Tragedija u Kijevu: sedmomesečna beba preživela nakon pet dana sama u stanu

Jedan od najpotresnijih slučajeva zlostavljanja i zanemarivanja deteta potresao je Kijev početkom ove godine. U središtu priče našla se beba od svega sedam meseci, koju je majka tinejdžerka ostavila samu u stanu i otišla na put. Ono što je usledilo bio je niz užasavajućih dana tokom kojih je dete bilo zaključano, bez hrane, vode i osnovne nege.

Ovaj slučaj, koji je šokirao i medicinsku i širu javnost, ponovo je otvorio pitanja o odgovornosti roditelja, zaštiti dece i ulozi sistema u prevenciji sličnih tragedija.

1. Jezivo otkriće policije

Policija je ušla u stan nakon prijave zabrinutih komšija i zatekla prizor koji se može opisati samo kao strašan.

• Beba je ležala u krevecu, gotovo bez svesti.

• Bila je vidno neuhranjena i dehidrirana, sa telom koje je jasno pokazivalo tragove dugotrajnog zanemarivanja.

• Na koži su se pojavili dekubiti, rane koje nastaju usled dugotrajnog ležanja bez pomeranja.

• Pelene nisu bile menjane danima, a dete nije dobijalo nikakvu adekvatnu negu.

Lekari i policajci koji su prvi stigli na lice mesta nisu mogli da sakriju emocije – mnogi su zaplakali. Bilo je jasno da je dete preživelo čisto pukom slučajnošću i snagom sopstvenog organizma.

2. Putovanje majke i potpuna nebriga

Prema navodima tužilaštva, osumnjičena devojka od 17 godina odlučila je da ode iz Kijeva u Harkov, ostavljajući svoje dete potpuno samo.

• Pet dana nije bilo nikoga ko bi brinuo o bebi.

• Vrata stana bila su zaključana, što znači da dete nije imalo ni najmanju šansu da primi pomoć.

• Prema rečima svedoka, devojka nije pokazivala nikakvo interesovanje za sudbinu svog sina.

Ono što dodatno šokira javnost jeste činjenica da majka tokom istrage nije pokazala žaljenje, a policija je istakla da je “apsolutno ne interesuje šta će se dalje događati sa detetom.”

3. Borba za život

Nakon što je pronađen, mališan je hitno prebačen na odeljenje intenzivne nege u jednoj od dečjih bolnica u Kijevu. Njegovo stanje bilo je toliko loše da su lekari mesecima vodili borbu da ga održe u životu.

Direktorka bolnice, dr Evgenija Grigorijeva, izjavila je da je dete bilo toliko neuhranjeno da su mu se “videli svi obrisi kostiju”. Uz to, zbog višemesečnog zanemarivanja, organizam mu je bio oslabljen, pa je svaki dan u bolnici predstavljao borbu.

Više od pet meseci lekari su se smenjivali na dežurstvima, ulažući maksimum da mališana vrate u stabilno stanje. Njihova profesionalnost bila je isprepletena i sa emocijama – mnogi su rekli da su plakali gledajući dete koje je prošlo kroz toliko patnje u najranijem uzrastu.

4. Nova nada – hraniteljska porodica

Nakon višemesečne borbe, dete je konačno stabilizovano i danas, kada ima godinu i po dana, njegovo zdravstveno stanje je značajno bolje. Sada se razmatra otpuštanje iz bolnice i prelazak u hraniteljsku porodicu.

Izbor porodice bio je proces koji je trajao dugo jer je bilo važno da to budu ljudi koji mogu da se nose sa svim izazovima koje detetovo zdravstveno i emotivno stanje donosi.

Dr Grigorijeva je emotivno izjavila: “Kada se igram sa njim, pomislim – Bože, ovo dete će izrasti u velikog čoveka. Hvala ti što se ničega od ovoga neće sećati.”

5. Pravna odgovornost majke

Protiv majke je podignuta optužnica i pokrenut je sudski postupak. Pored krivične odgovornosti, sud će odlučivati i o trajno oduzimanju roditeljskog prava.

Nadležni organi navode da dete neće biti vraćeno biološkoj majci, jer je potpuno jasno da ona ne pokazuje ni volju ni sposobnost da se brine o njemu. Identitet oca nije poznat, što dodatno komplikuje situaciju.

6. Širi društveni kontekst

Ovaj slučaj ne može se posmatrati izolovano, jer otvara brojna pitanja:

• Sistemska pitanja – kako je moguće da niko od komšija, socijalnih službi ili šire porodice nije na vreme reagovao?

• Društvena odgovornost – kako se može pomoći mladim majkama koje se nađu u teškim životnim okolnostima?

• Psihološki aspekt – kakve su posledice po dete koje u najranijem dobu doživi tako ekstreman oblik zanemarivanja?

Iako se dete, srećom, oporavlja, slučaj je alarm za širu zajednicu o važnosti prevencije i stalne brige o najranjivijim članovima društva.

Priča o napuštenom dečaku iz Kijeva istovremeno je i tragedija i nada. Tragedija, jer osvetljava koliko jedno dete može patiti zbog neodgovornosti roditelja; nada, jer pokazuje snagu medicine i ljudske empatije koja mu je spasila život.

Iz ovog slučaja izvlačimo nekoliko ključnih pouka:

1. Zanemarivanje dece može biti jednako opasno i razorno kao i fizičko nasilje.

2. Institucije moraju razvijati mehanizme ranog prepoznavanja rizičnih porodica.

3. Hraniteljske porodice predstavljaju ključnu sigurnosnu mrežu za decu bez roditeljskog staranja.

4. Empatija i solidarnost društva mogu spasiti život i obezbediti novu šansu za najugroženije.

Na kraju, iako mališan neće pamtiti najteže trenutke svog ranog detinjstva, ožiljci njegovog iskustva ostaju kao podsetnik svima nama. Svako dete zaslužuje ljubav, sigurnost i toplinu doma – a društvo je dužno da to obezbedi onima koji su od svojih najbližih uskraćeni.