Marija Rakić (27) iz Smederevske Palanke, majka šestomesečne bebe, priča za Kurir kako je izgledao taj dan kad je njena do tada zdrava devojčica iznenada preminula.
Tragedija bez odgovora: Priča o prerano izgubljenom detetu i borbi jedne majke za istinu
Tišina koja odzvanja
U mestu Smederevska Palanka, jednog toplog junskog dana, život jedne porodice zauvek se promenio. Umesto osmeha, igračaka i planova za proslavu sedmomesečnog rođendana, tišinu je prekinuo najteži bol – gubitak deteta. Marija Rakić, mlada majka, ostala je bez svoje ćerke Nina, bebe koja je do tada bila zdrava, vesela i puna života.
Ova priča nije samo o tragediji, već i o sistemskim problemima, o pitanjima koja ostaju bez odgovora i o neutešnoj majci koja pokušava da pronađe mir tamo gde ga gotovo i nema. U pozadini svega odzvanja pitanje: „Zašto se ovo dogodilo i da li je moglo da se spreči?”
Hronologija dana koji je zauvek promenio sve
24. jun – prvi znaci problema
Dan je počeo kao i svaki drugi. Nina se probudila nasmejana, razigrana, kao što je i inače bila. Međutim, uskoro je počela da povraća. Iako se to u početku činilo kao nešto prolazno, majčin instinkt joj nije dao mira. Odmah je odlučila da potraži medicinsku pomoć.
-
Odveli su Ninu kod pedijatra, koji je procenio da je potrebno dalje ispitivanje i poslao ih u bolnicu “Stefan Visoki”.
-
U bolnici joj je uzeta krv i primljena je infuzija.
-
Rezultati su, prema rečima lekara, bili „u granicama normale“, te je dete vraćeno kući.
U tom trenutku, ništa nije ukazivalo na to da će se situacija razviti tragično. Ipak, Nina je te večeri dobila visoku temperaturu – čak 39,1°C.
Povratak u bolnicu i agonija koja sledi
Kada lek koji je Marija dala ćerki nije uspeo da snizi temperaturu, odlučili su da se odmah vrate u bolnicu. Ono što je usledilo, Marija opisuje kao najgoru noćnu moru svake majke.
-
U hodniku je pokušala da zaustavi dežurnu doktorku, ali kako tvrdi, nije naišla na razumevanje.
-
Čekali su skoro dva sata na pregled dok se stanje deteta pogoršavalo.
-
Nina je i dalje povraćala, postajala je sve slabija i delovala malaksalo.
Medicinsko osoblje je u jednom trenutku savetovalo Mariji da detetu ne daje ništa – ni vodu, ni sok, što ju je dodatno uznemirilo. Bila je to scena bespomoćnosti – dete pati, roditelji mole, a pomoć kasni.
Pokušaji lečenja i kritični trenutak
Nakon skoro dva sata čekanja, dete je konačno primljeno. Tada počinje nova borba – pronalaženje vene za infuziju.
-
Zdravstveni radnici nisu uspevali da je pronađu, što je potrajalo više od sat i po.
-
Marija i njen suprug su u tom trenutku već tražili da se dete preveze u Beograd, ali ta molba nije prihvaćena.
-
Kada je konačno postavljena infuzija, Nini je dat antibiotik, ali se njeno stanje ubrzano pogoršavalo.
U jednom trenutku, beba je prestala da diše.
Počinje reanimacija, a zatim i hitan transport ka bolnici u Beogradu. Marija i njen suprug su krenuli za sanitetom, nadajući se najboljem, iako je situacija delovala beznadežno.
Put bez povratka
Na putu ka bolnici, bebi je nastavljeno oživljavanje, ali je borba bila uzaludna. U bolnici “Tiršova”, lekari su pokušali dodatnu reanimaciju, ali je bilo prekasno.
Iako se sumnja da je beba preminula još u sanitetu, tačan trenutak smrti nikada nije jasno utvrđen.
Zvanični uzrok smrti još uvek nije poznat. Više javno tužilaštvo u Beogradu je naložilo obdukciju, a porodica čeka rezultate koji bi mogli doneti makar delić razumevanja.
Psihološka borba: Dani nakon tragedije
Sahrana i 40 dana tuge
Na dan kada je trebalo da proslave sedam meseci života, roditelji su sahranili svoje dete. Umesto balona i torte, birana je slika za umrlicu.
Marija, slomljena bolom, svakog dana ide na grob svoje ćerke. Ponekad i po nekoliko puta dnevno. Tamo, među svećama i cvećem, ostavlja joj:
-
Njene omiljene igračke
-
Kašice koje je volela
-
Sitne stvari koje je podsećaju na njihove zajedničke trenutke
Kako kaže:
„Groblje nam je postalo druga kuća. Kad sam pored nje, bar na trenutak osetim mir.“
Bes, tuga i neizvesnost
Marija se i dalje pita gde su greške učinjene. Da li je dete moglo biti spašeno? Da li je bilo propusta u postupanju lekara? Da li je moguće da u 2025. godini, uz svu medicinsku opremu i znanje, jedno zdravo dete umre tako brzo?
Ovo nije samo lična tragedija – to je priča o poverenju koje su roditelji ukazali sistemu, i o bolnom razočaranju koje je usledilo.
Glas majke koji ne sme da se ignoriše
Ova tragična priča Marije Rakić i njene preminule ćerke Nine jeste svedočanstvo o jednoj porodici, ali ujedno i poziv na sistemsku odgovornost.
U zemlji gde se zdravlje često uzima zdravo za gotovo, a roditeljski instinkt potcenjuje, ovakve priče služe kao opomena. Da se vreme u bolnicama ne meri samo minutama, već sudbinama. Da jedna pogrešna procena, jedan propust, može značiti razliku između života i smrti.
Ovo su ključne poruke koje ostaju nakon ove tragedije:
-
Reakcija na simptome kod dece mora biti hitna i sveobuhvatna
-
Roditeljski glas mora se čuti i poštovati
-
Sistem mora omogućiti brzu eskalaciju slučajeva prema referentnim ustanovama
-
Obdukcije i istrage moraju biti temeljne i pravovremene
U međuvremenu, jedna majka svakodnevno nosi igračke na grob, tražeći osmeh svoje ćerke u tišini mermernog spomenika. I dok istina još uvek čeka svoj epilog, tuga je jedina konstanta u njenom svakodnevnom životu.
