Dok se pevačica borila sa teškom bolešću, u javnosti se spekulisalo da su se njoj bliski ljudi otimali oko imovine.

Usnija Redžepova – život, bolest i poslednji dani legendarne pevačice

Usnija Redžepova, legendarna interpretatorka narodne i starogradske muzike, zauvek je ostavila trag na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije i Srbije. Njene pesme, vanvremenske i emotivne, decenijama su krasile radio talase i srca publike. Međutim, iza sjaja reflektora i aplauza krila se teška i bolna životna priča. Na današnji dan, 1. oktobra, navršava se deset godina od njene smrti, kada je izgubila bitku s opakom bolešću.

Iako je bila umetnica čije su pesme slušale generacije, poslednje godine života dočekala je u izuzetno teškim uslovima. Dok se borila sa bolešću, u javnosti su kružile spekulacije da su se ljudi iz njenog najbližeg okruženja sporili oko imovine, što je dodatno obeležilo njene poslednje dane.

Ovaj tekst ne samo da se osvrće na Usnijin muzički i umetnički doprinos, već pokušava da osvetli i okolnosti pod kojima je živela i umrla – teške, ali dostojanstvene, s verom da će se oporaviti do samog kraja.

Život i umetnički opus

Usnija Redžepova bila je sinonim za eleganciju u izvođenju narodne muzike i sevdalinki. Njene interpretacije bile su prožete emocijom, a publika ju je volela zbog topline i iskrenosti koju je unosila u svaki nastup. Pored toga što je bila odlična pevačica, mnogi su je smatrali i čuvarom muzičke tradicije.

Tokom karijere:

• Snima niz ploča i albuma koji su i danas deo kolekcija ljubitelja narodne muzike.

• Gostuje na festivalima širom Jugoslavije, gde osvaja nagrade i priznanja.

• Njene pesme postaju evergrin hitovi – deo porodičnih proslava i radio programa.

Iako je bila popularna, nikada nije težila skandalima niti životu u luksuzu. Njen fokus bio je na muzici i publici, a ne na estradnim spletkama.

Borba sa bolešću

Poslednje godine života za Usniju Redžepovu bile su posebno teške. Borila se s teškom bolešću, koja je iz dana u dan slabila njeno telo. Bolovi su postajali nepodnošljivi, a iako je izgledala krhko, u duhu je ostala jaka i borbena.

U intervjuima iz tog perioda govorila je otvoreno o svojoj patnji:

„Ne puštajte me, ostanite sa mnom. Umirem! Gotova sam! Borim se koliko mogu, hoću da ozdravim.“

Ove reči svedoče o njenom očaju, ali i o nadi koju nije gubila do poslednjeg daha.

Simptomi bolesti bili su sve teži:

• Stalni bolovi i otežano disanje.

• Nemogućnost da ustane iz kreveta i oslanja se na noge.

• Gubitak telesne mase do neprepoznatljivosti.

• Ishrana svedena gotovo samo na vodu, bez snage za normalan obrok.

„Ljudi me ne prepoznaju“, govorila je tada, ukazujući koliko je bolest promenila njen izgled.

Teški uslovi života

Iako je bila umetnica velikog formata, Usnija je umrla u oskudnim uslovima. Njene kolege i prijatelji često su isticali da je zaslužila daleko više od onoga što je imala u poslednjim godinama. Nedostatak sistemske podrške umetnicima i neuređena pitanja autorskih prava doprineli su tome da mnogi muzičari starije generacije dočekaju starost bez finansijske sigurnosti.

Pored fizičke i materijalne patnje, dodatnu težinu donosile su javne spekulacije o njenoj imovini. Dok je bila u najtežem periodu života, mediji su prenosili navode da su se ljudi iz njenog okruženja sporili oko njene zaostavštine. Iako ništa od toga nije zvanično potvrđeno, sama činjenica da su takve glasine kružile govori o atmosferi u kojoj je živela svoje poslednje dane.

Glasine o imovini

Spekulacije da su se ljudi bliski Usniji otimali oko imovine povredile su mnoge njene obožavaoce. Za nekoga ko je ceo život proveo u muzici, takva situacija delovala je kao nepravda.

Kroz medije su se provlačile priče:

• Da je imala stanove i ušteđevinu koju je želela da raspodeli na određen način.

• Da su porodica i bližnji imali nesuglasice oko njenog testamenta.

• Da su pojedini želeli da preuzmu autorska prava na njene pesme.

Iako nije bilo jasnih dokaza, ove glasine su bacile senku na njene poslednje mesece i na neki način zasenile njen umetnički doprinos.

Njene poslednje reči i borba za život

Ono što je najviše dirnulo javnost bile su Usnijine poslednje reči. U trenutku dok se borila s bolešću, znala je da se njeno stanje pogoršava, ali se ipak nadala ozdravljenju:

„Borim se koliko mogu, hoću da ozdravim…“

Ove reči odjekuju kao simbol njene ličnosti – žene koja je ceo život provela boreći se za muziku, tradiciju i dostojanstvo. I u najtežim trenucima ostala je dostojanstvena i hrabra.

Odnos javnosti i kolega

Usnija Redžepova ostala je upamćena kao umetnica koju su poštovale generacije muzičara. Njene kolege i obožavaoci i danas je pamte po:

• Vanvremenskim pesmama koje su obeležile čitavu epohu.

• Iskrenom odnosu prema publici, bez estradnih maski.

• Velikom doprinosu muzičkoj sceni, posebno u očuvanju starogradskih pesama.

Nakon njene smrti, mnogi su isticali da je društvo zatajilo jer nije pružilo veću podršku umetnici koja je svojim radom zadužila generacije.

Priča o Usniji Redžepovoj nije samo priča o jednoj umetnici, već i ogledalo odnosa društva prema svojim umetnicima. Njena borba s bolešću, siromaštvom i spekulacijama o imovini pokazuje koliko je život umetnika u poznim godinama često težak i nesiguran, bez obzira na slavu i doprinos koji su dali kulturi.

Usnija je ostavila iza sebe neizbrisiv trag – pesme koje se i dalje pevaju i pamte, emociju koja nadživljava sve prepreke. Njena poslednja borba s bolešću pokazuje njenu hrabrost i dostojanstvo, a spekulacije o imovini treba posmatrati kao upozorenje na šire društvene probleme – nedostatak sistemske podrške i zaštite umetnika.

Deset godina nakon njene smrti, njeno ime i dalje živi u srcima onih koji vole njene pesme. Njena priča nas podseća da iza svetla reflektora stoje ljudi od krvi i mesa, koji zaslužuju brigu i poštovanje do poslednjeg daha.