Ovo je Dejan Dračina s Alipašinog Polja koji je izvršio samoubistvo

Tragedija u Sarajevu: Potresna priča koja je otvorila pitanje mentalnog zdravlja

 Dan kada je tuga prekrila grad

Grad Sarajevo probudio se u tuzi nakon što se dogodila tragična nesreća u naselju Nova Otoka.
U ranim popodnevnim satima, muškarac je izgubio život nakon što je skočio s krova jednog hotela.
Ovaj događaj, koji se zbio u ulici Džemala Bijedića, duboko je potresao građane i pokrenuo talas reakcija, saosećanja i pitanja o sve prisutnijem problemu – mentalnom zdravlju i potrebi za podrškom ljudima u krizi.

Prema zvaničnoj potvrdi Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, reč je o suicidu, što dodatno naglašava ozbiljnost i tragičnost situacije.
Ovakvi događaji, nažalost, sve češće postaju deo svakodnevice, ostavljajući iza sebe porodice, prijatelje i zajednice koje pokušavaju pronaći smisao u onome što se dogodilo.

 Šta se dogodilo na Novoj Otoci

U subotu popodne, oko 15:00 časova, stanovnici sarajevskog naselja Nova Otoka zatekli su se pred šokantnim prizorom.
Muškarac je, prema prvim informacijama, skočio s krova hotela u tom delu grada.
Na lice mesta ubrzo su stigle ekipe Hitne pomoći, policije i tužilaštva, ali su, nažalost, lekari mogli samo da konstatuju smrt.

Kako je potvrdila portparolka MUP-a Kantona Sarajevo, Mersiha Novalić, policijski službenici su odmah obavili uviđaj, a o svemu je obavešten i dežurni tužilac.
Prema njenim rečima, “preliminarno je utvrđeno da je reč o samoubistvu”, ali će se tačne okolnosti utvrditi tokom istrage.

Kasnije se saznalo da je preminuli muškarac Dejan Dračina, mladić s Alipašinog Polja, čija je smrt potresla veliki broj ljudi.
Na društvenim mrežama ubrzo su počele da se pojavljuju objave njegovih prijatelja, kolega i poznanika, koji su se od njega oprostili emotivnim porukama, sećanjima i izrazima tuge.

Reakcije prijatelja i javnosti

Društvene mreže su, po običaju u ovakvim trenucima, postale mesto zajedničke tuge.
Stotine ljudi je ostavilo poruke podrške i saučešća, izražavajući nevericu zbog prerane smrti mladog čoveka.
Neke od poruka koje su preplavile internet posebno su dirljive, jer osvetljavaju koliko je Dejan bio cenjen među ljudima koji su ga poznavali.

Evo nekoliko tipičnih reakcija:

• „Počivaj u miru, prijatelju. Pamtiću te kao vedrog i dobrog momka, kakav si uvek bio.“

• „Ne mogu da verujem da te više nema, brate moj. Neka ti je laka zemlja.“

• „Porodici izražavam najiskrenije saučešće. Niko nije vredan da digneš ruku na sebe – bio si divan čovek.“

Ove reči nisu samo izraz tuge – one su svedočanstvo o životu koji je ostavio dubok trag u srcima mnogih.
Ljudi koji su ga poznavali opisuju ga kao mirnog, pažljivog i plemenitog mladića, koji je uvek bio spreman da pomogne drugima.
Zbog toga je vest o njegovoj smrti mnoge ostavila u potpunom šoku.

Tišina koja govori: grad koji tuguje

Sarajevo je grad poznat po svojoj toplini, zajedništvu i sposobnosti da se u teškim trenucima ujedini.
Ovaj događaj, međutim, ponovo je pokazao koliko je problem mentalnog zdravlja i dalje prisutan, ali i često zanemaren.
Iako se o depresiji i emotivnim krizama danas govori više nego ranije, i dalje postoji stigmatizacija koja mnoge ljude sprečava da potraže pomoć.

Upravo zato, mnogi građani su na društvenim mrežama isticali potrebu da se više pažnje posveti psihološkoj podršci, posebno mladima koji se suočavaju sa pritiscima savremenog života.

Jedna od korisnica mreže napisala je:

“Svi pričamo o uspehu, poslu, materijalnim stvarima, a zaboravljamo koliko ljudi u tišini pati.
Dejanov odlazak je još jedan poziv da prestanemo ćutati o mentalnom zdravlju.”

