“Moj brat iz Loznice oženio je muslimanku iz Novog Pazara: Njeni su pravili svadbu, a zbog 1 običaja umalo se nisam prevrnula sa stolice”

Brak kao susret kultura: Kada zdravica ne dolazi u čaši

U savremenom društvu, gde se ljudi sele, zaljubljuju i spajaju mimo geografskih i kulturnih granica, brak sve češće postaje prostor za susret različitih običaja. Nekad to donosi bogatstvo, a nekad – tiho nerazumevanje. Upravo takvo iskustvo podelila je Miljana iz Loznice, govoreći o svadbi svog brata, koja je otkrila više od pukog slavlja – pokazala je jaz u kulturnim očekivanjima.

Svadba u dva čina: Glamur u Beogradu, iznenađenje u Pazaru

Miljanin brat oženio je djevojku koju je upoznao tokom studija u Beogradu. Njihova ljubav trajala je godinama, sazrevala, i naposletku se krunisala odlukom da se organizuju dvije svadbe – jedna u Beogradu, druga u Novom Pazaru, zavičaju mlade.

🎉 Beogradska svadba bila je očekivana: raskošna sala, zvuci poznatih hitova, šampanjac, glamur i veselja kako ih većina zamisli. No, ono što je uslijedilo dan kasnije u Pazaru, za Miljanu i njenu porodicu bilo je – kulturni šok.

Neočekivano: Svadba bez kapi alkohola

Na prvi pogled, sve u pazarskom restoranu bilo je perfektno – dekoracija, atmosfera, ljubazni domaćini. Djevojka je dolazila iz ugledne porodice s iskustvom života u inostranstvu, a ipak čvrsto ukorenjene u lokalnu tradiciju. Ipak, kada su gosti iz Loznice i Beograda pokušali naručiti piće, usledilo je iznenađenje – alkohola nije bilo. Ni vina, ni rakije, ni simbolične čaše šampanjca.

Za porodicu iz zapadnijih krajeva Srbije, to nije bila samo logistička nelagodnost – doživeli su to kao poruku.

“Ne treba nama da se opijamo, nego da nazdravimo,” rekla je Miljana, iskreno. Nedostatak šampanjca za zdravicu nije bio problem sam po sebi, već simbol razlike – kulturne, možda i emocionalne.

Pitanje kompromisa: Ako nema crkve, zašto nema vina?

Miljana je primetila da je svadba već bila organizovana u savremenom tonu: bez vjerskih obreda, bez crkvenog venčanja, bez tradicionalne srpske ikone braka. Pa je očekivala da će kompromis ići i u drugom pravcu – da će makar simbolična zdravica biti deo večeri.

No, to se nije desilo. Svadba je bila vođena po bošnjačkim običajima, koji u Novom Pazaru – i šire u Sandžaku – uključuju potpuno izbegavanje alkohola. To je, kako lokalni mediji objašnjavaju, pitanje religije, poštovanja i duhovnog pristupa svečanosti.

Religija i običaji: Zbog čega se ne nazdravlja čašom

Prema pisanju portala Sandžak Danas, izbegavanje alkohola nije izuzetak, već norma. Mnoge bošnjačke porodice koje praktikuju islam smatraju da bi alkohol u svadbenim slavljima narušio svetost braka, kao i duh zajedništva.

🎤 Etnološkinja Sanela Zukić, u razgovoru za RTV Novi Pazar, dodatno objašnjava:

“Odsustvo alkohola simbol je skromnosti i duhovnog fokusa. Ples sa sabljom, ritualno kupanje mlade, pa čak i bacanje jaja na prag – to su sve simboli prelaska u novo životno poglavlje. Veselje nije manje, samo je drugačije.”

U takvim svadbama, naglasak je na prisutnosti, govoru i porodičnom zajedništvu, a ne na čaši koja kruži.

Sudar dva sveta: Kad poštovanje nije isto što i razumevanje

Miljanina porodica, iako iznenađena, ispoštovala je sve do kraja. Bili su svesni da se sada dve porodice spajaju, i da je njihov zadatak da pokažu otvorenost. Ali, gorak ukus je ostao – ne zato što nisu pili, već zato što nisu bili pripremljeni. Ni informisani, ni upozoreni.

Brat je, kaže Miljana, zauzeo neutralan stav – izbegava komentare, ne želi tenzije. Snajku poštuju, ali pitanje koje se postavlja ostaje:

Da li brak spaja i običaje – ili razdvaja svako slavlje svojim pravilima?

Šta zaista spaja ljude: Čaša vina ili zajednički sto?

Ovakve situacije, koliko god delovale banalno – ne otvaraju samo pitanje alkohola. One pokreću ozbiljnije teme:

• Koliko znamo o običajima drugih delova zemlje?

• Da li očekujemo da „oni drugi“ prilagode se nama?

• Da li smo spremni da prihvatimo slavlje bez elemenata na koje smo navikli?

📌 Miljanina priča nije usmerena protiv ikoga, već pokazuje da su razlike stvarne – i da mogu izazvati nelagodu, čak i kada postoji poštovanje. Svadbe nisu samo veselja – one su ogledala porodica, identiteta, korena.

 Brak je veza dvoje ljudi, ali i test za dve kulture

Kada se dvoje ljudi venčava, njih ne spaja samo ljubav – već i dve porodične istorije, dva sistema vrednosti, dve kulture slavljenja. Nekada, kao u Miljaninom slučaju, razlike dođu neočekivano. I tada ostaje izbor: uvrediti se – ili pokušati razumeti.

Jer dok neki ne mogu zamisliti zdravicu bez čaše, drugi veruju da zdravica dolazi iz srca – kroz reči, pesmu i prisustvo.

Miljana je možda otišla iz Pazara bez šampanjca, ali je ponela nešto vrednije: iskustvo koje širi vidike, čak i ako izaziva nelagodnost. A možda je baš to ono što treba da slavimo – spoj razlika koje uče i približavaju.