Dodikove najave o Moskvi, vetu u UN-u i referendumu u Republici Srpskoj

Politička scena Bosne i Hercegovine ponovo je uzburkana izjavama Milorada Dodika, političkog lidera iz Republike Srpske kojem je, nakon pravosnažne presude, oduzet mandat. Uprkos toj okolnosti, Dodik nastavlja da se ponaša kao ključni akter i da iznosi stavove koji imaju potencijal da dodatno zakomplikuju ionako složenu situaciju u regionu. Njegova poslednja najava o skorom putovanju u Moskvu otvorila je mnoštvo pitanja – kako za unutrašnju politiku Bosne i Hercegovine, tako i za međunarodne odnose.

Prema njegovim rečima, osnovni cilj posete biće zahtev da Rusija u Vijeću sigurnosti Ujedinjenih nacija uloži veto na produženje misije EUFOR-a „Althea“, koja trenutno predstavlja najvažniju međunarodnu vojnu prisutnost u Bosni i Hercegovini. Dodik tvrdi da je ova misija, zajedno sa institucijom visokog predstavnika, zapravo simbol „okupacije“ nad BiH. Njegova vizija budućnosti, izrečena u intervjuima, svodi se na jedno – da se Republika Srpska proglasi nezavisnom državom, oslobođenom međunarodnog tutorstva i centralnih institucija iz Sarajeva.

Dodikovo viđenje „okupacije“

U svojim izjavama Dodik koristi izraz „okupacija“ kada govori o dva ključna elementa:

1. Visokom predstavniku međunarodne zajednice, trenutnom Christianu Schmidtu, kojeg Dodik smatra „strancem koji upravlja lokalnim poslovima“.

2. EUFOR-u „Althea“, vojnoj misiji Evropske unije, koju naziva „oružanim krilom okupacije“.

Prema njegovom tumačenju, bez uklanjanja ova dva elementa – političkog i vojnog – nije moguće govoriti o punoj slobodi Republike Srpske. On otvoreno kaže da se „mora ići ka proglašenju nezavisnosti“, jer unutar institucija Bosne i Hercegovine, kako tvrdi, ne postoje realni mehanizmi da se takva promena sprovede.

Planovi za Moskvu

Dodik najavljuje da će u Moskvi preneti vrlo jasan zahtev: da Rusija prestane da daje saglasnost u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija za produžavanje mandata misije „Althea“. On smatra da su te snage kroz proteklih dvadeset godina često služile kao alat političkog pritiska na Srbe u BiH, a ne kao neutralni faktor stabilnosti.

Njegova računica je jednostavna: ako EUFOR bude uklonjen, tada bi se stvorio prostor da Republika Srpska samostalno odlučuje o sopstvenim pitanjima, bez mešanja međunarodne zajednice i Sarajeva. To, u njegovoj retorici, vodi direktno ka sledećem koraku – referendumu o nezavisnosti.

Osvrt na međunarodne odnose

Dodik se u svojim izjavama ne ograničava samo na unutrašnja pitanja. On često komentariše i odnose velikih sila, naročito Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Njegova poslednja izjava ide u pravcu da će, kako kaže, doći do „dogovora između predsednika Putina i predsednika Trumpa“, što bi, prema njegovoj interpretaciji, moglo promeniti globalnu političku ravnotežu.

U tom kontekstu, on često naglašava i slabost Evrope, slikovito opisujući evropske lidere kao one koji „kmeče čekajući red da razgovaraju sa Putinom“. Time Dodik želi da pokaže da njegova dugogodišnja bliskost sa Moskvom nije slučajna, već strateški promišljena, i da se sada pokazuje ispravnom.

Ideja o referendumu

Jedna od centralnih tačaka njegovih izjava jeste pitanje referenduma. Dodik vrlo otvoreno tvrdi da je uklanjanje misije „Althea“ prvi korak ka referendumu o samostalnosti Republike Srpske. On to formuliše kroz nekoliko faza:

• Prva faza: oslobađanje od „Althee“, odnosno povlačenje evropskih vojnih snaga.

• Druga faza: donošenje rezolucije u institucijama Republike Srpske o „pravu naroda na samoopredeljenje“, koje je, prema njegovim rečima, već sadržano u Ustavu BiH.

• Treća faza: organizovanje konačnog referenduma o nezavisnosti, nakon čega bi sve institucije RS bile obavezne da sprovode rezultate plebiscita.

Dodik ide i korak dalje, tvrdeći da je ovaj proces „nezaustavljiv“ i da je samo pitanje vremena kada će se završiti proglašenjem Republike Srpske kao posebne i nezavisne države.

Šira politička pozadina

Da bi se razumele težine ovakvih izjava, potrebno je sagledati širi kontekst. Misija EUFOR-a „Althea“ uspostavljena je kako bi se osigurala stabilnost i bezbednost u Bosni i Hercegovini posle rata i dejtonskog sporazuma. Ona se obnavlja svake godine odlukom Saveta bezbednosti UN-a, a ključnu ulogu u tome ima saglasnost svih stalnih članica, uključujući Rusiju.

Ukoliko bi Rusija, kao što Dodik priželjkuje, uložila veto, mandat bi istekao, a međunarodne snage bi morale da napuste BiH. To bi otvorilo prostor za ozbiljne političke i bezbednosne izazove, jer bi se time urušio jedan od stubova postdejtonske arhitekture mira.

Dodik to vidi kao šansu, dok mnogi drugi politički akteri u BiH, ali i međunarodna zajednica, u tome vide potencijalnu opasnost za destabilizaciju regiona.

Izjave Milorada Dodika još jednom pokazuju koliko je složena i delikatna politička situacija u Bosni i Hercegovini. Njegova nastojanja da Republiku Srpsku dovede do statusa nezavisne države zasnivaju se na nekoliko ključnih postulata: uklanjanju međunarodne misije EUFOR „Althea“, potpunom ignorisanju autoriteta visokog predstavnika i oslanjanju na podršku Rusije.

Dodikove reči o „okupaciji“ jasno govore da on međunarodnu prisutnost u BiH ne doživljava kao faktor stabilnosti, već kao prepreku sopstvenim političkim ciljevima. Njegovo insistiranje na referendumu kao „konačnom rešenju“ stavlja institucije Republike Srpske na kurs direktne konfrontacije sa centralnim vlastima u Sarajevu, ali i sa međunarodnim faktorom.

Istovremeno, njegove izjave o globalnim odnosima, poput mogućeg dogovora između Putina i Trumpa, pokazuju da svoju strategiju gradi i na očekivanim promenama u svetskoj politici. Na taj način, Dodik ne samo da lokalne izazove povezuje sa međunarodnim okolnostima, već i nastoji da legitimiše svoj kurs kroz globalna dešavanja.

Ostaje otvoreno pitanje: koliko su ovi planovi zaista izvodljivi i da li će međunarodna zajednica, zajedno sa domaćim političkim akterima, dozvoliti da se scenario koji Dodik priželjkuje ostvari? Sigurno je da će naredni meseci i odluke u Savetu bezbednosti UN-a biti presudni za to da li će Republika Srpska nastaviti putem ka pokušaju formalnog osamostaljenja ili će ostati u okvirima složene, ali međunarodno priznate Bosne i Hercegovine.