Čitav region je ovih dana pogođen vešću da nas je jedna od najvećih muzičkih legendi Halid Bešlić napustila.
Halid Bešlić – tišina iza glasa koji je ujedinjavao Balkan
Čitav region proteklih dana obuzima tuga zbog vesti da nas je zauvek napustio Halid Bešlić, jedan od najvećih muzičkih simbola Balkana. Njegova smrt, koja se dogodila u 71. godini života, zatvorila je jedno veliko poglavlje u istoriji narodne i zabavne muzike.
Pevač je, nakon kratke ali teške bolesti, preminuo u Sarajevu, gradu koji je voleo i kojem je posvetio mnoge od svojih pesama. Iako su lekari i porodica činili sve da mu pomognu, bolest jetre s kojom se borio pokazala se nemilosrdnom.
Vest o njegovoj smrti odjeknula je širom Balkana – od Bosne i Hercegovine, preko Srbije, pa sve do Crne Gore, Hrvatske i Slovenije. Ljudi su spontano počeli da se okupljaju, pevajući njegove najpoznatije pesme, ne da bi tugovali, već da bi slavili život i delo umetnika koji je ujedinjavao ljude kroz emociju i muziku.
Počast naroda i poslednje pesme pod sarajevskim nebom
Najveću i najiskreniju počast Halidu odali su njegovi Sarajlije. Na platou kod Skenderije, u noći ispunjenoj svećama i suzama, hiljade ljudi okupilo se da kroz pesmu isprati svog sugrađanina i idola.
Na tom mestu, gde se često održavaju koncerti i kulturne manifestacije, zavladao je mir – a zatim su se prolomili stihovi „Miljacke“, pesme koja je postala simbol Sarajeva i Halidovog stvaralaštva.
Među okupljenima su bili i njegov sin Eldin (Dino) Bešlić i harmonikaš koji ga je pratio dugi niz godina. Njih dvojica jedva su skrivali bol. Dino je, prema rečima svedoka, jedva izgovorio nekoliko rečenica, zahvalivši svima koji su došli da odaju poštu njegovom ocu.
Okupljanje na Skenderiji nije bilo samo komemoracija – bilo je to svedočanstvo o vezi između umetnika i naroda, o emociji koja je trajala više od četiri decenije i nikada nije prestala.
Borba za život – hrabrost i ljubav porodice
Halid Bešlić je poslednje dane proveo u sarajevskoj bolnici, okružen porodicom i najbližima.
Porodica je, kako se saznaje, dala sve od sebe da mu pruži najbolju moguću negu.
Preko prijatelja su stupili u kontakt s lekarima iz inostranstva, koji su bili uključeni u njegovu terapiju.
Jedan izvor blizak porodici opisao je koliko su se trudili:
„Porodica je danonoćno bila u kontaktu sa stručnjacima iz Evrope. Svi su pokušavali da mu pomognu lekovima i terapijama. Halid je bio svestan, nasmejan i komunikativan do samog kraja.“
Lekari su, s obzirom na to da je pevač imao probleme s jetrom, morali da sprovode složene medicinske procedure.
Na svaka dva dana menjan mu je krvotok, što je pomagalo da njegovo telo lakše podnese terapiju. Iako je ovaj postupak davao dobre rezultate u početku, bolest je polako napredovala.
„Njegova krvna slika bila je vrlo loša, ali zahvaljujući redovnim tretmanima, uspevao je da ostane stabilan. Ipak, kako su metastaze počele da se šire, njegovo stanje se naglo pogoršalo“, izjavio je jedan od članova tima koji je učestvovao u njegovom lečenju.
Prema rečima bliskih ljudi, Halid nije trpeo jake bolove. Lekari su se pobrinuli da kraj bude miran, gotovo kao san.
„Maltene je zaspao i otišao. Nije se mučio“, dodao je izvor.
Ove informacije delimično je potvrdio i njegov dugogodišnji prijatelj i vozač Vlado, koji je u izjavi za Vijesti.ba rekao da je sin Dino pronašao tim stručnjaka iz inostranstva koji su pomagali lokalnim lekarima u borbi za Halidov život.
