Iako već decenijama važi za jednu od najistaknutijih figura muzičke scene bivše Jugoslavije, Vesna Zmijanac nosi u sebi tihu patnju koju retko pominje u javnosti. Iza svetla reflektora, raskošnih haljina i ovacija publike, krije se duboka emocionalna rana – gubitak dva sina koji je zauvek obeležio njen život. Njena lična tragedija, iako sakrivena od javnosti dugi niz godina, isplivala je kroz stranice njene autobiografije “Kad zamirišu jorgovani”, gde se otvorila o svojim najtežim trenucima.
U ovom tekstu bavićemo se bolnim poglavljem u životu Vesne Zmijanac, kroz emotivno prepričavanje njenih reči i događaja koji su zauvek promenili tok njenog života. Cilj nam je da prikažemo koliko su tuga, gubitak i majčinska ljubav deo svakodnevnice i onih koje javnost doživljava kao ikone.
Godina velike tuge – 1986.
U svojoj ispovesti, Vesna Zmijanac otkriva kako je 1986. godina bila prekretnica u njenom životu. Umesto radosti zbog skorašnjeg majčinstva, doživela je neočekivanu i razornu tragediju. Tokom trudnoće sa svojim tadašnjim suprugom Vladimirom Jovanovićem, tada direktorom marketinga PGP RTB-a, izgubila je prvo dete – sina, u sedmom mesecu trudnoće.
Dogodilo se to usred profesionalnih obaveza, između koncerata, dok je bila na nastupu u Mladenovcu.
“Spontani pobačaj se desio u pauzi između dva nastupa. Sve se odigralo toliko brzo da nisam mogla ni da shvatim šta se dešava. U trenutku kada sam pomislila da nosim život u sebi, ostala sam prazna…”, zapisala je Vesna u autobiografiji.
Ono što ovu priču čini dodatno potresnom jeste mesto na kojem se tragedija odvijala – iza pozornice, u garderobi. Porođaj je počeo iznenada i prerano, a nastavljen je tokom puta do Beograda, da bi se završio u bolnici, u svega nekoliko minuta. Niti medicinski timovi, niti brzina reakcije nisu uspeli da spasu bebu.
Nesalomiva bol
U autobiografiji, Vesna priznaje da joj je previše teško da opiše čitavu scenu tog porođaja, jer se i dan-danas, decenijama kasnije, priseća tih trenutaka sa fizičkom boli:
“To je bol koji još traje. Praznina koja i dalje zjapi, crna rupa u duši koja ne zarasta. Kad god se toga setim – a setim se često – nešto mi se stegne u stomaku, kao da sve proživljavam iznova.”
Takav gubitak nije samo emotivna trauma, već životna prekretnica. Ostavlja trag koji nijedna karijera, aplauz, niti uspeh ne može izbrisati.
Godinu dana kasnije – novi udarac
Nažalost, život je Vesni Zmijanac zadao još jedan bolan udarac. Sledeće godine, 1987, ponovo je ostala trudna sa Vladimirom. I tada je sve izgledalo kao početak novog poglavlja, prilika da zaliječi prethodni gubitak. Međutim, sudbina je imala drugačije planove.
I ovaj put, izgubila je sina – takođe u sedmom mesecu trudnoće. Ovaj ponovljeni gubitak bio je poput noža koji se uvlači u već otvorenu ranu.
“Pitala sam se tada, i ponekad se i danas zapitam: čime sam ovo zaslužila? Zašto dva puta, zašto baš ja?”
Dva spontana pobačaja u istom stadijumu trudnoće, oba puta dečaci, oba puta sa istim partnerom – ostavili su Vesnu slomljenu, ali ne i poraženu. Ta nevjerovatna snaga da ustane i nastavi dalje, uprkos tome što je srce bilo u komadima, pokazuje njenu unutrašnju čeličnu konstrukciju.
Nakon tragedije – dolazak svetlosti
Uprkos nepodnošljivom bolu, Vesna Zmijanac nije odustala od života. Nakon tragičnih gubitaka, iznova je pronašla nadu i snagu, a 1989. godine na svet je donela svoju ćerku – Nikoliju Jovanović.
Dolazak Nikolije bio je poput svetlosti nakon duge noći. Iako se rana nije zatvorila, Vesna je kroz majčinstvo pronašla novu svrhu. Ćerka je postala centar njenog sveta, i najveći izvor ponosa i ljubavi.
Nakon nekog vremena, brak sa Vladimirom nije izdržao pritisak različitih karaktera i životnih stilova. Par se razveo, a Vesna se potpuno posvetila:
-
karijeri, koja je i dalje bila u usponu,
-
vaspitavanju ćerke Nikolije, i
-
ličnom razvoju i jačanju iznutra.
Nikolija – naslednica sna
Danas je Nikolija uspešna muzička zvezda, baš kao i njena majka. Njen suprug, Relja Popović, takođe je poznato ime na muzičkoj sceni. Zajedno imaju dve ćerke, ali se par trudi da njihovu privatnost maksimalno zaštiti od očiju javnosti.
Zanimljivo je da su imena njihovih ćerki – Rea i Hana – dugo bila nepoznata javnosti, upravo zbog želje roditelja da decu sačuvaju od medijskog sveta. Vesna Zmijanac, sada baka, izražava neizmernu ljubav prema svojim unučicama, kao i prema svom zetu, za kojeg često kaže da ga voli kao sina.
Lista porodičnih vrednosti koje Vesna njeguje:
-
Diskrecija i privatnost – naučena bolnim iskustvima iz prošlosti.
-
Porodična povezanost – iako estradna ličnost, Vesna prvenstveno vrednuje bliskost sa ćerkom i unučicama.
-
Poštovanje među generacijama – njen odnos sa zetom Reljom zasnovan je na međusobnom razumevanju i podršci.
-
Snaga žene – kroz sve faze života, Vesna je ostala stub porodice.
Priča Vesne Zmijanac je više od priče jedne poznate pevačice. To je ispovest žene koja je preživela ono što mnogima slomi dušu zauvek. Gubitak dva sina u najosetljivijem periodu trudnoće, dva puta zaredom, ostavio je trajni ožiljak na njenoj duši. Ipak, Vesna nije dozvolila da je tuga definiše.
Umesto toga, iz te tame izronila je kao simbol upornosti, ženske snage i majčinske ljubavi. Kroz lik svoje ćerke, kroz smeh svojih unuka, Vesna pronalazi razlog da nastavi dalje.
Danas, kada je gledamo kao legendu balkanske muzike, ne smemo zaboraviti i njenu ljudsku stranu – onu koja, uprkos svim aplauzima, i dalje nosi tišinu izgubljenih snova. Gubitak sinova boli Vesnu Zmijanac i danas, ali upravo kroz tu bol, ona je postala ono što jeste – neuništiva, istinita i duboko emotivna žena.