Značaj podrške i razgovora o problemima

Svaka tragedija ovog tipa otvara bolnu, ali neophodnu raspravu o tome kako društvo može bolje reagovati na znakove koji ukazuju na psihičke poteškoće.
Stručnjaci za mentalno zdravlje naglašavaju da su prevencija, razgovor i razumevanje ključni za smanjenje broja sličnih slučajeva.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO):

• Više od 700.000 ljudi godišnje širom sveta izgubi život usled suicida.

• Suicid je među prvih pet uzroka smrti kod mladih između 15 i 29 godina.

• Najčešći uzroci su depresija, anksioznost, stres, socijalna izolacija i osećaj beznađa.

U zemljama regiona, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, broj prijavljenih slučajeva pokazuje da je problem ozbiljan, ali i da se o njemu i dalje nedovoljno govori javno.
Mnogi ljudi koji pate često ne traže pomoć jer veruju da će ih društvo osuditi ili da će ih okolina pogrešno razumeti.

Zbog toga stručnjaci pozivaju da se promeni društvena percepcija mentalnog zdravlja – da se ono ne posmatra kao slabost, već kao oblast ljudskog života kojoj treba posvetiti pažnju, isto kao i fizičkom zdravlju.

Uloga institucija i društva

Nakon tragedije na Novoj Otoci, ponovo se postavlja pitanje koliko su institucije i zajednica spremne da pruže adekvatnu pomoć onima koji se suočavaju sa psihičkim problemima.
Psiholozi, lekari i organizacije za zaštitu mentalnog zdravlja upozoravaju da su preventivni programi često ograničeni, a dostupnost psihološke podrške u javnim ustanovama – nedovoljna.

Da bi se sprečile slične tragedije, potrebno je:

1. Jačati sistem psihološke pomoći u školama, fakultetima i na radnim mestima.

2. Omogućiti besplatne linije podrške koje rade 24 sata dnevno, sa obučenim savetnicima.

3. Edukovati građane o tome kako prepoznati znakove depresije i suicidalnih misli kod bližnjih.

4. Smanjiti stigmu koja prati odlazak psihologu ili psihijatru.

U mnogim razvijenim zemljama, razgovor sa stručnjakom je deo redovne brige o sebi – kao odlazak kod lekara na pregled.
Takav pristup treba postati norma i u našem društvu.

Ljudska strana tragedije

Iza svake vesti o samoubistvu stoji priča – često tiha, nevidljiva i neshvaćena.
U Dejanovom slučaju, prijatelji navode da „nikada ne bi pomislili da se nešto dešava“.
Bio je, kako kažu, „nasmejan, vedar i uvek spreman za šalu“.
Ta kontradikcija između spoljašnje slike i unutrašnje borbe još jednom pokazuje koliko je važno slušati, primećivati i razgovarati.

Ljudi koji se bore sa depresijom često nose maske nasmejanih lica, kako bi sakrili tugu i osećaj usamljenosti.
Zbog toga je bitno razvijati svest u društvu o empatiji – o sposobnosti da se primeti kada nekome treba pomoć, čak i ako to ne izgovori rečima.

 Potreba za društvom koje razume

Tragedija u Sarajevu, u kojoj je život izgubio Dejan Dračina, mladić iz Alipašinog Polja, više je od crne hronike – to je poruka o potrebi da se otvoreno govori o bolu, depresiji i životnim borbama.

Slučajevi poput ovog ne smeju se posmatrati samo kroz prizmu događaja, već kao poziv na akciju – da kao društvo naučimo da slušamo, podržavamo i razumemo.

Svaki izgubljeni život ostavlja prazninu, ali može biti i pokretač promene.
Zato je važno:

• govoriti o mentalnom zdravlju bez srama,

• ohrabrivati ljude da potraže pomoć,

• praviti sigurne prostore u kojima svako može iskreno da izrazi kako se oseća.

Jer, u vremenu kada je lako deliti slike i statuse, a teško otvoreno reći „nije mi dobro“, empatija postaje najvažniji čin humanosti.

Dejanova smrt, koliko god tragična bila, može postati podsjetnik i lekcija – da nijedna osoba ne bi trebalo da se oseća sama u svojoj borbi.
I da svaki život, bez izuzetka, vredi borbe, razgovora i nade.