Život je jako čudan, jer kada se sve sabere i oduzme on nam donese jako puno nepredviđenih situacija koje čovek jednostavno ne može da planira. Tako jednog dana imate celi svet u rukama, i onda definitivvno preko noći sve se okrene i samo ostanete bez svega. Tako mi danas govorimo o jednoj jako popularnoj srpskoj glumici iz 80 godina prošloga veka, koja je na kraju umrla sama bez igde ikoga, a koja je ostala bez svega, iako je imala i više nego solidnu glumačku karijeru.
Najviše je radila u karijeri sa Ljubom Tadićem, koji je tada već bio establirani srpski glumac. Njeno ime je Ljiljana Krstić, koja je sada već davne 1995 godine dobila i nagradu za svoj dugogodišnji glumački rad, pod nazivom:”Dobričin prsten”. Njeno matičnno pozorište je uvek bilo Atelje 212, a svi je pamtimo kao Joku iz hit serije “Đekna još uvek nije umrla, a kada će ne zamo..”Njen poslednji intervju po kojem je ostala upamćena je bio:”Ja sam glumica tamo, na sceni, izložena sam očima publike, i to je definitivno moj život, sa time se mirim. Oduvek sam mislila da je to dovoljno.
Da tu ljudi mogu da saznaju o meni sve što ih zanima, da sami stvore nekakav sud. Izvan scene nisam glumica, jednostavna sam i normana ranjiva žena. Izvan scene, mislila sam, svako interesovanje za mene je nepotrebno. Mnogo sam putovala i nikad, bilo u zemlji ili inostranstvu, dok bih popunjavala neki upitnik u hotelskim recepcijama nije se desilo da u rubrici “zanimanje” napišem da sam glumica, uvek sam stavljala normalno svoje ime i prezime. Umesto toga, redovno naznačim: “službenica”. Ali, ne što se stidim svog poziva, ne što mislim da je nedostojno biti u jednoj takvoj profesiji, nego, čini mi se, glumica je nepotrebno isuviše izložena” – rekla je Ljiljana svojedobno za jedne srpske novine.
