UVOD
U vremenu kada većina poznatih ličnosti teži luksuzu izraženom kroz skupa vozila, vile sa bazenima i egzotična putovanja, Milan Topalović Topalko odlučio je da svoju potrebu za mirom i zadovoljstvom pronađe u nečem potpuno drugačijem. Umesto skupocenih automobila koji brzo gube na vrednosti, on se odlučio za investiciju koja je, iako neuobičajena, imala za njega neprocenjivu emotivnu vrednost – brod na Dunavu, koji je simbolično nazvao po svojoj ćerki – “Helena”.
Ova neobična odluka otkriva mnogo više od puke želje za hobijem. Ona priča priču o očinskoj ljubavi, potrazi za mirom i želji da se živi u skladu sa sobom, daleko od buke svakodnevice i društvenih očekivanja. Topalkova nautička avantura nije samo jedna od epizoda njegovog života, već autentičan izraz čoveka koji zna šta želi – i koji je odlučio da to sebi i priušti.
RAZARADA
Luksuz – po sopstvenim merilima
Za razliku od mnogih njegovih kolega, Topalko nije tražio luksuz u standardnim oblicima. Umesto garaže punih automobila, njegov izbor je bio mirna luka u Višnjičkoj banji, gde je smestio svoj brod “Helena”. Ova brodica, kako on sam opisuje, nije samo vozilo koje plovi vodom – to je prostor duhovne tišine, ličnog zadovoljstva i, možda najvažnije, emocionalne povezanosti sa ćerkom.
Brod “Helena” je, prema njegovim rečima, zamišljen i uređen kao prava mala oaza. Iako prostorno skroman, sadrži sve što je jednom čoveku zaista potrebno:
-
malu, ali funkcionalnu kuhinju,
-
dva kreveta,
-
sto za obedovanje.
Svi elementi su pažljivo uklopljeni kako bi stvorili ambijent udobnosti i topline. Topalko često ističe da mu na tom mestu ne treba ništa više – ima vode, vazduha, nešto hrane i odeće, i krevet za spavanje. Sve preko toga, smatra on, jesu samo želje koje često više štete nego koriste.
“Što više čovek želi, više i pati,” – jedna je od rečenica koja odlično oslikava njegov pogled na život.
Kupovina koja menja percepciju
Topalkova odluka da kupi brod nije bila impulsivna, već rezultat promišljenog trenutka inspiracije. Brod je pronašao preko oglasa, a izgradila ga je osoba po imenu Miša iz Obrenovca. Kada ga je prvi put video, odmah je znao da je to upravo ono što mu treba – ljubav na prvi pogled.
Cena tada nije bila mala – između 40.000 i 50.000 evra – ali je, kako Topalko kaže, to bila mnogo pametnija investicija od svih luksuznih automobila koje je ranije posedovao. Svoju raniju praksu ulaganja u vozila sada opisuje kao veliku grešku:
“Auto kupiš za 50.000, za dve godine vredi 20.000, pa posle samo 10.000. Gubitak je ogroman,” – objasnio je u više navrata.
U tom svetlu, brod se nije pokazao samo kao stabilna investicija, već i kao nešto što je njegovom životu donelo dodatnu vrednost. Za razliku od materijalnog luksuza, koji brzo bledi, “Helena” mu je ponudila zadovoljstvo, mir i jednostavan hedonizam – ono što danas mnogi traže, ali retko ko zaista pronađe.
Lična oaza i mesto za razmišljanje
Brod nije služio samo kao estetski ukras niti kao statusni simbol. Naprotiv, Topalko ga je doživljavao kao prostor intime i ličnog ispunjenja. Na njemu je često provodio vreme sa porodicom i prijateljima, ali su mu najdraži bili trenuci samoće. U takvim trenucima bi, kako sam opisuje:
-
sedeo uz čašu vina,
-
grickao pršutu,
-
i posmatrao tišinu Dunava.
U tom prizoru se ogleda njegova filozofija života – jednostavnost, prisutnost i zahvalnost.
Pored toga, brod je bio i mesto na kom je Topalko redovno vežbao. I u malom prostoru, bez savremene teretane, uspevao je da održava svoju fizičku kondiciju. To govori o njegovoj disciplinovanosti i zdravom načinu života, ali i o sposobnosti da u svakoj situaciji pronađe način da ostane aktivan.
Prodaja “Helene” – odluka srca ili taktika?
Prošle godine, Topalko je doneo odluku da proda brod. Ipak, ta odluka nije bila ni laka, ni konačna. Brod je oglasio za čak 100.000 evra – duplo više od onoga koliko ga je prvobitno platio.
Mnogi su ovu cenu videli kao znak da on zapravo nije spreman da se rastane od broda, već da samo testira tržište i ujedno ostavlja sebi prostor za kolebanje. I zaista, emocionalna veza koju ima sa “Helenom” teško da se može proceniti u evrima.
San o sopstvenom brodu
Uprkos svemu, Topalko ne planira da se oprosti od nautike. Naprotiv, u njemu se budi nova ideja – da sam, sopstvenim rukama, izgradi brod. Želja mu je da jednog dana taj brod izloži na Sajmu nautike. Ta ideja nije samo izazov, već lična misija i izraz ljubavi prema vodi, plovidbi i stvaralaštvu.
“To nije hobi. To je ljubav. A sve ostalo je manje bitno,” kaže Topalko sa osmehom.
ZAKLJUČAK
Priča o Milanu Topaloviću Topalku i brodu “Helena” nije samo priča o pevaču koji je kupio plovilo. To je priča o čoveku koji zna šta ga ispunjava, koji se nije plašio da ide protiv struje i koji je uspeo da pronađe lični mir tamo gde ga mnogi ne bi ni tražili.
“Helena” nije samo brod – to je simbol ljubavi, slobode, očinske privrženosti i unutrašnjeg mira. Ona predstavlja njegovu borbu da živi u skladu sa sobom, da se ne povinuje diktatima modernog društva koje često vrednuje formu više od suštine.
Topalko nas ovom pričom podseća da prava sreća ne dolazi iz onoga što posedujemo, već iz načina na koji živimo – u harmoniji sa sobom, sa ljudima koje volimo i sa prostorom koji nas ispunjava. A njegov brod, usidren negde na mirnim vodama Dunava, ostaje večni simbol te tihe pobede duha nad materijalnim svetom.
