Milorad Dodik: “BiH se mora raspasti”

Kontroverzni istup Milorada Dodika

U razgovoru za austrijski medij Profil, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izneo je niz izuzetno spornih stavova koji su izazvali burne reakcije kako u Bosni i Hercegovini (BiH), tako i na međunarodnoj sceni. Njegove izjave obiluju tvrdnjama koje dodatno produbljuju političke i etničke podele u BiH. U intervjuu se dotiče odnosa sa Bošnjacima, aktuelne uloge visokog predstavnika u BiH, potencijalnog raspada države, te odnosa sa Rusijom i austrijskom političkom scenom. Ovaj tekst detaljno prepričava sadržaj intervjua, preoblikovan u informativnu i analitičku formu.

1. Oštar ton prema Bošnjacima i međunarodnoj zajednici

Na samom početku intervjua, Dodik otvara vatru na više frontova. U njegovim izjavama dominira narativ u kojem se Bošnjaci označavaju isključivo kao muslimani, što mnogi tumače kao etničku i versku redukciju jednog naroda. On ističe kako su, prema njegovim tvrdnjama, i tzv. visoki predstavnik Christian Schmidt, i Bošnjaci, otvoreno protiv njega i još nekolicine političkih figura iz Republike Srpske.

“Najradije bi čitav srpski narod strpali u logore, kao u Drugom svetskom ratu,” tvrdi Dodik, osvrćući se na ono što doživljava kao nepravdu i demonizaciju srpskog naroda.

U daljem izlaganju, iznosi i tvrdnje da Bošnjaci navodno žele uvesti šerijatski zakon u BiH, a da Evropa, prema njegovom mišljenju, to prećutno podržava kako bi izvezla vlastiti “ološ” na Balkan.

Ova vrsta retorike nije nova kada je reč o Dodiku, ali ovaj intervju pokazuje eskalaciju u tonu i sadržaju. Njegove reči su, za mnoge, retorika koja raspiruje strah i netrpeljivost, podsećajući na ratne narative iz devedesetih.

2. Pitanje hapšenja i njegova lična zaštita

Na upit o mogućem hapšenju, Dodik odgovara s dozom samouverenosti i prkosa. Navodi kako je to pitanje hipotetičke prirode, i kao takvo, odbijajući da ga komentariše. Ipak, daje nagoveštaj svoje sigurnosti:

• “Da je neko mislio da me može uhapsiti, do sada bi me već uhapsio.”

• “RS nije nikakva pobunjenička grupa, već stabilna struktura.”

• “Postoje institucije, bezbednosne snage, pa i odeljenje za zaštitu pojedinaca, a ja sam jedna od zaštićenih osoba.”

Dodik se pozicionira kao ključna figura sa jakom institucionalnom podrškom unutar Republike Srpske, i dodatno naglašava sopstvenu nedodirljivost.

3. Ideja o raspadu BiH

Jedna od najkontroverznijih tačaka u razgovoru tiče se Dodikove otvorene podrške raspadu Bosne i Hercegovine. Iako tvrdi da ne zagovara nasilje, jasno izražava uverenje da država kakva trenutno postoji nije održiva.

Ključni citati u ovom delu uključuju:

• “BiH se mora raspasti. Ova država nije održiva.”

• “Narodi u BiH ne žele da žive zajedno.”

• “BiH je nakaza koja se hrani iluzijama iz Brisela.”

Dodik koristi izuzetno oštru simboliku kako bi dočarao svoj stav da je zajednički život unutar BiH veštačka tvorevina koja se održava samo zahvaljujući spoljašnjim pritiscima i interesima.

Takođe naglašava da se u Republici Srpskoj živi slobodno, čime implicitno poručuje da entitet ne priznaje simboliku i suverenitet Bosne i Hercegovine, što ilustrira i rečenicom: “Ovde nema zastava BiH.”

4. Promena političkog narativa: od mira do konfrontacije

Jedan od najzanimljivijih delova intervjua jeste deo u kojem austrijska novinarka podseća Dodika na njegovu prošlost. Podseća ga da je devedesetih bio umeren političar, poznat po suprotstavljanju ratnim huškačima. Takođe navodi da je tada opisivao Srebrenicu kao genocid i da je tokom rata štitio muslimanske i katoličke porodice u svom domu.

Na pitanje: “Šta Vam se dogodilo?” – Dodik odgovara:

“Ništa se meni nije desilo, vama se nešto desilo.”

On se odriče svoje nekadašnje uloge kao mosta među narodima i ističe kako sada zastupa interese isključivo Republike Srpske. “Ova zemlja ne želi biti deo Bosne i Hercegovine,” dodaje, ističući da sada deluje u skladu sa realnošću političkog trenutka i voljom svog naroda.

5. Savezništva: Rusija i austrijska krajnja desnica

Dodik se u intervjuu osvrće i na međunarodne saveznike. Posebno ističe svoje bliske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, izražavajući uverenje da bi ga Rusija zaštitila ukoliko bi bio ugrožen.

“Putin nikada ne napušta svoje prijatelje,” ističe Dodik.

Takođe, potvrđuje jake veze sa Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ), desničarskom političkom organizacijom koja je poznata po antimigrantskoj retorici i euroskepticizmu. Nekadašnji lideri FPÖ-a, Heinz-Christian Strache i Johann Gudenus, bili su gosti u Banjaluci, što Dodik ističe s ponosom.

Dodaje i sledeće:

• “Svi su moji ljudi u FPÖ-u.”

• “Mi Srbi smo politički anarhisti, teško nas je kontrolisati.”

• “Ali ponekad se homogenizujemo. Videćemo kakve će to posledice imati po Austriju.”

Ove reči mogu se tumačiti kao politički pritisak na aktuelne austrijske vlasti i signal potencijalne mobilizacije dijaspore u korist desničarskih opcija.

 Uloga Dodika u sve dubljoj polarizaciji BiH

Iz intervjua za austrijski medij jasno je da Milorad Dodik nastavlja da gradi svoju političku poziciju na osnovu etnonacionalne retorike, odbacujući svaki oblik kompromisa i zajedničkog identiteta unutar BiH. Njegove izjave su sve češće u funkciji stvaranja političkog pritiska, kako unutar zemlje, tako i na međunarodnoj sceni.

Glavne poruke iz intervjua mogu se sažeti u sledeće tačke:

1. Negiranje suvereniteta BiH i podrška njenom raspadu.

2. Retorika koja polarizuje, naročito kroz demonizaciju Bošnjaka.

3. Osnaživanje uloge Republike Srpske kao samostalne jedinice.

4. Zbližavanje sa autoritarnim i desničarskim političkim akterima, poput Putina i FPÖ-a.

5. Poništavanje sopstvene prošlosti, kada je bio smatran umerenim i proevropskim političarem.

Dodikova politička filozofija danas deluje kao da je u potpunosti okrenuta protiv bilo kakve integracije i saradnje u okviru BiH. Njegov intervju ne samo da otkriva njegove političke stavove, već i ukazuje na šire regionalne i međunarodne napetosti koje oblikuju političku dinamiku Balkana.