Najinteligentniji čovek u istoriji, Vilijam Džejms Sidis, čije se sposobnosti smatraju čudom detinjstva, nažalost, završio je život u ludnici, živeći i umirući u bedi. Bio je izuzetan matematičar, poliglota i talentovani pisac, sa nezvanično procenjenim IQ-om između 250 i 300. U 8. godini već je govorio osam jezika, nadmašivši inteligencijom čak i Alberta Ajnštajna i Isaka Njutna. Rođen 1898. u Njujorku, u uglednoj porodici sa oba roditelja visokoobrazovana – otac ugledni psiholog s četiri diplome sa Univerziteta Harvard, a majka lekar. Očekivanja roditelja prevazilazio je od ranog detinjstva, ali su ga, nažalost, njegova izuzetna inteligencija i nespremnost da živi po konvencionalnim normama, doveli do kraja koji je bio u suprotnosti sa početkom njegovog izuzetnog života.
Još jedan fascinantan podatak je da je sa svega 18 meseci već čitao novine. Sa šest godina, Vilijam je govorio nekoliko jezika, uključujući engleski, francuski, nemački, ruski, hebrejski, turski i jermenski. Takođe je stvorio svoj vlastiti jezik, nazvan “Vendergood” (iako nije jasno da li ga je ikada koristio u odraslom dobu). Prepoznajući njegov ogroman potencijal, roditelji su ga podsticali da piše poeziju i da se bavi aktivnostima koje su bile nezamislive za drugu decu. Već sa devet godina, primljen je na Univerzitet Harvard, ali škola mu nije dozvolila da pohađa nastavu do 11. godine. Dok je još bio student 1910. godine, bio je toliko napredan da je držao predavanje pred Harvardskim matematičkim klubom o izuzetno kompleksnoj temi četvorodimenzionalnih tela. Iako je većini ljudi predavanje bilo gotovo nerazumljivo, onima koji su ga razumeli, lekcija je bila pravo otkrovenje. Sidis je diplomirao 1914. godine u legendarnoj školi, imajući samo 16 godina, i stekao je diplomu iz umetnosti. Nakon završetka školovanja, Vilijam je izjavio da teži savršenom životnom stilu, što je prema njemu podrazumevalo usamljenički život, dodatno ističući da nikada neće stupiti u brak. Iako je postao slavan, što nije želeo, ta odluka imala je svoje posledice na pritisak koji je Vilijam doživljavao od strane roditelja. Njegov otac, sam ugledan i poznat, želeo je od sina napraviti zvezdu, koristeći svoje psihološko znanje da ga gura i forsira. Unatoč Vilijamovoj inteligenciji i ranijoj ljubavi prema učenju u detinjstvu, kako je odrastao, promenio je stav i krivicu za sve je svaljivao na oca. Njegova duboka ljutnja prema ocu ogledala se u tome da je, kada je Boris preminuo 1923. godine, Vilijam odbio prisustvovati njegovoj sahrani.
Kao što su mnogi genijalni ljudi činili kako bi izbegli izdvajanje, Vilijam je radio slabo plaćene i obične poslove. Počeo je kao pomoćnik sveštenika, ali prepoznatljivost ga je pratile, te je promenio i taj posao. 1924. godine, novinari su otkrili da radi fizički naporan, slabo plaćen posao, ali ovoga puta bez hvalospeva o buntovnom geniju – umesto toga, novinski naslovi su se rugali nekadašnjem čudu od deteta, naglašavajući kako Vilijam više nije u stanju da izvodi ono što je umeo kao dete. To, naravno, nije bilo tačno, što se kasnije potvrdilo kroz brojne neprocenjive knjige koje je Vilijam napisao tokom života pod različitim lažnim imenima. Iako je nastojao živeti u tajnosti, Vilijam je 1919. godine uhapšen zbog učešća u nasilnom protestu u Bostonu i osuđen na 18 meseci zatvora. Ipak, roditelji su pronašli način da ga izbave iz zatvora i umesto toga ga smestili u sanatorijum na dve godine. Vilijam je proveo ceo život u potpunom izolovanju i nesreći. Odtuđio se od porodice i započeo rad kao radnik na mašinama kako bi sastavio kraj s krajem. Vilijam Džejms Sidis, čovek koji je mogao da promeni svet, iznenada je preminuo u 46. godini zbog izliva krvi u mozak, iste sudbine koja je zadesila i njegovog oca.
