U samom centru Gračanice kod Tuzle živi petočlana porodica Imeroski.

Porodica Imeroski – priča o snazi, ljubavi i borbi za dostojanstven život

Uvod

U srcu Gračanice, malog grada blizu Tuzle, živi porodica koja svakodnevno vodi tihu, ali herojsku borbu za bolje sutra. To je porodica Imeroski, skromna, ali ispunjena toplinom i ljubavlju. Njihova priča je odraz stvarnosti mnogih porodica koje se bore da prežive u teškim ekonomskim okolnostima, ali i priča o nepokolebljivoj majčinskoj snazi i bezuslovnoj ljubavi prema deci.

Majka Selmina Imeroski stoji u središtu ove priče — žena koja uprkos svemu pronalazi način da sačuva osmeh na licu i dostojanstvo u duši. Sa svoje troje dece i suprugom koji se bori da zaradi onoliko koliko je dovoljno da prežive, Selmina svakodnevno dokazuje da je najveće bogatstvo upravo u ljubavi i istrajnosti.

Majčinska snaga i svakodnevna borba

Selmina nije samo majka – ona je stub porodice, oslonac i izvor nade. Njene reči odražavaju duboku poniznost i snagu žene koja zna šta znači živeti sa malo, ali davati mnogo. „Šta ima – ima, kad ima – ima, kad nema – nema“, govori jednostavno, svesna da u tim rečima leži filozofija preživljavanja mnogih porodica poput njene.

Porodica Imeroski živi u iznajmljenom stanu, što znači da su već godinama podstanari. Nemaju sopstveni dom, ali njihova kuća, ma koliko skromna bila, odiše ljubavlju i međusobnim razumevanjem. Selmina i njen suprug zajedno pokušavaju da obezbede osnovne potrebe za troje dece — Nuredina, Nermina i Nermu.

Svako dete u ovoj porodici ima svoju priču, ali ono što ih povezuje jeste činjenica da su naučeni da budu zahvalni za ono što imaju. Selmina često govori da joj deca nikada ne traže više nego što znaju da mogu imati. „Ako im kažem da ima – onda ima. Ako kažem da nema – oni to razumeju“, objašnjava majka, ponosna na njihovu zrelost i razumevanje.

Porodična struktura i životne okolnosti

Selmina i njen suprug upoznali su se na poslu, u periodu kada je ona još radila pre nego što je rodila najmlađu ćerku. On je poreklom Makedonac, dok je ona Bosanka, a njihova ljubavna priča započela je u jednostavnim okolnostima – na radnom mestu, gde su se prepoznali po iskrenosti i skromnosti.

Suprug, iako nema bosanskohercegovačko državljanstvo, poseduje stalni boravak i radi privatno, obavljajući fizičke poslove kada se ukaže prilika. Njegov rad nije stalan, ali svaki dinar koji zaradi ulaže u porodicu. Selmina, s druge strane, već duže vreme ne radi jer se posvetila deci, a posebno Nuredinu, koji ima određene smetnje u razvoju. To zahteva dodatnu brigu i pažnju, ali ona to prihvata s ljubavlju i strpljenjem.

Njihova egzistencija se oslanja uglavnom na dječiji dodatak, koji im pomaže da pokriju osnovne troškove. Nisu imućni, ali su bogati u srcima. Uprkos tome što su često na ivici siromaštva, Selmina se trudi da deci nikada ne uskrati ono najvažnije – osećaj sigurnosti i ljubavi.

Teški dani i hrabrost da se ide dalje

Postoje dani kada porodica Imeroski nema dovoljno ni za osnovne potrebe. „Dođu dani kada nemamo, kao i svakome“, kaže Selmina, i dodaje da nikada nije bila osoba koja ide od vrata do vrata i moli za pomoć. Njena životna filozofija je jasna – ćuti i proći kroz teškoće sa verom da će sutra biti bolje.

Iako ne može uvek deci priuštiti sitne radosti poput sladoleda ili novih igračaka, Selmina zna da materijalne stvari nisu ono što čini detinjstvo srećnim. Njen najveći ponos je što su njena deca skromna, razumna i saosećajna. Naučila ih je da vrednuju ono što imaju i da se nikada ne osećaju manje vrednima od drugih.

