Profesor Sanin Musa, poznat po svojim analizama političkih dešavanja u Bosni i Hercegovini, nedavno je izneo vrlo pesimističku prognozu o aktuelnoj političkoj situaciji u zemlji, naročito u vezi s mogućnošću hapšenja Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske. U njegovom obraćanju, koje je izazvalo veliku pažnju, Musa tvrdi da BiH ne može računati na pomoć od institucija države, međunarodne zajednice, pa čak ni od EUFOR-a, te se zapitao o stvarnoj snazi patriota i mogućnostima za promene u zemlji.
Institucije u BiH su nemoćne
Musa smatra da je potpuno iluzorno očekivati da će bilo koja državna institucija, uključujući SIPU (State Investigation and Protection Agency), preduzeti konkretne mere protiv Dodika. On naglašava da institucije u Bosni i Hercegovini deluju pretežno u interesu onih koji destabilizuju državu, dok se snage koje bi trebale braniti integritet BiH stavljaju u drugi plan. Prema njegovim rečima, SIPA je nedavno odbila da hapsi Dodika, što je samo potvrda njihove neefikasnosti.
U svom tekstu, Musa kritikuje Ramu Isaka, ministra unutrašnjih poslova FBiH, navodeći da on takođe nije pokazao volju niti sposobnost da preduzme bilo kakve značajne korake u vezi s Dodikom. Ovaj nedostatak odlučnosti vlasti dodatno pogoršava situaciju, jer institucije ne ispunjavaju svoju osnovnu funkciju, koja bi trebala biti odbrana države i njene stabilnosti.
EUFOR nas neće spasiti – iskustvo iz prošlosti
Musa upozorava da se ne treba previše oslanjati na međunarodne snage, posebno na EUFOR, vojnu misiju Evropske unije u BiH. On podseća na Srebrenicu, gde su međunarodne trupe pokazale ozbiljan neuspeh u zaštiti civila, što je ozbiljno uzdrmalo poverenje u sposobnost EUFOR-a da pruži zaštitu Bosni i Hercegovini.
„Jasna nam je poruka iz Brisela – EUFOR neće ginuti za nas. Zar su to ikada i radili? Njihova misija je propala još u Srebrenici, zar očekivati drugačiji ishod danas?“ – ističe Musa, time implicirajući da je prošlost međunarodnih snaga u BiH značajno ugrozila njihov kredibilitet u očima bosansko-hercegovačkih patriota.
On dalje tvrdi da je od same misije EUFOR-a i međunarodne zajednice teško očekivati sustavno rešenje za političku i društvenu krizu u BiH. Na temelju ovog razmišljanja, profesor Musa savetuje građane da se ne oslanjaju na vanjsku pomoć, jer su međunarodne trupe već pokazale da nisu spremne da preuzmu odgovornost za očuvanje mira i stabilnosti u BiH.
Patriote u pat poziciji
Musa takođe ukazuje na težak položaj patriota BiH, koji su jedina snaga koja bi mogla da se suprotstavi Dodiku i njegovoj politici. Međutim, on ističe da su ti patrioti suočeni s velikim preprekom – ako bi pokušali preuzeti inicijativu i sprovesti promene, verovatno bi bili optuženi za ekstremizam i terorizam.
Musa podseća na to da bi islamofobi i politički protivnici vrlo brzo iskoristili takve akcije da demonizuju patriote, nazivajući ih „radikalnim elementima“ i koristeći ih kao argumente protiv bilo kakvih ozbiljnih koraka. U isto vreme, vlasti se ne angažuju i ne preduzimaju nikakve konkretne mere kako bi sprečile destabilizaciju i potkopavanje integriteta zemlje.
Ovaj dvosmisleni položaj patriota u BiH, koji s jedne strane žele da sačuvaju državu, ali s druge strane nemaju podršku institucija, čini situaciju vrlo složenom i opasnom.
Kiparski scenario za Bosnu i Hercegovinu
Na kraju, Musa iznosi vrlo pesimističku prognozu za budućnost BiH, ukazujući na mogućnost scenarija sličnog onom koji se desio na Kipru. U tom kontekstu, on upozorava da BiH sve više liči na zamrznuti konflikt, gde su etnički lideri na vlasti, a centralne vlasti postaju nefunkcionalne.
„Nismo još u šah-matu, ali se vrtimo u krug. Ako se ovako nastavi, Bosna i Hercegovina će postati novi Kipar u Evropi“, zaključuje profesor Musa. Time implicira da bi BiH mogla postati zemlja sa paralelnim etničkim državama, gde bi centralna vlast bila potpuno impotentna, a kontrola nad ključnim pitanjima bila prepuštena lokalnim liderima.
Zaključak: Bosna i Hercegovina na ivici propasti
Profesor Musa svojim analizama jasno ukazuje na ozbiljne probleme s kojima se suočava Bosna i Hercegovina. On ističe da su institucije države impotentne, međunarodna zajednica nezainteresovana, a patriotski elementi suočeni s velikim preprekama u pokušaju da zaštite integritet zemlje.
Musa s pravom postavlja pitanje: ako institucije nisu u stanju da reše problem, ako međunarodne snage nisu spremne da pomognu, ko onda može da spreči da BiH postane podeljena zemlja? Iz njegovih reči jasno je da trenutni politicki ambijent ne daje nadu za brzu stabilizaciju, a ukoliko se ništa ne menja, Bosna i Hercegovina bi mogla ući u fazu zamrznutog konflikta, sličnog onom na Kipru.
Situacija u zemlji postaje sve složenija, a odgovor na pitanje šta se dalje dešava ostaje neizvesno.
