Ovaj čovek živeo je na pustom ostrvu sa 7 žena čak 8 godina i sa njima je dobio 27 dece: Način na koji su živeli nakon što su pronađeni sve šokira

Jedan čovek, sedam žena i osam godina zaborava

Na udaljenim Trukskim ostrvima, smeštenim usred ogromnog Tihog okeana, odigrala se priča toliko nevjerovatna da na prvi pogled više liči na scenarij holivudskog filma nego na stvaran događaj. Ipak, sve što ćete čitati dogodilo se zaista – između ratnih ruševina, ljudske potrebe za preživljavanjem i snage prilagođavanja uslovima koji bi slomili većinu.

U središtu ove priče nalazi se Kim Jong Gil, korejski radnik koji je, tokom vihora Drugog svetskog rata, ostao zarobljen na tropskom ostrvu zajedno sa sedam japanskih žena. Izolovani od sveta, prepušteni sami sebi i bez ikakvih izgleda za spas, ovi ljudi su tokom osam godina izgradili zajednicu, stvorili porodicu i preživeli – protiv svih šansi.

 Preživljavanje na ivici civilizacije

Rat kao početak zaborava

Sve je počelo 1944. godine, u jeku jedne od najintenzivnijih faza Pacifičkog rata. Američke snage su napale japanske baze na Trukskim ostrvima – tada važnom vojnom uporištu. Japan je reagovao haotičnim povlačenjem i masovnom evakuacijom. U tom haosu, Kim Jong Gil, tada radnik pod japanskom upravom, i nekoliko japanskih žena – medicinske radnice i civilke – ostali su zaboravljeni.

U početku je Kim bio uveren da je jedini preživeli. Dani su prolazili u tišini, dok jednog dana nije začuo glasove – ženske glasove koji su dopirali iz razrušenih zgrada. Ta spoznaja da nije sam promenila je sve.

Od nepoznatih do zajednice

Na početku ih nije povezivao zajednički jezik. On je govorio korejski, one japanski. Ipak, strah, glad i osećaj napuštenosti učinili su ono što ni zajednički jezik ne bi mogao – spojili su ih u želji za opstankom. Kim je postao okosnica njihove nove zajednice: brinuo se o hrani, hvatao ribu, pravio skloništa i oruđe, dok su žene organizovale životni prostor, prikupljale biljke i čuvale red.

Ono što ih je na početku povezalo kao nevoljne saputnike, kasnije ih je pretvorilo u porodicu.

Nova pravila za novi svet

Kako su prolazili meseci, a zatim i godine, shvatili su da pomoć neće doći. Ostrvo je postalo njihova nova realnost. U toj izolaciji, prirodni ritam i međusobna zavisnost doveli su do formiranja neobične zajednice.

Kim Jong Gil nije više bio samo vođa – postao je partner svakoj od žena, u skladu s dogovorom koji su svi prihvatili kako bi izbegli sukobe i ljubomoru. Njihova odluka da redom dele vreme s njim bila je izraz zrelog razumevanja potrebe za mirom u zatvorenoj zajednici.

Život u nepoznatom: rađanje sela

Uspostavili su organizovani život. Iz tih odnosa, rođeno je 27 dece. Svako dete bilo je učitelj i učenik – učili su da love, gaje biljke, prave kolibe i razumeju svet bez ijednog udžbenika.

Njihova zajednica je vremenom počela da liči na malo selo, sa sopstvenim pravilima:

• Podjela zadataka – muškarac je obezbeđivao hranu i sigurnost, žene su vodile domaćinstvo.

• Briga za decu – sve žene su zajedno podizale svu decu, bez podele na „moje” i „tvoje”.

• Duhovna snaga – rituali, pesme i priče postali su sredstvo očuvanja duha.

Bilo je dana kada je nada u spas nestajala, ali nikada nije umrla u potpunosti. Gledali su u horizont s pitanjem: „Hoće li nas iko ikada pronaći?“

Susret sa svetom i razbijanje iluzije

Dolazak broda

Tek nakon osam godina, 1952. godine, Kim je primetio brod na horizontu. U naletu adrenalina, mahao je belom tkaninom, signalizirajući život. Posada američkog broda je primetila pokrete, i kada su pristali – zatekli su prizor koji ih je ostavio bez daha: muškarac, sedam žena i dvadesetsedmoro dece, prljavi, ali živi.

Priča je odjeknula svetom. Mediji su je odmah preneli kao „prirodnu senzaciju“, često banalizujući ljudsku dramu radi atraktivnosti.

Razočaranje povratkom

Ipak, povratak u civilizaciju nije doneo bajkoviti kraj. Kim je deportovan u Južnu Koreju, bez prava da odlučuje o sopstvenom životu. Žene i deca vraćeni su u Japan, razdvojeni, zbunjeni i bačeni u društva koja više nisu bila njihova.

Ishod njihove sudbine:

• Pet žena se ponovo udalo.

• Neka deca su smeštena u sirotišta.

• Dve žene odlučile su da sa decom prate Kima u Seul, pokušavajući započeti novi život.

Za zajednicu koja je izgradila svet ni iz čega, povratak je značio kraj nečega jedinstvenog.

 Legat jednog života

Kim Jong Gil preminuo je 1979. godine nakon duže bolesti. Njegova smrt zatvorila je jedno nesvakidašnje poglavlje u istoriji ljudske izdržljivosti. Njegov pepeo je, simbolično, rasut na tri mesta:

• U Južnoj Koreji, njegovoj domovini.

• U Japanu, zemlji žena koje su bile deo njegovog života.

• Na Trukskim ostrvima, mestu gde je ponovo rođen kao vođa, otac i simbol ljudske volje.

Priča o Kim Jong Gilu nas uči:

• Čovek može preživeti gotovo sve, ako ne izgubi nadu.

• Zajedništvo, čak i među potpunim strancima, može pobediti strah i haos.

• Ljubav i život nalaze način čak i tamo gde sve deluje izgubljeno.

Ova priča je svedočanstvo o tome da su prava čuda tiha, skrivena na mestima gde ih niko ne traži – i da su ljudska otpornost, prilagodljivost i želja za povezivanjem moćnije od svakog rata.