Miloševa priča: Put od predrasuda do istine
Detinjstvo u svetu predrasuda
Miloš iz Trebinja odrastao je u okruženju gde su nacionalne podele bile sastavni deo svakodnevice. Ratne priče, mržnja i nepovrenje prenosili su se s kolena na koleno, postajući deo njegovog identiteta, iako nikada nije imao lično iskustvo koje bi to potvrdilo.
“Uvek su mi govorili da su ‘oni’ protiv nas, da su ‘naši’ stradali zbog ‘njih’. Nikada nisam dovodio te tvrdnje u pitanje, jer ih je ponavljala svaka osoba u mom okruženju“, priseća se Miloš.
Godine su prolazile, a njegovo nepoverenje prema Bošnjacima se samo produbljivalo, sve dok mu majka jednim razgovorom nije promenila život.
Otkrivanje skrivene istine
Jednog dana, dok su sedeli za kuhinjskim stolom, majka mu je postavila pitanje koje nije očekivao:
“Miloše, znaš li ko nam je spasao život tokom rata?”
Bez razmišljanja, pretpostavio je da se radi o nekom srpskom rođaku ili komšiji. Ali majčin odgovor ga je potpuno zatekao:
“Naš komšija Ramo. Bošnjak.”
Miloš je ostao bez reči. Kako je moguće da mu niko nikada nije rekao da im je upravo čovek, koga su mu celog života predstavljali kao neprijatelja, spasao život?
Majka mu je ispričala kako su, tokom ratnih godina, ostali bez osnovnih potrepština, a Ramo je, rizikujući sopstveni život, krišom donosio hranu njihovoj porodici. Kada je situacija postala kritična, sakrio ih je u svom podrumu i na taj način im spasao živote.
“Da nije bilo njega, Miloše, danas nas ne bi bilo.”
Osećaj neverice i zbunjenosti obuzeo je Miloša. Cela njegova uverenja, sve priče koje su mu govorili, počele su da se ruše u jednom trenutku.
Preispitivanje sopstvenih stavova
Te večeri, Miloš nije mogao da zaspi. Po prvi put u životu, preispitivao je sve što je verovao.
Kako je moguće da su mu godinama pričali samo jednu stranu priče?
Narednih dana počeo je da razgovara s ljudima različitih nacionalnosti, čime je otkrio da postoji mnogo priča o međusobnoj solidarnosti i pomoći među komšijama, bez obzira na veru i naciju.
Postavio je sebi nekoliko ključnih pitanja:
- Zašto sam verovao u mržnju koju nisam ni pokušao da preispitam?
- Koliko još ljudi živi u sličnom zabludi kao što sam ja?
- Šta mogu da učinim kako bih promenio svoj pogled na svet?
Njegov svet se promenio. Više nije mogao da posmatra ljude kroz prizmu nacionalnosti, već kroz njihova dela.
Lekcija za ceo život
“Mržnja ne donosi ništa dobro. Tolike godine sam je nosio u sebi, a da nikada nisam ni razmislio zašto.”
Miloš je naučio najvredniju lekciju u životu – čoveka ne određuje njegovo ime, prezime ili vera, već njegova dela.
“Danas, kada upoznam nekoga, ne pitam se kojoj naciji pripada. Pitam se kakav je čovek.”
Njegova priča je primer kako jedno saznanje može promeniti ceo život i otvoriti oči za istinu koja je godinama bila skrivena.