Simbol ljudskosti i dobrote
Halid Bešlić nije bio samo poznat po svom glasu i pesmama – bio je simbol dobrote, topline i jednostavnosti.
Svi koji su ga poznavali isticali su da je uvek pomagao ljudima, bez pompe i publiciteta.
Njegova plemenitost ogledala se i u načinu na koji je živeo:
-
nije voleo raskoš,
-
družio se s običnim ljudima,
-
rado pomagao kolegama početnicima,
-
i uvek isticao da slava ne znači ništa ako čovek izgubi dušu.
Zato su mu i oni koji ga nisu lično poznavali, već samo kroz muziku, odavali poštovanje kao čoveku naroda.
Detalji o poslednjem ispraćaju
Dženaza velikom pevaču biće klanjana u ponedeljak posle podne (13.30 časova) u haremu Gazi Husrev-begove džamije u Sarajevu, dok će ukop biti obavljen u 15 časova na gradskom mezarju Bare.
Tevhid će se proučiti istog dana posle ikindije namaza (16.00), takođe u Gazi Husrev-begovoj džamiji.
Ožalošćeni članovi porodice, među kojima su supruga Sejda, sin Edin, snaha Mahira, unuci Lamija i Belmin-Kan, kao i sestre Šemsa, Sevla, Fehka i Šefka, zamolili su javnost za razumevanje i mir tokom ovog teškog perioda.
Mnogi su primetili simboliku u činjenici da će Halid biti sahranjen pored svog prijatelja Kemala Montena, još jedne legende bosanske muzike.
Njihovo prijateljstvo bilo je poznato u javnosti, a sada će, kako su rekli mnogi obožavaoci, njihove pesme zauvek živeti jedna pored druge i u sećanjima ljudi.
Sećanje na umetnika koji je spajao generacije
Halid Bešlić je bio umetnik koji je uspeo ono što retko kome polazi za rukom – da poveže generacije i da njegovo stvaralaštvo nadživi modne trendove.
Njegove pesme, poput „Miljacke“, „Romanije“, „Prvog poljupca“ i „Neću, neću dijamante“, nisu bile samo muzički hitovi, već priče o životu, ljubavi i nostalgiji.
Njegova muzika je uvek nosila poruku – da čovek bez korena, emocije i vere u dobro ne može biti srećan.
Zato su ga mnogi nazivali pevačem duše, jer je kroz svaku interpretaciju unosio autentičnost i iskrenost.
„Halid je pevao onako kako je živeo – pošteno, emotivno i s ljubavlju“, izjavio je jedan njegov dugogodišnji saradnik.
Halid kao kulturni fenomen
U širem kontekstu, Halid Bešlić bio je mnogo više od pevača narodne muzike.
On je bio kulturni fenomen koji je uspeo da spoji tradicionalne muzičke vrednosti s modernim senzibilitetom.
Njegove pesme nisu imale političke granice – slušale su se u kafanama Beograda, kafićima Zagreba, na svadbama u Mostaru i na radiju u Ljubljani.
Na taj način, Halid je postao most između naroda, dokaz da umetnost ima moć da nadvlada razlike.
Odlazak Halida Bešlića ostavlja prazninu koju je teško opisati rečima. Njegov glas, pun emocije i topline, bio je deo života miliona ljudi.
Kroz više od četrdeset godina karijere, pokazao je da istinska umetnost ne zahteva spektakl – dovoljni su istina, emocija i ljudskost.
Iako više nije među nama, njegov lik i delo nastaviće da žive u svakom stihu, svakom refrenu i svakom sećanju.
Kada se na radiju ponovo čuje „Miljacka“, mnogi će zastati i nasmešiti se kroz suze – jer će se setiti glasa koji ih je pratio kroz detinjstvo, ljubavi, tuge i radosti.
Halid Bešlić nije otišao – on je samo prešao u melodiju, onu koju ćemo zauvek pevati kada nam zatreba toplina, vera i nada u dobro.
