega.“
Iako nisam u potpunosti razumela šta nije u redu, osećala sam se neželjeno i odbačeno. Tek kasnije, kroz introspektivne trenutke u odraslom dobu, shvatila sam da je njena narcisoidnost bila glavni uzrok tog bola.
Uloga Narcisoidne Majke
Majka je bila osoba koja je neprekidno žudela za pažnjom. Njena potreba za divljenjem bila je toliko intenzivna da su čak i njena deca bila zanemarena kako bi ona ostala u središtu pažnje.
Neki ključni obrasci njenog ponašanja uključivali su:
- Takmičenje za pažnju – Kada bismo imali goste, trudila se da zaseni sve prisutne, čak i mene i moju sestru.
- Namerno izazivanje svađa – Ako nije bila u centru zbivanja, izazvala bi sukob samo da bi svi gledali u nju.
- Ponižavanje i manipulacija – Često je koristila moje slabosti protiv mene, ponižavala me i minimizirala moja osećanja.
Jedan od bolnih primera bio je kada je bez objašnjenja uzela mog psa. Kada sam je kasnije pitala za to, poricala je da se to ikada dogodilo, iako je moja sestra potvrdila moje sećanje. Ova vrsta manipulacije bila je uobičajena – gaslajtovala me je do te mere da sam ponekad sumnjala u sopstvenu percepciju stvarnosti.
Susret sa Njom u Bolnici
Kada je majka obolela od raka pluća, nisam očekivala da će bolest promeniti njen karakter. Iako sam imala sopstvenu porodicu i stabilan život, suočavanje sa njenom bolešću u meni je izazivalo osećanja konfuzije i obaveze.
Sećam se trenutka kada sam je prvi put videla u bolnici – žena koja je celog života dominirala nad drugima sada je bila krhka i nemoćna. Ipak, čak ni tada nije odustajala od svojih manipulativnih metoda:
- „Možeš da ideš.“ – rekla mi je hladno dok sam pokušavala da joj pomognem.
- Kritikovala me je zbog odluka iz detinjstva, čak i za stvari poput odustajanja od časova klavira.
Ove reči bile su oštar podsetnik da se čak ni smrt nije mogla promeniti njenu prirodu. Njeno ponašanje je bilo ogledalo narcisoidnog poremećaja – uvek je postojalo nešto što nisam uradila kako treba.
Zaključak
Odrastanje uz narcisoidnu majku ostavilo je dubok trag na mojoj emocionalnoj strukturi. Moje detinjstvo bilo je ispunjeno osećajem odbačenosti, konstantnim ponižavanjem i manipulacijom. Tek kada sam odrasla, uspela sam da razumem kako su njene reči i dela oblikovali moju percepciju sebe.
Iako je njena smrt donela zatvaranje jednog poglavlja, suočavanje sa njenim nasleđem u meni je i dalje proces isceljenja. Oprost nije jednostavan, ali prepoznavanje realnosti njenog karaktera omogućilo mi je da pronađem unutrašnju snagu i izgradim zdraviji odnos prema sebi i svojoj porodici.
