Milorad Dodik nas ruši našim parama

Uvod: Glas Razuma Iz Srednje Bosne

U političkom metežu koji poslednjih godina potresa Bosnu i Hercegovinu, glasovi koji ukazuju na sistemske slabosti i nepravde sve češće dolaze iz lokalnih zajednica i manjih političkih subjekata. Jedan od takvih glasova jeste i Nevzudin Brljak, političar Stranke za Bosnu i Hercegovinu (SBiH) i istaknuti privrednik iz Novog Travnika, koji je svojom objavom na društvenim mrežama izazvao buru reakcija u javnosti.

Njegova izjava nije samo još jedno političko saopštenje – to je žestoka, argumentovana i emocionalno nabijena kritika postojećeg sistema, naročito u domenu državnih finansija, institucionalne neravnoteže i etnički obojene raspodele resursa. U središtu njegovog izlaganja našla se Uprava za indirektno oporezivanje BiH (UIO BiH), institucija čija se uloga često zanemaruje u širem političkom diskursu, ali koja, prema njegovim tvrdnjama, ima ogroman uticaj na finansijsku stabilnost – i potencijalnu destabilizaciju – cele zemlje.

Razrada: “Zlatna koka” koja finansira destrukciju

U svom javnom istupu, Nevzudin Brljak koristi jasan, direktan jezik kako bi ukazao na, po njegovom mišljenju, duboko ukorenjene anomalije u radu UIO BiH. Njegove tvrdnje se temelje na konkretnim brojkama, koje dodatno podupiru njegov stav o finansijskoj nepravdi i iskrivljenoj logici funkcionisanja institucija u BiH.

1. Finansijski tokovi iz UIO BiH: kome se plaća, a ko plaća?

Jedna od ključnih tvrdnji koje Brljak iznosi odnosi se na ogromne sume novca koje se iz UIO BiH slivaju ka Republici Srpskoj (RS). On navodi podatak da je za svega dva meseca, ta institucija prebacila RS-u čak 460 miliona konvertibilnih maraka.

Da bismo shvatili razmere ovih transfera, dovoljno je uporediti ih sa budžetima drugih administrativnih jedinica. Brljak ističe:

• 460 miliona KM je gotovo identično godišnjem budžetu Srednjobosanskog kantona (SBK).

• Ako se zadrži isti trend tokom cele godine, RS će godišnje inkasirati iznos jednak čak šest budžeta SBK-a.

Ova računica izaziva ozbiljne sumnje u ravnomernu raspodelu javnih sredstava i podiže pitanje: da li svi građani BiH finansiraju entitet koji aktivno ruši temelje zajedničke države?

2. Etnička zastupljenost u UIO: Disbalans u brojevima

Dalje, Brljak se osvrće na etničku strukturu zaposlenih u UIO BiH. Prema njegovim rečima, u ovoj instituciji trenutno radi 2.163 osobe, od čega su 830 Srbi, što čini 39% ukupnog kadra.

Ovaj podatak se interpretira kao znak etničke dominacije, a naročito je problematičan ako se ima u vidu da se ova institucija bavi prikupljanjem i distribucijom sredstava na nivou cele države, što bi po logici stvari zahtevalo i ravnomernu zastupljenost svih naroda i građana.

3. Ćutanje Milorada Dodika o UIO: Slučajno ili strateški?

Jedan od najzanimljivijih aspekata Brljakove izjave odnosi se na Milorada Dodika, lidera SNSD-a i trenutno najkontroverznijeg političkog aktera u zemlji. Brljak sa čuđenjem primećuje da Dodik nikada javno ne spominje UIO BiH, iako ta institucija:

• Finansira njegov predsednički kabinet, čiji godišnji budžet iznosi oko 70 miliona KM;

• Plaća lobiste koji po svetu pokušavaju da ospore legitimitet BiH;

• Obezbeđuje sredstva za RS institucije, uključujući i one koje podrivaju državne strukture;

• I, što je najapsurdnije, finansira i policijske snage koje trenutno štite samog Dodika od hapšenja.

Brljak zaključuje: “Našim parama Dodik nas ruši.” Ova izjava je izazvala niz reakcija i postala mantra nezadovoljnih građana koji osećaju da se njihovi doprinosi sistemu koriste protiv njih samih.

4. Uloga Dragana Čovića i “Trojke” u ćutanju i nečinjenju

Brljak ne štedi ni Dragana Čovića, lidera HDZ-a BiH, kao ni Trojku – koaliciju koju čine SDP, Narod i Pravda i Naša Stranka. On ih optužuje za:

• Pasivnost, kada su u pitanju institucionalne blokade i finansijske nepravilnosti;

• Nedostatak stručnog kadra koji bi mogao da se suprotstavi destruktivnim političkim potezima SNSD-a i HDZ-a;

• Saradnju iz koristi, kako bi ostali deo vladajuće većine, uprkos tome što se time kompromituju principi demokratskog i ravnopravnog društva.

Prema njegovim rečima, sve to čini “plansku i pljačkašku” šemu, kojom se raspodeljuju pozicije moći, a interesi običnih građana guraju u zapećak.

5. Hronologija Tegeltijinog uspona: Simbol kontrole

Jedan od upečatljivijih trenutaka Brljakove izjave odnosi se na Zorana Tegeltiju, bivšeg ministra finansija BiH, koji je sredinom juna 2023. preuzeo funkciju direktora UIO BiH. Samo dva meseca kasnije, u avgustu, njegovo mesto u Ministarstvu finansija zauzima Srđan Amidžić.

Ovaj potez, kako Brljak ističe, nije bio slučajan – to je bio “planski potez čiji je cilj bio potpuna kontrola nad tokovima novca u zemlji.” Pitanje koje se time otvara jeste: da li se sistem koristi kao mehanizam za legalizaciju nepravde, pod plaštom zakonitosti?

Zaključak: Vreme je za buđenje iz institucionalne iluzije

Istup Nevzudina Brljaka možda neće promeniti političku dinamiku preko noći, ali njegov glas predstavlja sve ono što u savremenoj BiH najviše nedostaje – kritičku misao, otvorenost, ekonomsku argumentaciju i moralnu hrabrost. Njegove reči su opomena i poziv na buđenje, ne samo za političare, već i za građane koji prečesto ćute pred očiglednim nepravdama.

Brljak postavlja temeljna pitanja:

• Da li je moguće graditi državu u kojoj resursi jednog naroda služe za rušenje zajedničkih institucija?

• Koliko dugo će građani finansirati svoju sopstvenu političku marginalizaciju?

• I hoće li neko konačno prekinuti začarani krug “zakonite pljačke”?

U vremenu kada se državne strukture urušavaju pod teretom etničkih podela i partijske korupcije, ovakve izjave nisu samo političke – one su građanski vapaj za pravdom.

Jer, kako Brljak jasno poručuje: “Ovo više nije politika. Ovo je borba za opstanak.”