Mračna istina o smrti Marte Marije Ohrisko: Tragedija sa litice koja je razotkrila dugogodišnje zlostavljanje

U leto 2024. godine, na prvi pogled obična vest o tragičnoj nesreći koja se dogodila u Italiji potresla je tamošnju javnost. Ukrajinka Marta Marija Ohrisko (32), koja je živela u kamp-prikolici zajedno sa svojim partnerom, Ilijom Batrakovim (41), pronađena je mrtva u provaliji. Tada je sve ukazivalo na tragičnu nezgodu, a njen partner tvrdio je da se radilo o kobnom padu. Međutim, vremenom su maske počele da padaju, a na površinu je izašla jeziva istina o zverstvima koja su se godinama dešavala daleko od očiju javnosti.

Početak istrage: Nešto nije bilo u redu

Početni izveštaji ukazivali su na to da se Marta okliznula i pala u provaliju, nedaleko od mesta gde su ona i njen partner boravili. Kamp-prikolica, parkirana na ivici litice, delovala je kao uobičajeno mesto za život jednog slobodarskog para. Međutim, tragovi sa mesta događaja i ponašanje Ilije Batrakova nisu se uklapali u tu sliku.

Ilija se od početka trudio da pokaže tugu i šok, glumeći zabrinutog i neutešnog muškarca. Ipak, inspektorima koji su radili na slučaju njegovo ponašanje bilo je sumnjivo. Odlučili su da dublje istraže Martinu smrt i u tom procesu otkrili šokantne detalje koji su nepovratno promenili tok istrage.

Tela ne govore – ali obdukcija otkriva sve

Dva dana nakon što je prijavljena nesreća, Ilija Batrakov je uhapšen. Njegove izjave bile su protivrečne, a brojne nelogičnosti upućivale su na to da zna više nego što priznaje. Ipak, ključni preokret u istrazi dogodio se kada je obavljena obdukcija tela nesrećne Marte.

Rezultati su pokazali da povrede koje je zadobila nisu bile u skladu sa padom. Marta jeste slomila skočni zglob, što je ukazivalo na pad, ali dalji tragovi nasilja – posebno povrede glave i tragovi gušenja – otkrili su jezivu istinu: Marta je bila živa kada je pala, a njen partner je imao priliku da joj pomogne, ali je odabrao drugi put.

Poruka koja otkriva očajnički vapaj

Dodatni dokazi koji su zapečatili Ilijinu sudbinu pojavili su se u vidu tekstualne poruke koju je Marta poslala iz provalije neposredno nakon što je pala. U toj poruci, punoj očaja, pisala je:

“Pala sam… Izvini… Pomozi mi da ustanem… Ovo je poziv u pomoć.“

Ova kratka, ali potresna poruka osvetlila je poslednje trenutke njenog života i pokazala koliko je bila bespomoćna, ali i koliko je još verovala da će joj partner pomoći. Umesto toga, Ilija je odlučio da ignoriše njen vapaj, a potom da dovrši zločin.

Ilijin plan: ubistvo pod maskom nesreće

Nakon što je Marta pala, prošlo je šest sati pre nego što se Ilija spustio do nje. Tada je, prema nalazima forenzičara, namerno nasrnuo na nju, udario je u predelu oka i potom zadavio. Nakon što je bio siguran da je mrtva, vratio se u kamp-prikolicu i narednog dana prijavio njen nestanak. U međuvremenu je izbrisao sve poruke i pozive sa svog telefona u pokušaju da zavara tragove.

Međutim, policija je rekonstruisala prepisku zahvaljujući podacima sa servera i razgovorima sa provajderima. Njegov pokušaj da ukloni dokaze bio je uzaludan.

Godine zlostavljanja iza zatvorenih vrata

Kako je istraga napredovala, sve više dokaza ukazivalo je na to da ovo nije bio izolovan slučaj nasilja. Naprotiv, Marta je duži vremenski period trpela psihičko i fizičko zlostavljanje.

Utvrđeni oblici nasilja koje je trpela uključuju:

• Fizičko nasilje – batine, tragovi udaraca i opekotine od cigareta po telu.

• Psihičko maltretiranje – vređanje, izolacija, ponižavanje.

• Zabrana lečenja – Ilija joj nije dozvoljavao da se obraća centrima za mentalno zdravlje.

• Kontrola i izolacija – Marta nije smela da kontaktira članove porodice.

• Zastrašivanje i pretnje – Ilija joj je pretio nožem, spaljivao odeću i redovno izazivao strah.

• Dokazi iz zdravstvenih ustanova – brojni izveštaji Hitne pomoći potvrđuju njene povrede koje su redovno morale biti sanirane.

Sve ovo ukazuje da je Marta bila žrtva dugoročnog i sistematskog nasilja, koje je na kraju kulminiralo tragičnim ishodom.

Ilijina zabluda: mislio je da će proći nekažnjeno

Dok je Marta svakodnevno prolazila kroz pakao, Ilija je bio uveren da je nepobediv. Čak i nakon njenog ubistva, bio je ubeđen da će njegov advokat uspeti da ga oslobodi, te je sve vreme u zatvoru pokazivao samouverenost. Međutim, kako su dokazi počeli da se nižu – od poruka, forenzičkih nalaza, svedočenja komšija, do medicinske dokumentacije – njegova konstrukcija laži se raspala.

Smrt Marte Marije Ohrisko nije samo još jedna tragična vest – to je upozorenje. Upozorenje da nasilje često ne ostaje iza zatvorenih vrata, da žrtve ne mogu uvek da se same izbore za svoju slobodu i da društvo mora da nauči da prepoznaje znake zlostavljanja pre nego što bude prekasno.

Ilija Batrakov, koji je isprva prikazivan kao neutješni partner, zapravo je bio nasilnik koji je godinama maltretirao svoju partnerku, a potom odlučio da je liši života kada više nije mogao da kontroliše situaciju. Njegov pokušaj da sakrije zločin pao je pred neumoljivim tragovima koje je ostavila istina – Marta je do poslednjeg trenutka verovala da će je spasiti neko kome je verovala, ali to se nije dogodilo.

Ova priča bi trebalo da nas podseti:

• Da ne zatvaramo oči pred nasiljem, čak i kada dolazi od ljudi koji deluju “normalno”.

• Da ne ignorišemo signale koje šalju žrtve, ma koliko tihi bili.

• Da je pravda dostižna, ali da mora biti brza i temeljna.

Za Martu je pravda možda došla prekasno, ali njen slučaj može spasiti druge.