U nastavku možete pročitati o najluđem imenu na balkanu.

Braća po imenu: Karađorđe, Tito i Draža – neobična priča iz Bosne

U trenutku kada beba dolazi na svet, roditelji često razmatraju brojna imena – simboliku, zvučnost, porodične tradicije. Ipak, u porodici Misimović iz Gradiške, odluka o imenima bila je sve samo ne obična. Njihova trojica sinova, Karađorđe, Tito i Draža, već godinama intrigiraju javnost u Bosni i šire – ne samo zbog neobičnih imena, već i zbog priče koja stoji iza njih.

Imena koja nose istoriju

Braća Misimović nose imena koja snažno asociraju na tri istorijske figure sa prostora bivše Jugoslavije: vožd Karađorđe Petrović, maršal Josip Broz Tito, i vojvoda Draža Mihailović. Ove ličnosti, često suprotstavljene u istorijskim narativima, u porodici Misimović postale su – braća.

Na prvi pogled, mnogi pomisle da je reč o šali. Međutim, imena su stvarna, a njihov otac Vitomir, povratnik iz Australije, dao ih je iz – kako kaže njegov sin Tito – inata i ironije, a ne iz ideoloških pobuda.

Kako je Tito postao – Tito

Tito Misimović rođen je 1986. godine, samo šest godina nakon smrti Josipa Broza. Iako bi se moglo pomisliti da njegovo ime izražava divljenje prema nekadašnjem predsedniku SFRJ, istina je suprotna. Njegov otac Vitomir bio je monarhistički nastrojen, simpatizer Kraljevine Jugoslavije, i zapravo nije voleo komunizam, niti Tita.

Ime je dao iz provokacije – prema okruženju, političkoj korektnosti i ustaljenim obrascima mišljenja. Starijem sinu dao je ime Karađorđe, a najmlađem Draža, čime je u jednoj porodici „okupio“ vođe iz suprotstavljenih istorijskih tabora.

Anegdote iz života s imenom Tito

Tito se seća anegdote iz školskih dana, kada je nastavnik na času istorije pitao: „Ko je bio Tito?“ Učenici su očekivali da čuju lekciju o bivšem maršalu, ali ruke su podigli blizanci Misimović i ozbiljno rekli: „Tito je naš tata.“ Nastavnik je ostao zbunjen, dok su ostali đaci potvrdili da je Tito zaista otac iz njihove kuće – varioc koji vikendom kosi travu i sadi baštu.

Tokom odrastanja, Tito je često doživljavao zadirkivanje zbog imena, naročito u školi. Vršnjaci su se smejali, a on dugo nije razumeo zašto. Ipak, vremenom je prihvatio svoje ime kao deo identiteta. Ime mu je ponekad donosilo i pogodnosti – izbegao je kaznu u saobraćaju, jer su policajci bili oduševljeni, a jednom je službenica ostala prekovremeno da mu završi upis deteta, jer joj je bilo simpatično ime.

Bilo je i neprijatnih situacija. Jedan sveštenik odbijao je da krsti njegovu decu dok se ne odrekne imena Tito. Tada je, u dogovoru s kumom, za potrebe crkvene evidencije – privremeno postao Tomislav.

Život danas: između imena i stvarnosti

Danas, Tito Misimović živi u Glini, radi kao varioc, gradi kuću i podiže decu sa suprugom Zorom, koja – kako kaže – nikada nije imala problem s njegovim imenom. Ljudi često komentarišu: „Zora se udala za Tita“, ali par to doživljava sa humorom.

Na poslu je poznat upravo po imenu, a starije kolege mu često s nostalgijom pričaju o bivšem vremenu. Iako nije komunista, Tito ne gaji mržnju prema Brozu – štaviše, planira posetu Kumrovcu, Titovom rodnom mestu, i to 25. maja, na nekadašnji Dan mladosti.

Imena kao ogledalo društva

Priča porodice Misimović pokazuje da ime ne mora određivati sudbinu, ali itekako može uticati na svakodnevni život. Umesto političke poruke, ime Tito za ovog čoveka danas predstavlja ličnu priču, ironiju i životnu anegdotu.

Njegova braća, Karađorđe i Draža, takođe nose imena koja zbunjuju, intrigiraju i izazivaju komentare, ali zajedno su postali simbol jedne porodice koja se – umesto kroz istoriju – povezuje ljubavlju, humorom i slobodom izbora.

U zemlji gde su imena često znak pripadnosti, sećanja ili nade, porodica Misimović uspela je da od političkih simbola napravi porodičnu šalu, a iz neobičnog izbora – izgradi svoj identitet. Imena poput Tita, Draže i Karađorđa, koja su decenijama delila narode, u ovom slučaju su – ujedinjena pod istim krovom.

Jer na kraju, bez obzira na ime, čovek se ne pamti po tome kako se zove – već po tome kakav život vodi.