U moru jako loših vesti koje nam dolze iz Istočne Evrope, mi ćemo se dana malo fokusirati na dešavanja u našoj regiji, i naravno da žemo se malo posvetiti domaćim laganijim temama o kojima iskreno i nismo baš puno pisali u poslednje vreme. Mi vam tako danas donosimo jednu sikrenu ispovest od Marijane I iz Lesskovca, koja je nedavno se venčala, i to joj je definitivn o značilo sve u životu. Celi život je maštala o beloj venčanici, i o tome kako će se udati za svog princa na belom konju, kao što baš sve devojčice sanjaju u svome detinjstvu. “Ni slutila nisam da ću na kraju dana svog venčanja toliko plakati.
Mladen i ja smo, kada smo sve goste ispratili kućama, seli sa kumovima da pregledamo poklone i rešimo račun za restoran, ali i muziku koja je svirala tu noć, a onda sam prepoznala itekako poznati rukopis: “Za moju Maru…” Prepoznala sam odmah rukopis svog deke Svetozara, a i on je jedini koji mi je tako tepao od kad sam bila mala. Otvorila sam kovertu i imala šta i da vidim – rekla je ova mlada žena. Verovali ili ne unutra je bilo 1.000 dinara.
Ono što je pisalo unutra, definitivno ju je slomilo:”Zlato dedino, ja sam danas najsrećniji i najponosniji čovek na svetu, jer gledam kako moja krv, ono malo devojče danas postaje žena, koja će imati svoju porodicu. Poklonio bih ti ceo svet kada bih mogao, ali ne mogu, nemam više. Ovoliko sam odvojio, sa željom da kupiš sebi jednu čokoladicu. Znaš onu, koju sam ti kupovao uvek kad te sačekam iz vrtića ili posle škole, i ko sam ti uzimao kad si dobijala peticu?
Pojedi je sutra, posle svih ovih torti i kolača, i ostani uvek ono moje nevino dete, a tvoj deka će, dao Bog, dočekati i tvoju decu. Volim te do neba i nazad” – pisalo je drhtavim rukopisom na običnom parčetu papira. Ujutro je kupila odmah čokoladu, i bila joj je najslađa na svetu..
