Njegoš je operacijom postao Nikolina pa u 26. godini izgubio…: “U rodnom Kraljevu me muvaju momci koji me znaju od pre, sa nekim sam i bila”

Potraga za sopstvenim bićem

Od najranijeg detinjstva, Nikolina je osećala da postoji duboki jaz između onoga što vidi u ogledalu i onoga što oseća iznutra. Njeno detinjstvo nije bilo obeleženo igrom i bezbrižnošću kao kod većine njenih vršnjaka, već tihom unutrašnjom borbom za razumevanje sopstvenog identiteta. Već tada je znala da nešto nije kako treba, iako nije umela da to izrazi rečima.

Kako su godine prolazile, ta unutrašnja nelagoda postajala je sve izraženija. Telo koje se razvijalo pred njenim očima, umesto da joj postane utočište, postalo je izvor bolnog nesklada. U vreme puberteta, kada se većina mladih suočava s promenama, za Nikolinu je taj period bio dodatno opterećen intenzivnim psihičkim tegobama.

Njen život tada nije bio obična tinejdžerska svakodnevica. Tri puta je pokušala da sebi oduzme život – očajnički pokušaji da pobegne od sveta koji je nije prepoznavao, niti prihvatao. Ipak, kroz sve te tamne faze, jedna figura ostala je čvrsta, nepokolebljiva i svetla – njena majka.

 Snaga, promena i ljubav

Majka – stub opstanka

Nikolinina majka bila je mnogo više od roditelja. Ona je bila njen oslonac, njena tišina kada je vrištala iznutra, njena svetlost kada je tama pretila da je proguta. Žena koja je još u detinjstvu preživela leukemiju, a kasnije i drugu tešku bolest, izgradila je karakter čvrst poput kamena, a istovremeno blag i pun ljubavi.

Kada je Nikolina, okružena patnjom i neizvesnošću, saopštila da želi da krene putem tranzicije, njena majka nije dvoumila. Nije bilo dileme, već odlučnosti u rečenici: „Ili Nikolina, ili smrt.“ Te reči nisu bile puki emotivni izlaz, već instinkt majke koja zna da samo prihvatanje može spasiti dete koje voli.

Detinjstvo i porodična dinamika

Nikolinina porodična priča nije bila bajkovita. Njena majka je veoma mlada ušla u brak sa Željkom i iz tog braka rodilo se dvoje dece. Na prvi pogled – uobičajena porodica. Međutim, realnost je bila drugačija. Brak se raspao dok je Nikolina još bila beba, imala je samo godinu dana. Nakon razvoda, odnos sa ocem postajao je sve više formalan, zatvoren, gotovo nepostojeći. Nikolina nikada nije govorila javno loše o njemu, ali tišina u kojoj se taj odnos odvijao govorila je mnogo.

Porodica, okrenuta tradicionalnim vrednostima, često nije imala sluha za Nikolininu autentičnost. U tom okruženju, borba za identitet bila je dodatno otežana. Odrastanje u takvom ambijentu značilo je stalno dokazivanje – ne samo sebi, već i drugima – da je ono što oseća u sebi stvarno i validno.

Prvi koraci ka sebi

Sa deset godina, Nikolina je počela da naslućuje svoj istinski identitet. Ali tek u šesnaestoj, kada je započela hormonsku terapiju, otpočeo je stvarni proces promene. U naredne tri godine, njeno emocionalno stanje bilo je kao rollercoaster: depresija, oscilacije u raspoloženju, sumnje, strahovi. Iznova je sebi postavljala pitanje: „Da li ću ikada biti prihvaćena?“

Ova unutrašnja drama odvijala se paralelno sa spoljašnjim izazovima – pogledima, osudama, neznanjem okoline. Ipak, Nikolina nije odustajala. Tranzicija nije bila samo fizička promena, već duboko psihološko i duhovno putovanje ka samoprihvatanju.

Operacija kao kruna borbe

Nakon godina priprema i psiholoških evaluacija, Nikolina je konačno dobila odobrenje za operaciju promene pola. Intervencija je uspešno obavljena u Beogradu i predstavljala je prekretnicu, ali ne i kraj njenog puta.

Ono što je čini posebnom jeste to što nije skrivala svoj proces, već ga je otvoreno podelila sa svetom. Kroz svoj YouTube kanal, detaljno je govorila o svemu – ne samo o fizičkim promenama, već i o emocionalnim izazovima, o svakodnevnim pitanjima i dilemama koje trans osobe prolaze.

Kroz tu autentičnost, Nikolina je:

• Podizala svest o trans iskustvu u Srbiji,

• Ohrabrivala druge koji se nalaze na sličnom putu,

• Dobila ogromnu podršku, ali i osude.

To je realnost koju mnoge trans osobe poznaju – javna izloženost donosi i podršku i bol, i ruke koje grle, ali i prste koji upiru.

Ljubavni život – teren prihvatanja i odbacivanja

Danas, Nikolina živi u Kraljevu. Ne skriva se, ne izbegava pitanja. Iskreno govori o svom ljubavnom životu, o iskustvima sa muškarcima – onima koji su je voleli ne znajući njenu prošlost, onima koji su je odbacili kada su je saznali, ali i onima koji su je prihvatili bezuslovno.

Jedan od tih odnosa bio je sa poznatim fudbalerom, a iako njihova priča još uvek nema jasan epilog, Nikolina veruje u ljubav. Nada se, voli, trpi, prašta – baš kao i svaka druga žena.

Karijera i svakodnevica

Finansijski, Nikolina se oslanja na saradnje sa kozmetičkim i estetskim klinikama, kao i na promociju različitih brendova. Njeno prisustvo na društvenim mrežama i uticaj koji ima koriste i firmama i pojedincima koji žele da se približe modernom, raznolikom društvu.

Ponekad, u šali, zna da kaže: „Samo čekam da mi dečko pokloni kabriolet.“ Iza te šale ne stoji površna želja, već žena koja zna šta želi, koja je preživela mrak i iz njega izašla jača i jasnija.

Život kao potvrda istine

Nikolinina priča daleko nadilazi medicinski aspekt tranzicije. To je priča o pravu da budeš ono što jesi, bez izvinjavanja, bez stida. Njena borba bila je teška, lična, ali i univerzalna – jer svako ko se bori za sebe suočava se sa sličnim izazovima.

Ona je dokaz da podrška – posebno podrška najbližih – može spasiti život. Da jedan roditelj, jedna osoba koja veruje u tebe, može biti razlika između očaja i spasa. Da se ljubav ne meri normama, već prihvatanjem.

Nikolina danas ne krije svoju prošlost, ne beži od nje, već je pretvara u snagu. Ona ne traži sažaljenje, već poštovanje. I upravo to što otvoreno i ponosno živi svoju istinu – čini je istinski izuzetnom.