Nemačka vojska pred velikim izazovima: Novo doba vojnih ulaganja i strateških odluka
U sumrak, raketni lanser projurio je kroz prašnjavo polje, ostavljajući za sobom gust oblak zemlje i dima. Kada je zauzeo svoju poziciju, vojnici su počeli odbrojavanje – od pet do odlučnog „Pali!“. Trenutak kasnije, raketa je uz tutnjavu poletela ka svom cilju.
Za stanovnike malog nemačkog grada Munstera, ovakve eksplozije i zvuci vojnih vežbi postali su deo svakodnevice. Toliko su učestali da ih gotovo više ni ne primećuju, piše BBC. Ali, kako stvari stoje, život u ovom kraju postaće još bučniji. Nemačka vojska, poznata kao Bundesver, dobila je zeleno svetlo za značajno povećanje budžeta, što predstavlja jedan od najvećih preokreta u njenoj modernoj istoriji.
Promena paradigme: Od prošlih grešaka do novih ulaganja
Najviši nemački vojni zvaničnici ističu da je ovo ulaganje hitno potrebno. General Karsten Broer, jedan od ključnih stratega Bundesvera, upozorava da Rusija neće stati na Ukrajini.
„Rusija nam preti. Putin nam preti. Moramo da učinimo sve što je potrebno da to odvratimo.“ – izričit je general.
Njegova procena je da NATO mora biti spreman za mogući napad u naredne četiri godine. Prema njegovim rečima, pitanje više nije koliko vremena im je potrebno za pripremu, već koliko vremena će Vladimir Putin dozvoliti Zapadu da se pripremi. Njegova poruka je jasna – što pre, to bolje.
Rat u Ukrajini promenio je sve
Ratna situacija u Ukrajini dovela je do temeljnog preokreta u nemačkoj vojnoj politici. Decenijama nakon Drugog svetskog rata, nemačka javnost negovala je duboko ukorenjen antimilitaristički stav, u potpunosti odbacujući ideju agresivne vojne sile.
Markus Ziener, analitičar iz Nemačkog Maršalovog fonda u Berlinu, objašnjava:
„Nemačka je započela dva svetska rata. Iako je prošlo više od 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, mnogi Nemci i dalje veruju da bi trebalo izbegavati konflikte po svaku cenu.“
Ovaj način razmišljanja rezultirao je hronično niskim ulaganjima u vojsku. Neki i dalje sumnjaju u militarizaciju zemlje i postavljaju pitanje:
- Da li smo na pravom putu?
- Da li je percepcija pretnje iz Rusije preuveličana?
Od poslovanja sa Rusijom do Zeitenwende preokreta
Nemačka je godinama zauzimala specifičan pristup prema Moskvi. Za razliku od baltičkih zemalja i Poljske, koje su od početka bile oprezne, Berlin je nastojao da održava ekonomske veze sa Rusijom.
Bivša kancelarka Angela Merkel smatrala je da ekonomska saradnja može doprineti demokratizaciji Rusije. Međutim, kada je Moskva u februaru 2022. napala Ukrajinu, Nemačka je bila šokirana.
Tog meseca, kancelar Olaf Šolc proglasio je Zeitenwende, ili prekretnicu, i obećao 100 milijardi evra za modernizaciju Bundesvera. Ipak, general Broer ističe da to nije bilo dovoljno.
„Popravili smo samo nekoliko rupa na putu. Ali situacija je i dalje ozbiljna.“
Ruska vojna pretnja i odgovor Nemačke
Dok Nemačka tek sada pojačava svoja vojna ulaganja, Rusija već godinama intenzivno investira u svoju vojsku.
Rusija ne samo da povećava zalihe oružja i municije, već koristi i:
- Hibridni rat – kombinacija sajber napada i dezinformacija
- Sabotaže – podrivanje ključne infrastrukture NATO zemalja
- Dronove iznad nemačkih vojnih baza – neidentifikovane letelice snimaju i prate ključne objekte Bundesvera
S obzirom na ovakav razvoj situacije, general Broer upozorava:
„Za razliku od zapadnog sveta, Rusija ne razmišlja u okvirima mira i rata. Kod njih je to kontinuum – od hibridnog rata, do eskalacije, pa nazad. Ovo je realna pretnja.“
Kritično stanje Bundesvera: „Premalo svega“
Nedavno objavljen izveštaj nemačkog parlamenta oslikava sumornu sliku o stanju vojske. Dokument, koji je predstavila poverenica za oružane snage Eva Hegl, otkriva ozbiljne manjkavosti u Bundesveru:
- Nedostatak municije i vojne opreme
- Premalo aktivnih vojnika
- Loši uslovi u kasarnama
- Ukupni troškovi renoviranja procenjeni su na 67 milijardi evra
Ovaj alarmantan izveštaj potkrepljuje tvrdnje generala Broera, koji insistira da je povećanje vojnog budžeta od ključne važnosti.
Nova era finansiranja vojske
Parlament je doneo odluku koja će omogućiti Bundesveru da pozajmljuje novac bez ograničenja, izuzimajući vojnu potrošnju iz stroge budžetske politike. Ovu istorijsku promenu predložio je Fridrih Merc, političar koji će naslediti Šolca na mestu kancelara. Predlog je usvojen neposredno pre nego što je Bundestag raspušten nakon februarskih izbora.
Međutim, predstojeći saziv parlamenta, u kojem će značajan uticaj imati antimilitaristička levica i proruska desnica, mogao bi otežati nastavak ovog kursa.
Zaključak: Hoće li Nemačka uspeti u preokretu?
Nemačka, koja je nekada predvodila mirovne inicijative, sada ulazi u novu eru vojnih ulaganja. Rat u Ukrajini razbio je iluziju da ekonomska saradnja može sprečiti sukobe, a Bundesver sada pokušava da sustigne tempo u globalnoj bezbednosnoj utakmici.
Ostaje pitanje – da li će Nemačka uspeti da obnovi svoju vojnu moć pre nego što geopolitička situacija postane još ozbiljnija?
