Slavica Ćukteraš – povratak sebi kroz muziku i sećanja
Dok mnogi Prvi maj povezuju isključivo s praznikom rada, roštiljem i druženjem, Slavica Ćukteraš, pevačica prepoznatljiva po snažnim emocijama u pesmama i autentičnom stavu, ovaj dan vidi i kao priliku za preispitivanje, zahvalnost i sećanje.
U razgovoru za naš portal, otkriva kako planira da provede praznik, priseća se svojih muzičkih početaka, osvrće na važnu fazu karijere, a dotakla se i spekulacija koje prate njen ponovni susret i saradnju sa Žikom Jakšićem, s kojim je nekada bila u emotivnoj vezi.
Prvi maj – dan kada se duša odmara
Za Slavicu Ćukteraš, Prvi maj nije samo još jedan slobodan dan. On nosi poseban osećaj, mešavinu nostalgije, topline i zahvalnosti.
“Oduvek sam volela taj osećaj zajedništva u prirodi. Vreme kada svi malo zastanemo, okupimo se, i samo budemo zajedno – bez pritiska, bez žurbe,” kaže Slavica, ističući da će ove godine praznik obeležiti u krugu porodice, uz svoju ćerku, dobru muziku i bogatu trpezu.
Sa osmehom se priseća prvomajskih uranaka iz detinjstva: rani odlazak u prirodu, miris sveže trave, osmesi prijatelja, i majčina korpa puna hrane. Ti trenuci, kaže, zauvek ostaju deo nje.
Povratak muzici – povratak sebi
Posle izvesne pauze sa javne scene, Slavica je odlučila da ponovo uđe u studio i publici donese nove pesme. Emotivna i iskrena, ističe da se nije vratila zbog “scene”, već zbog toga što je muzika deo njenog bića.
Njena nova pesma “Krvavi dijamant” već privlači pažnju. Iako nije bukvalno autobiografska, Slavica priznaje da je prožeta ličnim emocijama i nosi snažnu poruku:
“To je pesma o ljubavi koja boli. Ali još više o snazi koju iz te boli izvučemo. To je ono što nas čini dijamantima – baš ta krvava borba.”
Planira još novih izdanja, možda čak i duet, ali, kako kaže, želi da iznenadi publiku, pa još ne otkriva s kim bi mogla da sarađuje.
Karijera od malih nogu – uspomene koje oblikuju
Govoreći o svojim počecima, Slavica ne skriva emocije. Na muzičku scenu je kročila kao vrlo mlada, a njen prvi ozbiljan korak bila je “Zvezde Granda”, takmičenje koje joj je promenilo život.
“Bilo je to vreme velikih izazova, ali i velikog uzbuđenja. Saša Popović mi je tada mnogo pomogao – znao je da bude strog, ali uvek pravičan. Naučila sam tada šta znači estradna disciplina.”
Seća se i svog prvog honorara – radost kojom je kupila poklone za majku i garderobu koju je dugo priželjkivala.
“Taj osećaj da si zaradio svojim glasom… to se ne zaboravlja.”
Saradnja sa Žikom Jakšićem – iskren odnos i međusobno poštovanje
Već neko vreme u medijima se šuška o ponovnom zbližavanju Slavice i Žike Jakšića, poznatog voditelja i producenta sa kojim je ranije bila u vezi. Slavica te spekulacije dočekuje s osmehom, ali i jasnoćom:
“Imali smo emotivnu prošlost, da. Ali danas nas povezuje jedno drugo poglavlje – profesionalno i ljudsko poštovanje.”
Naglašava da je njihova saradnja sada potpuno profesionalna, i da se raduje što su putevi ponovo ukrstili. Žiku opisuje kao velikog profesionalca, osobu koja zna da prepozna kvalitet i ostane dosledan sebi.
“Uvek sam cenila ljude koji ne glume i ne kalkulišu. On je jedan od takvih.”
Porodica i umetnost – dva stuba njene svakodnevice
Iako joj je muzika životni poziv, Slavica ne krije da joj je porodica prioritet. Uloga majke, kaže, donela joj je novu dimenziju postojanja – naučila ju je strpljenju, poniznosti i bezuslovnoj ljubavi.
Ali umetnost nikada nije nestala iz njenog života. Naprotiv, sada joj pristupa s više zrelosti i pažnje.
“Ne želim da budem prisutna po svaku cenu. Hoću da ono što radim bude iskreno, kvalitetno i moje. Samo to može da dotakne druge.”
Život između nota i uspomena
Priča Slavice Ćukteraš nije samo muzička biografija. To je priča žene koja je rasla pred očima publike, proživljavala uspone i padove, volela, patila i vraćala se – jača nego ikad.
Prvi maj, njena nova pesma, sećanje na mladost, prijateljstva koja traju, saradnje koje se obnavljaju – sve su to delići jedne šire slike u kojoj se Slavica ne boji da pokaže ko je i šta oseća.
U vremenu kada je autentičnost često potisnuta iza fasada, Slavica ostaje verna sebi – i baš zbog toga publika je ne zaboravlja.
Slavica Ćukteraš ne peva da bi bila čuvena – peva da bi ostala svoja. I da bi, kroz pesmu, dotakla nečije srce.
