Majke dele anonimne ispovesti o žaljenju zbog roditeljstva i poteškoćama koje doživljavaju.
Istaknuta priča je ispovest žene sa postporođajnom depresijom koja ne oseća ljubav prema svom detetu.
Kada roditeljstvo nije srećna priča
U društvu koje romantizuje roditeljstvo i gotovo podrazumeva da su majčinski instinkti urođeni i neupitni, sve više se javljaju glasovi koji iznose drugačiju, mnogo težu i realističniju sliku majčinstva. Internet je, paradoksalno, postao mesto gde se ove teme otvaraju – anonimno, ranjivo, iskreno.
Jedan takav kutak nastao je na TikTok profilu Kelley Daring, žene koja nema decu i koja je svojim sadržajem nenamerno pokrenula lavinu svedočenja roditelja – najviše majki – koje žale što su rodile decu. Njena platforma nije nastala sa tom namerom, ali se postepeno oblikovala u prostor gde žene mogu bez osude reći ono što se često smatra zabranjenom mišlju: da roditeljstvo ne donosi svima ispunjenje i sreću.
Potresne ispovesti i skriveni tereti majčinstva
Sve je počelo jednostavnom izjavom: Kelley je u jednom od svojih videa priznala da zna žene koje su iskreno rekle da se kaju što su postale majke. Umesto da naiđe na osudu, kako bi mnogi očekivali, ovaj video otvorio je vrata stotinama anonimnih poruka i priznanja. Ljudi, najčešće žene, počele su da dele svoje duboko zakopane emocije – ne zbog želje za pažnjom, već iz potrebe da ih neko čuje.
Jedna od najupečatljivijih priča koju je Kelley objavila dolazi od žene koja hrabro priznaje da nikada nije želela dete, a sada se bori sa postporođajnom depresijom i emocionalnim distanciranjem od sopstvenog deteta. Njena ispovest, iako potresna, osvetljava koliko je složeno i često neizgovoreno iskustvo majčinstva za neke žene.
Priča jedne majke: Kada ljubav ne dođe
U svom anonimnom svedočenju, žena počinje rečima koje razbijaju svaki kliše: „Nikada nisam želela decu.“ Neplanirana trudnoća, nemogućnost abortusa zbog zakonodavstva u zemlji u kojoj živi, i potpuna odsutnost radosti – to su bili početni okidači njenog emocionalnog sloma.
Ona piše kako:
-
nije osetila sreću kada je saznala da je trudna,
-
tokom cele trudnoće je bila tužna, povučena i ispunjena osećajem gubitka identiteta,
-
odmah je znala da njen život više neće biti isti, i to ne na pozitivan način.
Već u prvim mesecima majčinstva, nije osetila povezanost sa svojim detetom. Uprkos tome što se prema njemu ponaša nežno i brižno, jer zna da on nije kriv za njene odluke, priznaje da:
“Ne volim svoje dete. Ne osećam nikakvu ljubav prema njemu i nikada nisam.“
Ovaj iskaz je šokantan, ali i osvetljava suštinu psihološke borbe sa kojom se susreće – postporođajnu depresiju, gubitak identiteta, izolaciju i intenzivnu tugu.
Psihička borba i svakodnevni napadi
Dalje, žena opisuje kako se svakodnevno suočava sa:
-
napadima panike,
-
agresijom koju teško kontroliše,
-
osećajem otupljenosti i preopterećenosti u isto vreme.
Najveće olakšanje pronalazi u poslu – jer su to, kako kaže, jedini sati u danu koje oseća kao svoje. Intimni život sa mužem praktično ne postoji, a pomisao na još jednu trudnoću izaziva fizičke simptome panike – mučninu, bolove u stomaku, pa čak i telesnu ukočenost.
Ipak, u tom mraku, žena navodi jedan svetli detalj: ima supruga koji joj veruje, koji je ne osuđuje, koji joj pomaže. On joj pruža podršku u kućnim poslovima, pokazuje razumevanje za njeno psihičko stanje i – najvažnije – podržava je u odluci da potraži psihoterapijsku pomoć.
“Krećem uskoro na psihoterapiju jer ne mogu više da se nosim sa ovim sama.“
Na kraju, najiskrenije priznaje:
“Da mogu da vratim vreme i ne rodim dete, učinila bih to u sekundi i ne bih trepnula.“
Ove reči nisu poziv na polemiku, već krik žene koja se bori sa nevidljivim i često neshvaćenim teretom roditeljstva.
Reakcije: Od podrške do osude
Nakon što je Kelley objavila ovu priču, reakcije pratilaca nisu izostale. Ispod videa pojavili su se brojni komentari – od onih koji izražavaju šok, do onih koji pružaju podršku i zahvalnost.
Neki od najistaknutijih komentara uključuju:
-
„Radim za ginekologa već 11 godina. Mislim da me taj posao odvratio od braka i dece, jer svakog dana gledam realnost.“
-
„Više bih volela da žalim što nemam decu, nego da imam dete i žalim što ga imam.“
-
„Moja majka je bila baš takva. Trauma je ostavila dubok trag u mom životu.“
-
„Sanjam da imam dete, i probudim se u panici i preznojena jer sam srećna što je to bio samo san.“
Ovi komentari otkrivaju da je tema daleko prisutnija nego što se javno priznaje. Mnoge žene nose slične misli u tišini, bojeći se osude, etiketiranja kao loše majke, ili čak – nečovečnosti.
Kada se roditeljstvo ne dogodi iz ljubavi, već iz okolnosti
Kelley Daring, iako sama nije majka, nenamerno je stvorila važan prostor za istinu – onu koju mnogi ne smeju da izgovore. Njen TikTok profil postao je sigurno mesto gde ljudi mogu da priznaju da ne uživaju u roditeljstvu, da su izgubili sebe, ili da nikada nisu ni želeli tu ulogu.
Ove priče ne treba tumačiti kao pokušaje da se kritikuje majčinstvo, već kao poziv da se sagleda šira slika – da roditeljstvo nije univerzalno iskustvo koje svima donosi sreću. Za neke, to je životna promena koju nisu želeli, nisu planirali i sa kojom se teško nose.
Najvažnije poruke koje se mogu izvući iz ove priče su:
-
Postoji prostor za iskrenost o roditeljstvu – bez idealizacije.
-
Majke koje se bore nisu loše osobe, već žene koje prolaze kroz teške okolnosti.
-
Psihičko zdravlje majki mora biti prioritet, a ne tabu.
-
Podrška okoline i pristup terapiji ključni su faktori u prevazilaženju ovakvih kriza.
-
Važno je omogućiti izbor i osnažiti žene da odlučuju o svom telu i životu.
Kada se napokon skinu maske koje društvo stavlja na roditeljstvo, tada možemo stvoriti empatiju, razumevanje i podršku za one koji pate u tišini. I tada, možda, neće biti potrebno da žene čekaju TikTok da bi bile prvi put iskreno saslušane.
