Ovaj članak govori o dešavanjima u politici.Schmidt naredio zaustavljanje isplate

Kriza finansiranja i političke tenzije u Bosni i Hercegovini

Bosna i Hercegovina se još jednom nalazi u centru političkih previranja, ovog puta povodom odluke visokog predstavnika Christiana Schmidta, koji je 24. aprila 2025. godine doneo značajnu i kontroverznu meru – obustavu budžetskog finansiranja dve političke partije iz Republike Srpske: Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Ujedinjene Srpske. Ova odluka ima duboke posledice po političku stabilnost, finansiranje stranaka i međuentitetske odnose unutar zemlje.

U tekstu koji sledi biće detaljno objašnjeni razlozi, implikacije i reakcije na ovu odluku, kao i širi kontekst institucionalne borbe za očuvanje ustavnog poretka Bosne i Hercegovine.

 Razlozi i implementacija odluke visokog predstavnika

Pozadina odluke

Na osnovu informacija koje je objavio Ured visokog predstavnika (OHR), donesena je odluka da se prekine isplata budžetskih sredstava za finansiranje političkih stranaka SNSD i Ujedinjena Srpska na svim nivoima vlasti u zemlji. To uključuje:

  • Parlamentarnu skupštinu Bosne i Hercegovine

  • Parlament Federacije BiH

  • Narodnu skupštinu Republike Srpske

  • Kantonalne skupštine

  • Gradska i opštinska veća

  • Skupštinu Brčko Distrikta

Ova široka primena odluke predstavlja jedan od najdirektnijih pokušaja međunarodne zajednice da se suprotstavi, kako je navedeno, antidejtonskom delovanju rukovodstva Republike Srpske.

Kako se sprovodi finansijska blokada

Odlukom OHR-a je propisano da:

  1. Sva sredstva namenjena SNSD-u i Ujedinjenoj Srpskoj moraju biti zaustavljena.

  2. Ta sredstva treba da budu preusmerena na specijalni račun pri Centralnoj banci BiH.

  3. Banke, kao i lica odgovorna za izvršenje budžeta na svim nivoima vlasti, imaju zakonsku obavezu da izvrše ovaj prenos.

  4. Pored prenosa sredstava, banke su u obavezi da o izvršenju obaveste OHR.

Ovo jasno pokazuje da se ne radi o preporuci, već o obaveznoj meri koja podrazumeva pravne posledice za nepoštovanje.

Obrazloženje i politički kontekst

Izjava Christiana Schmidta

U svom obraćanju javnosti, visoki predstavnik je istakao da je cilj ove mere da se zaustavi podrivanje ustavno-pravnog poretka Bosne i Hercegovine, pre svega kroz delovanje institucija Republike Srpske. Schmidt je upozorio da su posledice za antidejtonsko ponašanje neizbežne:

“Antidejtonsko djelovanje ima posljedice i razmotriću svoju odluku nakon što ono prestane.”

U tom smislu, jasno je stavio do znanja da će ove sankcije ostati na snazi dok se ne prestane sa aktivnostima koje se smatraju protivustavnim.

Optužbe protiv SNSD-a i Ujedinjene Srpske

Schmidt je konkretno naveo da:

  • Ove dve partije koriste institucije Republike Srpske kao alat za blokadu državnih institucija.

  • Podstiču građane i institucije na nepoštovanje odluka državnih organa, što predstavlja krivično delo.

  • Time se direktno narušava funkcionalnost i jedinstvenost državnog pravnog sistema.

Pravni okvir i ovlašćenja OHR-a

Schmidtove mere se oslanjaju na:

  • Dejtonski mirovni sporazum, koji garantuje jedinstven suverenitet BiH.

  • Presude Ustavnog suda BiH i Evropskog suda za ljudska prava, koje potvrđuju legitimitet njegovih odluka.

  • Izmene Krivičnog zakona BiH, koje je Schmidt nedavno sproveo, a koje predviđaju obavezno poštovanje njegovih odluka.

Time su pravne osnove za sprovođenje ovih mera čvrsto postavljene i međunarodno priznate.

Finansijski aspekti odluke

Prema najnovijim dostupnim finansijskim izveštajima:

  • SNSD je tokom prethodne godine primio više od 2 miliona konvertibilnih maraka iz javnih budžeta.

  • Ujedinjena Srpska je dobila oko 395.000 KM.

Ovim sredstvima je sada onemogućen pristup, a sva već izvršena plaćanja moraju se retroaktivno povući i preusmeriti.

Reakcije i istrage

Krivične istrage protiv rukovodstva RS

Protiv najviših funkcionera Republike Srpske vode se ozbiljne istrage, uključujući:

  • Milorada Dodika – predsednika SNSD-a

  • Nenada Stevandića – lidera Ujedinjene Srpske i predsednika Narodne skupštine RS

  • Radovana Viškovića – premijera RS-a

Oni su osumnjičeni za pokušaj rušenja ustavnog poretka BiH. U martu 2025. godine, Tužilaštvo BiH je protiv njih raspisalo centralne poternice, nakon što se nisu odazvali na zvanične pozive za saslušanje.

Ipak, do trenutka pisanja ovog teksta, nijedna od 16 policijskih agencija u zemlji nije izvršila njihovo hapšenje.

Presuda protiv Milorada Dodika

U februaru 2025. godine, Sud BiH je osudio Milorada Dodika na:

  • Godinu dana zatvora

  • Zabranu političkog delovanja u trajanju od šest godina

Presuda je izrečena zbog toga što je Dodik donosio i potpisivao akte koje je prethodno poništio visoki predstavnik, što je direktno kršenje njegovih nadležnosti.

Zakonodavna kontramera RS-a

Kao odgovor na ovu presudu:

  • Narodna skupština RS je već narednog dana usvojila zakon kojim se zabranjuje rad državnih institucija poput Suda BiH, Tužilaštva BiH, SIPA-e i VSTV-a na teritoriji RS.

  • Međutim, Ustavni sud BiH je već 7. marta stopirao primenu tog zakona.

  • Uprkos toj odluci, vlasti RS-a nastavljaju da insistiraju na njegovoj implementaciji.

 Politička prekretnica ili institucionalna blokada?

Odluka visokog predstavnika Christiana Schmidta da se obustavi finansiranje SNSD-a i Ujedinjene Srpske predstavlja jednu od najznačajnijih institucionalnih intervencija međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini u poslednjih nekoliko godina.

Ona pokazuje:

  • Odlučnost međunarodne zajednice da zaštiti dejtonski poredak.

  • Jasnu poruku da političko delovanje koje podriva ustavne temelje neće biti tolerisano.

  • Da će se institucionalna moć OHR-a koristiti kada se iscrpe druge opcije.

S druge strane, reakcije vlasti Republike Srpske otkrivaju dublju političku krizu i odsustvo volje za kompromis. U tom svetlu, sukob između poštovanja centralnih institucija i entitetskog otpora može ući u novu, još neizvesniju fazu.

Budućnost političke stabilnosti u BiH zavisiće od nekoliko ključnih faktora:

  • Spremnosti RS da se povinuje zakonodavnim odlukama na državnom nivou.

  • Doslednosti međunarodne zajednice u sprovođenju svojih odluka.

  • Kapaciteta domaćih institucija da održe red i zakonitost.

Ukoliko se trenutna dinamika ne promeni, BiH bi se mogla suočiti sa još ozbiljnijim institucionalnim zastojem, koji bi imao dugoročne posledice za njen evropski put, unutrašnju koheziju i pravnu stabilnost.

Ads

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR