Najbolji teniser svijeta imao je veliku želju da tenis vrati u normalu i omogući igračima da ponovo stanu na teren pred publikom. Vođen tom idejom, Novak Đoković je pokrenuo Adria Tour, humanitarni turnir koji je trebao okupiti neka od najvećih imena iz regiona i svijeta. Cilj je bio jasan – vratiti sport ljudima i pružiti im radost nakon dugog perioda izolacije. Međutim, nisu svi ovu inicijativu dočekali s odobravanjem.
Turnir dobre namere, ali pogrešnog trenutka
U vremenu kada je svet bio obuzet neizvesnošću i strahom izazvanim pandemijom virusa COVID-19, svaki pokušaj vraćanja uobičajenim tokovima života bio je pod posebnim povećalom. U takvom ozračju, jedan sportski događaj, i to iz regiona Balkana, dospeo je u centar pažnje globalne javnosti – Adria Tour, teniski turnir u organizaciji Novaka Đokovića.
Na prvi pogled, inicijativa je imala sve elemente plemenitosti: cilj joj je bio promocija sporta, okupljanje regionalne publike i prikupljanje pomoći za humanitarne svrhe. Ipak, uprkos dobrim namerama, turnir se vrlo brzo našao na meti žestokih kritika, naročito iz inostranstva, gde su mere protiv širenja virusa bile daleko strože. Događaj je otvorio mnoge dileme: da li je želja za normalnošću opravdanje za rizik?, koliko lokalna pravila treba da oblikuju globalni diskurs?, i da li dobra namera može biti štit od odgovornosti
Kontroverze koje su nadjačale sport
Reakcije međunarodne javnosti – između zaprepašćenosti i osude
Jedan od prvih koji su javno izrazili negodovanje bio je Nik Mekarvel, novinar iz Sijetla, poznat po svojim analizama teniskih dešavanja. On je oštro kritikovao činjenicu da se turnir održava pred punim tribinama, bez ikakvih epidemioloških ograničenja.
„Ne mogu da verujem da to rade, to je potpuno neodgovorno.“
Mekarvel nije štedeo reči i istakao je da su svi koji su učestvovali u organizaciji „neodgovorni“ i da je neshvatljivo kako je moglo doći do tolikog fizičkog kontakta među učesnicima i publikom – u jeku svetske zdravstvene krize.
Slične stavove izneo je i Stuart Fraser, ugledni novinar britanskog The Timesa. Njegov komentar bio je obojen šokiranjem i nevericom. Fraser je više puta pogledao snimke sa događaja ne bi li se uverio da nisu nastali pre pandemije, jer su slike prepunih tribina, bliskih zagrljaja i nedostatka fizičke distance za njega bile nezamislive u tom trenutku.
„Ovo izgleda kao snimak iz prošlosti, a ne iz 2020. godine.“
Kritike nisu dolazile samo iz medija. Mnogi korisnici društvenih mreža, naročito iz zemalja sa rigoroznim restrikcijama, smatrali su da se organizacijom ovakvog turnira šalje pogrešna poruka – da je pandemija gotova ili da mere zaštite nisu važne.
Đokovićev odgovor – lokalni kontekst kao opravdanje
Suočen sa naletom osuda, Novak Đoković nije odgovorio afektivno niti konfrontacijski. Njegov nastup bio je mirnog tona, sa pokušajem da se objasni kontekst i drugačiji pristup problemu u regionu.
„Mi u Srbiji imamo drugačiji odnos prema virusu i zdravlju ljudi.“
Istakao je da su u tom trenutku u Srbiji na snazi bile blaže epidemiološke mere i da su lokalne vlasti odobrile događaj u skladu sa tada važećim pravilima. Naglasio je da je sve organizovano u najboljoj veri i da je poštovana zvanična regulativa.
Ipak, njegova izjava nije uspela da zadovolji sve strane. Javnost je ostala podeljena:
-
Jedni su tvrdili da je turnir simbol povratka života u normalu.
-
Drugi su smatrali da je to nepromišljen potez, koji ugrožava zdravlje i poništava napore koji se sprovode globalno u borbi protiv pandemije.
Namere iza turnira – više od sporta
Bez obzira na kritike, motivi koji su stajali iza Adria Tour-a nisu bili komercijalni. Turnir je osmišljen kao:
-
Humanitarni projekat, sa ciljem da se pomogne ugroženima u regionu.
-
Povratak sporta publici, posebno u zemljama gde je tenis inače u senci drugih disciplina.
-
Simbol jedinstva i optimizma, u teškom vremenu globalne izolacije.
Đoković je želeo da pokaže da je moguće organizovati događaje ako se poštuju lokalni uslovi. Istakao je:
„Nismo imali nikakvu lošu nameru. Želeli smo da sport vratimo ljudima, uz poštovanje lokalnih pravila.“
Pouke jednog nesporazuma
Adria Tour je ostao u kolektivnoj svesti kao događaj koji je istovremeno nosio iskru nade i klicu kontroverze. Inicijativa je krenula sa entuzijazmom i humanom porukom, ali je završila u moru kritika koje su istakle razlike u percepciji između zemalja koje su pandemiju doživljavale na vrlo različite načine.
Ono što je trebalo da bude sportski festival i slavlje života, pretvorilo se u međunarodnu lekciju o različitim standardima odgovornosti. Reakcije na turnir oslikale su globalnu tenziju između želje za normalnošću i potrebe za oprezom.
Adria Tour je pokazao:
-
Da dobra namera nije uvek dovoljna kada je javno zdravlje u pitanju.
-
Da lokalni kontekst ne može uvek biti razumevan na globalnom nivou.
-
Da sport ima moć da ujedini, ali i da podeli, ako ne vodi računa o vremenu i mestu.
Na kraju, poruka koju je turnir nosio – da se ljubav prema sportu i ljudima ne sme gasiti ni u najtežim trenucima – ostaje duboko emotivna. Međutim, u realnosti pandemijskog sveta, emocije su morale da se povinuju struci i oprezu.
Adria Tour će, bez sumnje, ostati simbol jedne epohe – epohe kada su i najbolji među nama pravili greške pokušavajući da donesu svetlost u vreme tame. Novak Đoković, kao njen glavni akter, pokazao je da je i pored najboljih namera, izazovno navigirati kroz kompleksne slojeve odgovornosti koje dolaze sa slavom, uticajem i dobrim srcem.
