U Kantonu Sarajevo je proglašen dan žalosti povodom smrti Halida Bešlića, na dan kada će pevač biti sahranjen, dok na nivou cele zemlje to nije slučaj.
Vest o smrti legendarnog pevača Halida Bešlića duboko je potresla Bosnu i Hercegovinu i region. Njegov odlazak ostavio je prazninu ne samo u svetu muzike već i u srcima brojnih obožavalaca koji su uz njegove pesme odrastali, slavili i tugovali. U znak poštovanja prema umetniku čije je ime postalo sinonim za bosanskohercegovačku muzičku scenu, Kanton Sarajevo je doneo odluku da proglasi Dan žalosti na dan njegove sahrane. Međutim, na nivou cele države ta odluka nije sprovedena, što je izazvalo niz reakcija i pitanja o tome kako se u Bosni i Hercegovini donose odluke od simboličkog, ali dubokog značaja.
Nejedinstvena odluka o Danu žalosti
Dok je Kanton Sarajevo brzo reagovao i doneo odluku o Danu žalosti, situacija na državnom nivou bila je znatno složenija. Naime, Savet ministara Bosne i Hercegovine nije uvrstio tačku o proglašenju Dana žalosti povodom smrti Halida Bešlića na dnevni red svoje sednice. To znači da o toj temi nije bilo ni rasprave, ni glasanja.
Prema informacijama koje je objavio portal Klix.ba, odluka da se ta tačka ne uvrsti na dnevni red nije bila posledica zaborava, već nedostatka konsenzusa među članovima Saveta ministara. Potvrdio je to i Edin Forto, državni ministar komunikacija i transporta, istakavši da nije postignut dogovor između svih članova da se uopšte razgovara o tom pitanju.
Ovakva situacija pokazuje složenost političkih odnosa unutar Bosne i Hercegovine, gde svaka odluka, pa i ona koja se tiče simboličnih pitanja kao što je Dan žalosti, mora biti donesena uz saglasnost svih članova državnog vrha. U tom smislu, izostanak saglasnosti ukazuje ne samo na političke razlike, već i na to koliko je teško postići jedinstvo čak i u trenucima kada bi ono trebalo da bude spontano i ljudski razumljivo.
Ko je podržao ideju o Danu žalosti?
Inicijativu za proglašenje Dana žalosti na nivou Bosne i Hercegovine povodom smrti Halida Bešlića podneli su Edin Forto i Sevlid Hurtić, ministar za ljudska prava i izbeglice. Njihov predlog imao je za cilj da se oda državna počast umetniku koji je više od četiri decenije predstavljao duh i dušu Bosne i Hercegovine kroz svoju muziku.
Forto je u svojoj izjavi istakao da je tzv. Trojka, politički savez stranaka kojem i sam pripada, podržala ovu inicijativu i zalagala se da ona bude uvrštena na dnevni red. Međutim, kako je naveo, ostali članovi Saveta ministara nisu dali saglasnost, pa se o predlogu nije ni raspravljalo.
On je naglasio da bi pitanje zašto ta tačka nije uvrštena trebalo postaviti predsedavajućoj Saveta ministara, Borcani Krišto, koja je, prema njegovim rečima, imala ključnu ulogu u određivanju dnevnog reda. Ovim komentarom Forto je indirektno ukazao na moguće političke nesuglasice koje su sprečile donošenje zajedničke odluke.
Mogućnost nove sednice
Uprkos činjenici da na pomenutoj sednici nije bilo rasprave o Danu žalosti, postoji mogućnost da se odluka o tome ipak donese naknadno. Forto je naglasio da postoji realna mogućnost da se do kraja nedelje zakaže nova sednica Saveta ministara, na kojoj bi ova tema mogla ponovo biti razmotrena. Iako nije izvesno da će se to desiti, sama ta mogućnost pokazuje da pitanje nije zatvoreno i da postoji spremnost dela državnih struktura da se o njemu još razgovara.
Simbolika i značaj Dana žalosti
Proglasiti Dan žalosti povodom smrti jedne javne ličnosti u Bosni i Hercegovini ima višeslojan značaj. Prvo, takva odluka predstavlja izražavanje kolektivnog poštovanja prema osobi koja je ostavila dubok trag u kulturi i društvu. Drugo, ona služi kao zajednički čin sećanja i solidarnosti, kojim se potvrđuje da umetnost i kultura povezuju ljude bez obzira na njihove političke, verske ili etničke razlike.
U tom smislu, činjenica da su različiti nivoi vlasti reagovali različito može se tumačiti na više načina. Dok jedni u tome vide političku podvojenost, drugi ističu da su kantoni i entiteti u Bosni i Hercegovini samostalni u donošenju takvih odluka, pa svaka jedinica može reagovati u skladu sa sopstvenim nadležnostima i osećajem dužnosti prema umetniku.