„Ima djece koja jedu pet puta sladoled, te hoće ovo-ono, ali moji znaju da nemamo“, kaže Selmina, s blagim osmehom koji skriva tugu, ali i ponos.

Njene reči otkrivaju koliko ljubavi i mudrosti stane u jednu majčinsku rečenicu. U trenucima kada nema dovoljno hrane za sve, deca čak pokušavaju da je ubede da ona jede pre njih. „Kažu mi: ‘Hajde mama, jedi ti’, a ja im kažem da sam jela, iako nisam“. To su trenuci koji razotkrivaju pravu snagu majke – snagu koja dolazi iz ljubavi, a ne iz materijalnog bogatstva.

Koreni, gubici i usamljenost

Selmina je kćerka jedinica, a život joj nije bio nimalo lak ni pre nego što je zasnovala porodicu. Ostala je bez majke još davno, a oca je izgubila nedavno, što joj je dodatno otežalo život. Od očuha se odavno udaljila i s njim nema kontakt. Na neki način, ona se oduvek sama borila za sebe.

Taj osećaj usamljenosti i gubitka preneo se i na njen sadašnji život – ali ne kao tuga, već kao snaga. Naučila je da izdrži i da se ne oslanja ni na koga osim na sebe i svoju porodicu. Njena deca su sada centar njenog sveta, razlog zbog kojeg svakog jutra ustaje i nastavlja dalje, bez obzira na sve prepreke.

Skromnost kao način života

Kroz Selminine reči provlači se duboka poruka o skromnosti i zahvalnosti. Ona ne traži mnogo – samo ono osnovno: hranu, krov nad glavom i zdravlje za svoju decu. Njena filozofija života može se sažeti u nekoliko ključnih tačaka:

• Ne traži više nego što ti život može dati.

• Ne gubi dostojanstvo, ni kad je najteže.

• Zahvaljuj se za ono što imaš, jer neko nema ni toliko.

• Ljubav i poštovanje u porodici vredniji su od svega materijalnog.

Ove rečenice predstavljaju osnovu njenog pogleda na svet, a istovremeno su i univerzalna poruka svima koji se suočavaju s teškim vremenima. Selmina svojim primerom pokazuje da čak i u siromaštvu može postojati bogatstvo duha i toplina doma.

Deca – izvor nade i smisla

Njeno troje dece – Nuredin (11), Nermin (9) i Nerma (8) – predstavljaju ono najvrednije što ima. Iako su još mali, kroz odrastanje u skromnim uslovima naučili su vrednosti koje mnogi zaborave: poštovanje, saosećanje, i zajedništvo.

Selmina o njima govori s ponosom. „Moji znaju da nemamo, ali nikada se ne žale“. Njihova zrelost za svoje godine svedoči o snazi porodičnog vaspitanja. Oni su njena inspiracija, razlog zbog kojeg ne odustaje ni kada je najteže.

Priča porodice Imeroski nije samo reportaža o siromaštvu – to je priča o ljudskoj istrajnosti, veri i ljubavi. U vremenu kada mnogi mere sreću materijalnim stvarima, Selmina i njena porodica podsećaju da prava sreća ne dolazi iz novca, već iz srca i međusobne podrške.

Njihova svakodnevica, iako ispunjena teškoćama, svedoči o jednoj velikoj istini: čovek može izgubiti sve, ali ako sačuva ljubav i dostojanstvo, još uvek ima sve što je potrebno za život.

Porodica Imeroski nas uči da:

1. Majčinska ljubav nema granica.

2. Skromnost i zahvalnost čine život smislenim.

3. I da je, čak i kada je teško, uvek moguće pronaći snagu u sebi i u onima koje volimo.

U svetu u kojem često dominira površnost i materijalizam, Selmina i njena deca podsećaju da su toplina doma, poštovanje i međusobno razumevanje vrednosti koje nikada ne gube značaj. Njihova borba nije samo njihova – to je borba mnogih porodica koje, iako imaju malo, žive s mnogo ljubavi.

Njihova priča iz Gračanice kod Tuzle ostaje dirljivo svedočanstvo o tome da i u najskromnijim uslovima može cvetati najveća ljudska lepota – snaga srca jedne majke.