Nakon što je javnost uzdrmao šokantan napad na Sašu Mirkovića, vlasnika Hype televizije i poznatog muzičkog producenta, usledile su nove informacije koje dodatno rasvetljavaju tok i moguće motive incidenta. Mirković se oglasio direktno iz bolničke postelje, koristeći društvene mreže da javno prozove osobu koju smatra odgovornom za napad — Velibora Popovića Popa, poznatog srpskog estradnog menadžera.
Njegove izjave osvetljavaju ne samo fizičku dimenziju napada, već i širi kontekst institucionalnog nepoverenja, frustracija prema pravosudnim organima i osećaj lične nepravde. Ovaj događaj, koji se dogodio u srcu Zagreba, poprimio je ne samo regionalni medijski značaj, već i simboličnu težinu, u svetlu sve češćih obračuna u svetu estrade i medijskog biznisa.
Direktna optužba: Ko je napao Sašu Mirkovića?
U emotivnom obraćanju sa bolničkog kreveta, Mirković je javno imenovao osobu za koju tvrdi da ga je napala — Velibor Popović Pop, dugo godina prisutan u muzičkoj industriji, naročito kroz saradnju sa brojnim folk i pop izvođačima.
Mirković tvrdi da je napad bio mučki i izveden s leđa, dok se nalazio ispred hotela Šeraton u centru Zagreba. Posebno naglašava da je bio iznenađen napadom, bez mogućnosti da se adekvatno zaštiti, što je, prema njegovim rečima, dovelo do ozbiljnih povreda.
Njegovo svedočenje i frustracija prema institucijama
Jedan od ključnih delova njegovog obraćanja jeste kritika upućena pravosudnim i policijskim organima. Mirković se osvrće na prethodni pokušaj da podnese prijavu, koja je, kako tvrdi, ignorisana:
„Sad pitam ovog tužioca što je odbio moju prijavu i nije proverio ništa, je l vam drago što se ljudi ovako maltretiraju i mučki sa leđa ubijaju?“
Ova izjava jasno ukazuje na duboko razočaranje i osećaj nepravde, jer, kako navodi, odgovorni nisu bili procesuirani na vreme, što je rezultiralo brutalnim ishodom.
Nadalje, izneo je i sledeće optužbe:
-
Da je prethodno upozoravao nadležne institucije o mogućem napadu
-
Da se radi o organizovanoj grupi ljudi sa kojom je Popović u vezi
-
Da veruje kako je napad mogao da bude izbegnut, da je njegova prijava bila shvaćena ozbiljno
Zdravstveno stanje i posledice napada
Sa bolničkog lečenja, Mirković je otkrio težinu povreda koje je zadobio u tuči. Ističe da je došlo do višestrukog preloma ruke, što ga je primoralo da ide na operaciju. U izjavi je naglasio:
„Spremam se za operaciju jer mi je ruka polomljena na tri mesta. Baš zato što sam štitio glavu.“
Ova rečenica dodatno podcrtava brutalnost napada — čovek je instinktivno pokušao da zaštiti glavu, a pri tom zadobio teške povrede ruke.
Ono što je posebno upečatljivo jeste njegov stav prema životu i ljudima, čak i u trenutku kada je sam pretrpeo nasilje. U svom video obraćanju poručuje:
„Živi i srećni bili. Svi! I sva deca i svi ljudi na ovom svetu.“
Ova rečenica deluje kao apel za mir i ljudskost, ali i kontrast agresiji koju je preživeo.
Poruka nasilnicima i poziv na odgovornost
U nastavku izjave, Mirković se osvrnuo na one koje smatra odgovornima, nazivajući ih banditima koji udaraju mučki s leđa. Poručio je da takve osobe treba da završe tamo gde im je mesto, implicirajući zatvor ili neku drugu formu zakonske kazne.
U tom kontekstu, njegovo obraćanje nije bilo samo apel, već i:
-
Poziv na pravdu
-
Upozorenje javnosti o opasnim ljudima
-
Odbijanje daljih medijskih kontakata, što ukazuje na iscrpljenost i potrebu za distancom od medijskog pritiska
Incident koji je potresao regionalnu javnost sada dobija nove dimenzije. Saša Mirković nije više samo žrtva fizičkog napada, već postaje simbol jednog šireg fenomena — nefunkcionalnih institucija, nasilja u estradnim krugovima, i opasnosti koja vreba one koji ne pristaju da ćute.
Njegovo svedočenje osvetljava nekoliko ključnih problema u društvu:
-
Neadekvatnu reakciju institucija na pretnje i prijave nasilja.
-
Zloupotrebu moći u estradnim i medijskim krugovima.
-
Nedostatak sistemske zaštite za istaknute, ali kontroverzne ličnosti.
U trenutku kada se priprema za operaciju i oporavak, Mirković jasno stavlja do znanja da se neće povući, ali i da očekuje da pravni sistem konačno odradi svoj posao.
Njegova borba sada više nije samo privatna, već i javno svedočenje o onome što se dešava „iza kulisa“ estradnog sveta. Da li će institucije reagovati, ostaje da se vidi. Ono što je jasno jeste da će ova priča još dugo biti deo medijskog fokusa, sa mogućim pravnim, političkim i društvenim posledicama.
