Neregistrovani botoksi i nestručne osobe koje nude estetske zahvate često i u neuslovnim prostorima ozbiljna su prijetnja zdravlju pacijenata. Bh. institucije ne ulažu mnogo napora u zaustavljanje crnog tržišta ove rastuće industrije.

Opasnosti neregistrovanih estetskih tretmana u BiH

U poslednjih nekoliko godina, estetska medicina u Bosni i Hercegovini doživljava veliki rast. Ljudi sve češće traže načine da pomlade svoj izgled, uklone bore ili smanje podočnjake. Međutim, paralelno s ovim trendom razvija se i crno tržište estetskih preparata koje nudi brze, jeftine i lako dostupne tretmane, ali uz ogromne rizike.

Umesto stručnog medicinskog okruženja i registrovanih preparata, pacijenti se neretko susreću sa nestručnim osobama, nelegalno uvezenim botoksom i zahvatima obavljenim u neadekvatnim prostorijama. Nedostatak inspekcijskog nadzora i slaba regulativa dodatno doprinose ovoj situaciji, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Priča Azre, 47-godišnje žene koja je prošla kroz pravi pakao nakon estetskih tretmana, osvetljava sve probleme i opasnosti koje vrebaju pacijente u potrazi za „brzim rešenjima“ mladalačkog izgleda.

Azrin put ka estetskim tretmanima

Azra je, poput mnogih, želela da osveži svoj izgled. Na internetu je istraživala opcije i naišla na doktora Ismaila Siručića, stomatologa i maksilofacijalnog hirurga iz Sarajeva. Biografija, fotografije pacijentkinja i profesionalan nastup uverili su je da mu može verovati.

Prvi tretman zakazala je u maju 2024. godine. Iako je Siručić bio zaposlen u Domu zdravlja Kantona Sarajevo, nije imao dozvolu ni svog poslodavca za dodatni rad, niti odobrenje Ministarstva zdravstva za izvođenje estetskih procedura. Azra to, naravno, nije znala. Tokom tri meseca obavila je tri tretmana kod njega, a pritom:

• nije dobila nikakav račun za plaćene usluge,

• nije imala uvid u cenovnik,

• nije joj predstavljen karton sa detaljima tretmana,

• niti je ikada potpisala informisani pristanak.

Sve je platila oko 1.500 KM, verujući lekaru na reč.

Nelegalni preparati i neregistrovani botoks

Jedan od ključnih problema bio je u tome što je Siručić koristio preparate koje Agencija za lijekove i medicinska sredstva BiH nije odobrila. Posebno je rizičan „Botulax“ botoks, čija upotreba u BiH nije dozvoljena. Osim toga, Azri su aplicirani i drugi preparati: fileri „Radiant“ i serum „Dermaheal dark circle solution“.

Takvi preparati se lako naručuju preko interneta i često se ilegalno uvoze. Koriste ih:

• doktori bez adekvatnih dozvola,

• frizeri,

• kozmetičari,

• pa čak i polaznici kratkih „kurseva“ od pola sata.

Ovakva praksa ne samo da krši zakon, već direktno ugrožava zdravlje pacijenata. Kako navodi dr. Amela Karabeg, specijalista plastične i estetske hirurgije, kombinacija neznanja i pohlepe predstavlja ozbiljnu pretnju.

Početak komplikacija

Nakon tretmana, Azra je otputovala kod rodbine u inostranstvo. Tamo je primetila otok ispod oka, koji je brzo prerastao u dramatične deformacije lica. Nije mogla da prepozna svoj odraz u ogledalu, oči su joj gotovo nestale ispod natečenih kapaka.

Najveći problem bio je što lekari u hitnoj pomoći nisu znali šta joj je ubrizgano, jer nije imala dokumentaciju o tretmanima. Propisani lekovi nisu delovali, a stanje se pogoršavalo. Troškovi lečenja narasli su na više od 4.000 KM, što je za Azru bio ogroman finansijski udarac.

Komunikacija sa doktorom Siručićem

Kada se obratila Siručiću, on je u početku sumnjao na alergiju na prašinu ili šminku, umesto da prihvati mogućnost komplikacija. Kasnije joj je čak predlagao da sama probode otok sterilnom iglom kako bi iscedila tečnost, što je neverovatno opasan savet.

Azra je odbila, ali je svakodnevno slala fotografije svog lica, koje je izgledalo sve gore. Na kraju je odlučila da se vrati u BiH i potraži pravnu pomoć.

Reakcija institucija

Inspekcija je nakon njene prijave proveravala Siručićev rad. On je tvrdio da je pacijentkinja ignorisala njegove savete i da je možda bila na tretmanima kod drugih lekara. U izveštaju Kantonalne inspekcije navodi se da je pacijentica odbijala upute i javila se prekasno plastičnom hirurgu.

Međutim, fotografije koje je kasnije pregledala dr. Karabeg jasno pokazuju da je situacija bila dramatična: lice deformisano, ogromni otoci, potpuno zatvorene oči i neprepoznatljive crte lica. To je, kako kaže, jedan od najtežih slučajeva u njenoj praksi.

Sistematski problemi

Azrin slučaj samo je jedan primer. U BiH postoji više problema koji omogućavaju da se ovakve situacije dešavaju:

1. Slab inspekcijski nadzor – institucije navode da nemaju dovoljno inspektora ni prijava građana.

2. Laka dostupnost ilegalnih preparata – internet je preplavljen ponudama botoksa, filera i seruma bez odobrenja.

3. Nedovoljna edukacija pacijenata – većina ne zna šta smeju da traže od doktora, niti na šta imaju pravo.

4. Neregulisani kursevi i obuke – brzi seminari proizvode „stručnjake“ sa upitnim znanjem i sertifikatima.

Prema mišljenju dr. Musfahe Burgić iz Tuzle, svaki pacijent mora dobiti karton sa svim podacima o tretmanu i potpisati pristanak. To je jedini način da se obezbedi zaštita i pacijenata i lekara.

Azra, međutim, kroz sve to nije prošla. Njeno iskustvo pokazuje kako poverenje bez provere može dovesti do ozbiljnih posledica.

Priča Azre razotkriva tamnu stranu industrije estetske medicine u BiH. Iza obećanja o brzom podmlađivanju i pristupačnim cenama kriju se ozbiljni rizici – od neregistrovanih preparata i neadekvatnih uslova, do nestručnih ljudi koji ugrožavaju zdravlje pacijenata.

Nekoliko ključnih pouka može se izvući iz ovog slučaja:

• Pacijenti moraju biti informisani i tražiti jasne dokaze o dozvolama, preparatima i procedurama.

• Institucije moraju pojačati inspekcijski nadzor i sankcionisati ilegalne prakse.

• Lekari koji žele da se bave estetikom treba da imaju odgovarajuće licence i koriste isključivo odobrene preparate.

Azrina trauma traje već više od godinu dana. Njeno lice i dalje nosi posledice, a ona se bori i sa psihološkim teretom – strahom, nesigurnošću i gubitkom samopouzdanja.

Ova priča je upozorenje svima koji razmišljaju o estetskim tretmanima: lepota nikada ne bi smela biti važnija od zdravlja. Bez sistemske regulacije i odgovornosti, svaki sledeći pacijent može postati nova Azra.