U utorak, 22. jula, u Srbiji je održana pompezna proslava povodom otvaranja dionice Pakovraće–Požega na autoputu Miloš Veliki, u režiji tabloida Informer, inače bliskog režimu srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića.
Otvaranje autoputa uz političku euforiju i kontroverze
U utorak, 22. jula, Srbija je bila domaćin jednog od medijski najeksponiranijih događaja u skorijem periodu – svečano otvaranje dionice Pakovraće–Požega na autoputu Miloš Veliki. Iako bi ovakvi događaji uobičajeno bili obeleženi institucionalnim govorima i tehničkim prezentacijama, ovaj put sve je poprimilo potpuno drugačiji ton. Organizaciju, koja je više ličila na patriotski spektakl nego na državnu ceremoniju, režirao je tabloid Informer, poznat po bliskim vezama sa aktuelnim režimom i predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Umesto protokolarnog otvaranja infrastrukturnog projekta, javnost je bila svedok političko-emotivnog spektakla, u kojem su učestvovali ključni predstavnici vlasti i nacionalističkih struktura. Ovaj događaj, iako nominalno posvećen razvoju saobraćajne mreže, otvorio je brojna pitanja o porukama koje je slao – kako domaćoj, tako i međunarodnoj javnosti.
Od infrastrukture do ideološkog performansa
1. Politička elita na sceni
Među prisutnima na otvaranju nalazili su se gotovo svi najvažniji predstavnici vlasti, uključujući:
-
Aleksandra Vučića, predsednika Srbije
-
Anu Brnabić, premijerku
-
Ivicu Dačića, ministra spoljnih poslova
-
Bratislava Gašića, ministra unutrašnjih poslova
-
Milicu Đurđević Stamenkovski, poslanicu i liderku ultradesničarske organizacije Zavetnici
-
I niz drugih visokih kadrova Srpske napredne stranke (SNS)
Prisustvo ovako velikog broja predstavnika režima sugerisalo je da se ne radi samo o otvaranju puta, već o političkoj demonstraciji moći. Vučić je, u opuštenoj atmosferi, pio pivo, pevao i nazdravljao, dok su nacionalističke pesme odzvanjale u pozadini.
2. Repertoar sa problematičnom porukom
Posebnu pažnju javnosti privukao je muzički segment događaja, koji je emitovan uživo putem Televizije Informer. Među pesmama koje su se izvodile, istakla se jedna sa posebno spornim i uvredljivim sadržajem – pesma “Turkinja se pred džamijom klela da je samo Srbina volela”.
Ova pesma, koja sadrži jasno prepoznatljive etničke stereotipe i mizogine poruke, izazvala je burne reakcije. Na repertoaru su se našle i druge pesme koje veličaju četnički narativ, poput:
“Oj vojvodo Sinđeliću, srpski sine od Resave ravne…”
Njihovo izvođenje u prisustvu predsednika i državnog vrha šalje snažan simbolički signal: nacionalistička i etnocentrična retorika i dalje ima legitimno mesto u javnom prostoru Srbije.
3. Reakcije i osude: Pozivi na odgovornost
Jedna od najoštrijih reakcija stigla je od Organizacije žena SDA Sandžaka, ogranka u Novom Pazaru, koja je javno izrazila zabrinutost i zgroženost zbog muzičkog programa.
U saopštenju su istaknuti sledeći ključni stavovi:
-
Pesme koje sadrže uvrede na račun žena, naročito onih islamske veroispovesti, predstavljaju direktnu diskriminaciju.
-
Ciljano korišćenje izraza “Turkinja” u negativnom kontekstu ima jasnu etničku i versku konotaciju, posebno prema Bošnjakinjama.
-
Ovakvi sadržaji, izvedeni u prisustvu najviših državnih zvaničnika, legitimizuju govor mržnje i normalizuju nasilje.
Takođe, u saopštenju se naglašava da ćutanje državnih institucija u ovom kontekstu nije neutralno, već se tumači kao podrška diskriminatornoj politici koja i dalje targetira bošnjačku zajednicu.
Organizacija je iznela i konkretne zahteve:
-
Pokretanje krivične odgovornosti za one koji šire netrpeljivost
-
Donošenje zakona koji bi strogo sankcionisali veličanje ratnih zločinaca
-
Aktivno suprotstavljanje normalizaciji mizoginije i etničke mržnje
Kulturni simbolizam i političke poruke
1. Rehabilitacija četničkog diskursa
Pesme koje su izvodili učesnici događaja nesumnjivo su nosile poruke glorifikacije četničkog pokreta, što je još jedan indikator sve prisutnijeg pokušaja revizionizma u savremenoj srpskoj politici. Lik vojvode Sinđelića, slavljen u pesmi, stavljen je u funkciju simboličke mobilizacije “srpstva” i žrtvovanja za naciju, uz snažan militaristički ton.
2. Vraćanje etničkih stereotipa u javni diskurs
Jedan od najsnažnijih utisaka ostavlja pesma u kojoj se žene dele po nacionalnosti i prikazuju kroz prizmu lojalnosti prema muškarcu određene etničke pripadnosti:
-
“Turkinja se klela, da je samo Srbina volela”
-
“Rukavice žute, Srpkinje se ljute”
Ovaj pristup ženama kao simbolima etničke pripadnosti, a ne kao individuama, dodatno osnažuje kulturološki obrasce koji su već decenijama podložni manipulaciji. U ovom kontekstu, žena postaje poligon za etničko nadmetanje i simbol časti, što je duboko problematično.
Višeslojna poruka događaja
Otvaranje deonice Pakovraće–Požega trebalo je da bude događaj koji promoviše razvoj i povezanost, ali je umesto toga postalo platforma za nacionalističku promociju i etnički isključiv diskurs. Umesto tehničkog ili saobraćajnog fokusa, dominantnu ulogu preuzeli su:
-
Simboli rata i stradanja
-
Pesme sa mizoginim i etnički uvredljivim porukama
-
Performans političke elite koja ne beži od problematične retorike
Događaj je pokazao da aktuelni režim u Srbiji ne samo da ne odstupa od politike 90-ih, već je i dodatno modernizuje i medijski osnažuje kroz svoje kanale. Otvorena manifestacija nacionalizma na infrastrukturnom događaju šalje poruku i susednim narodima i unutrašnjim manjinama: vlast se ne boji pokazati kome Srbija pripada i kakve vrednosti forsira.
Ključne poruke koje ostaju:
-
Političke ceremonije više nisu neutralne, već duboko ideološke.
-
Govor mržnje postaje deo kulturnog i muzičkog programa, ne samo perifernih grupa, već i državnih proslava.
-
Bošnjačka zajednica u Srbiji i dalje se oseća ugroženo, s obzirom na ćutanje institucija i odsustvo osuda.
U ovakvom ambijentu, pozivi na pravdu, ravnopravnost i toleranciju deluju kao vapaji u pustinji. Međutim, reakcije poput one Organizacije žena SDA Sandžaka podsećaju da postoji otpor i da se glas protiv mržnje ipak čuje – bez obzira na buku sa bine.