Reakcije javnosti i umetničke zajednice
Odluka da se na državnom nivou ne proglasi Dan žalosti izazvala je burne reakcije javnosti. Mnogi građani su putem društvenih mreža izrazili nezadovoljstvo, smatrajući da Halid Bešlić zaslužuje poštovanje cele države, a ne samo pojedinog kantona. Njegova karijera, obeležena brojnim hitovima poput „Romanija“, „Miljacka“ i „Ja bez tebe ne mogu da živim“, prevazilazila je granice Bosne i Hercegovine i ujedinjavala ljude širom regiona.
Umetnici, kolege i brojni poznati javni radnici istakli su da je Bešlić svojim radom postao simbol bosanske duše, i da je njegova smrt gubitak za čitav kulturni prostor Balkana. Zbog toga mnogi smatraju da bi bilo primereno da država reaguje jedinstveno, jer bi time poslala poruku zajedništva i poštovanja prema umetniku koji je predstavljao sve građane, bez obzira na njihovu pripadnost.
Halid Bešlić – više od pevača
Da bi se razumela težina ove odluke, potrebno je osvrnuti se i na to ko je zapravo bio Halid Bešlić. Rođen u Sarajevu, Bešlić je tokom svoje bogate karijere postao jedan od najprepoznatljivijih izvođača narodne muzike u regionu. Njegov glas, pun emocije i topline, obeležio je nekoliko generacija. Bio je poznat ne samo po svojim pesmama, već i po svojoj skromnosti, humanosti i neposrednosti, osobinama koje su ga činile voljenim i poštovanim čak i među onima koji nisu bili ljubitelji narodne muzike.
Njegov život obeležen je i teškim trenucima, uključujući i ozbiljnu saobraćajnu nesreću iz koje je jedva preživeo, ali se vratio na scenu sa još većom snagom. Takva upornost i posvećenost učinile su ga simbolom istrajnosti i ljudskog dostojanstva. Upravo zato mnogi smatraju da proglašenje Dana žalosti nije samo formalnost, već znak zahvalnosti za sve što je dao svojoj zemlji i narodu.
Politički i društveni kontekst
Ne treba zanemariti ni širi kontekst u kojem se ova odluka (ili njen izostanak) dešava. Bosna i Hercegovina je složena država sa više nivoa vlasti, a donošenje zajedničkih odluka često zahteva kompromis i političku volju svih strana. U praksi to često znači da i pitanja od simboličnog značaja postaju predmet političkih razmirica.
U ovom slučaju, izostanak konsenzusa o Danu žalosti može se tumačiti i kao simptom dubljih neslaganja u vezi s time šta čini zajednički identitet Bosne i Hercegovine. Dok neki smatraju da kultura i umetnost treba da budu mostovi koji povezuju, drugi odluke tog tipa posmatraju kroz prizmu političkih odnosa i formalnih nadležnosti.
Fortina poruka o jedinstvu
Uprkos svemu, Edin Forto je poslao poruku koja odiše pomirenjem i razumevanjem. On je izjavio da „svi koji osećaju da to treba da donesu, treba to da urade“, čime je istakao da je važnije pokazati poštovanje na lokalnom nivou nego čekati političku saglasnost. Njegove reči ukazuju na to da poštovanje prema umetniku i ljudskost ne poznaju institucionalne granice.
Ova izjava dobila je podršku javnosti jer naglašava da se i mali, lokalni gestovi mogu pretvoriti u velike činove kolektivnog sećanja. Time je potvrđeno da iako Bosna i Hercegovina možda nema formalno jedinstvo u ovoj odluci, u narodu postoji emocionalno jedinstvo u tuzi i poštovanju prema Halidu Bešliću.
Odluka da se Dan žalosti povodom smrti Halida Bešlića ne proglasi na nivou cele Bosne i Hercegovine otvara važna pitanja o funkcionisanju državnih institucija, ali i o načinu na koji društvo izražava svoje poštovanje prema ličnostima koje su oblikovale njegov kulturni identitet.
Dok Kanton Sarajevo svojim gestom pokazuje duboko poštovanje prema umetniku, izostanak iste odluke na državnom nivou pokazuje koliko su političke procedure i nesuglasice i dalje prepreka kolektivnim emocijama.
Ipak, bez obzira na formalne odluke, narod Bosne i Hercegovine ostaje ujedinjen u tuzi i sećanju na Halida Bešlića. Njegove pesme nastaviće da žive, kao i sećanje na čoveka koji je, svojim glasom i dušom, ujedinio ljude širom Balkana.
Na kraju, možda i nije potrebno da postoji formalna odluka o Danu žalosti – jer svaki Bosanac i Hercegovac koji u tišini pusti Halidovu pesmu tih dana, već na svoj način odaje počast umetniku koji je postao deo njihovih života.
