ON TVRDI DA JE VIDEO PRAVU TITOVU KRŠTENICU! Broz je bio potomak carske loze, i nije umro 4. maja! Ali to nije sve…

Misterija jednog čoveka – Josip Broz Tito van zvanične istorije

Kada se govori o velikim vođama 20. veka, ime Josipa Broza Tita gotovo uvek zauzima posebno mesto. Njegova politička uloga, harizma i uticaj na tok svetskih i balkanskih događanja čine ga ključnom figurom jugoslovenskog razdoblja. Ipak, iza slike državnika i oslobodioca, postavlja se pitanje: ko je zapravo bio Josip Broz Tito?

Iako se zvanična biografija temelji na tvrdnji da je rođen 1892. godine u Kumrovcu, poslednjih decenija sve češće isplivavaju alternativne verzije njegovog porekla i života – neke zasnovane na pravnim dokumentima, druge na ezoteriji i teorijama zavere, a neke potkrepljene iskazima ljudi iz njegovog najbližeg okruženja.

Ovaj tekst nastoji da kroz različite izvore predstavi te tvrdnje, bez zauzimanja stava o njihovoj tačnosti, ali sa ciljem da osvetli složenost identiteta čoveka koji je vladao Jugoslavijom više od tri decenije.

 Alternativna svedočenja o Titovom identitetu

Otvaranje tajni iz sefa – Toma Fila i nestalo pismo

Jedan od prvih koji su javno progovorili o sumnjama u Titovu biografiju jeste Toma Fila, ugledni pravnik i advokat. U svojoj knjizi, Fila opisuje dramatičan trenutak iz 1980. godine, kada je Jovanka Broz nasilno iseljena iz rezidencije u Užičkoj ulici. Tom prilikom otvoren je i sef koji je pripadao Titu.

Prema Fili, unutra su se nalazili:

• Politički i lični dokumenti

• Lična pisma koja je Tito ostavljao Jovanki pre svakog putovanja

• Pisma koja bi, po povratku, uvek uzimao nazad i nikada nisu čitana

Fila veruje da je jedno od tih pisama zapravo bilo svojevrsni politički testament, dokument koji bi mogao baciti novo svetlo na Titove planove i namere. No, sudbina tog dokumenta ostaje nepoznata – on je, navodno, nestao bez traga.

Ova priča otvara pitanje: da li je Tito imao viziju koja nikada nije sprovedena, i zašto je pokušao da je sakrije čak i od svoje supruge?

Milan Vidojević – genealogija iz senke i ezoterijske veze

Još intrigantnije tvrdnje dolaze od Milana Vidojevića, poznatog publiciste i istraživača okultnog i ezoterijskog. On iznosi tezu da je Tito zapravo vanbračni sin cara Franje Josifa i poljske grofice Marije Sobjeske, a ne sin skromne Marije Javeršek iz Kumrovca, kako to kaže zvanična istorija.

Prema Vidojeviću:

• Lično je video krštenicu na kojoj stoji ime majke Marije, ali bez oca – što je u tadašnjem austrougarskom administrativnom sistemu bilo gotovo nemoguće.

• Tito je, navodno, usvojen od strane poljsko-jevrejske porodice, što bi objasnilo njegov kasniji internacionalni profil i kontakte sa svetskim obaveštajnim krugovima.

• Njegovo pojavljivanje na svetskoj sceni bilo je deo šireg plana u kome su ulogu imale ezoterijske i iluminatske strukture.

Zanimljiv je i Vidojevićev osvrt na datum Titove smrti – 4. maj, koji se u nekim okultnim kalendarima poklapa sa Danom milosrđa, što dodatno podstiče teoriju da Tito možda nije preminuo tada, već ranije – čak u februaru 1980. godine, a da je tajming smrti bio pažljivo izabran.

Marijan F. Kranjc – atentati i mračne igre iz senke

U svojoj knjizi “Urote i atentati na Tita”, autor Marijan F. Kranjc osvetljava manje poznate pokušaje atentata na predsednika SFRJ, koji, iako zvuče kao scenario iz špijunskih romana, imaju svedoke i dokumente koji ih podržavaju.

Neki od navedenih pokušaja uključuju:

• Pokušaj trovanja tokom operacije slepog creva, gde su, navodno, ruski agenti pokušali da ubace zaražene hirurške instrumente.

• Incident kada je Titovo vozilo udario tramvaj u Beogradu, što je kasnije proglašeno “slučajnim sudarom”.

• Mogućnost da su atentatori dolazili iz njegovog najbližeg političkog okruženja, što dodatno komplikuje percepciju o lojalnosti unutar vrha jugoslovenske vlasti.

Doktor Aleksandar Matunović – tajne iz akt-tašne

Među retkima koji su imali pristup Titovoj svakodnevici bio je njegov lični lekar, dr Aleksandar Matunović. On je svedočio o postojanju tajanstvene akt-tašne koju je Tito uvek nosio sa sobom, a u kojoj su, navodno, pronađeni:

• Umrlica njegove ratne saputnice Zdenke

• Slika prve ljubavi

• Venčani list s Jovankom

• Kopija austrougarskog vojnog izveštaja, koji spominje izvesnog “Josipa Franju Broza”

Ako je ovaj dokument autentičan, on bi mogao povezati Tita s identitetom koji nije deo zvanične biografije. Sadržaj akt-tašne otvara vrata teorijama da je Tito možda imao dvojni identitet – jedan za javnost i drugi, skriveni, koji je znao samo mali broj ljudi.

Tito kao večita enigma istorije

Bez obzira na to da li su ove tvrdnje istinite, delimično tačne ili rezultat mitologizacije ličnosti, ne može se osporiti činjenica da Josip Broz Tito i dalje izaziva interesovanje i kontroverze. Njegova pojava je simbioza politike, enigme i lične harizme.

U današnjem vremenu, kada je istorija sve češće predmet preispitivanja, Tito ostaje:

• Lik sa mnoštvom lica

• Figura oko koje se prepliću istina, mit i simbolika

• Tema koja izaziva rasprave među istoričarima, publicistima i običnim ljudima

Njegova smrt ne označava kraj priče – naprotiv, postala je uvod u novo poglavlje razotkrivanja. Danas, dok Kuća cveća čuva njegovo telo, kolektivna svest još uvek traži odgovore.

Možda nikada nećemo sa sigurnošću znati:

• Da li je zaista rođen u Kumrovcu?

• Da li su njegovi roditelji bili oni koji se navode u zvaničnim knjigama?

• Da li je svesno učestvovao u prikrivanju identiteta, ili je i sam bio instrument u tuđoj igri?

Ali možda upravo ta nesigurnost jeste ono što Tita čini besmrtnim simbolom jedne epohe.