U tišini Vatikana, 21. aprila 2025. godine, ugašena je svetlost jednog od najznačajnijih duhovnih lidera našeg doba – Papa Franjo preminuo je u 89. godini života. Iako se njegova smrt donekle očekivala zbog vidnog pogoršanja zdravstvenog stanja, sama vest je ostavila duboku prazninu među vernicima širom sveta. Otišao je rimski biskup, kako ga tradicija zove, ali i pastir jednog doba koje se menja, čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u modernoj istoriji Rimokatoličke crkve.
Vest o njegovom odlasku saopštio je kardinal Kevin Farrell, podsetivši javnost da se Sveti Otac vratio u Očev dom, i da je čitav njegov život bio posvećen Gospodu i Crkvi. Njegova smrt nije samo biološki kraj, već i simbolični završetak jednog epohalnog poglavlja u životu milijardi ljudi koji su ga pratili, voleli i poštovali.
Poslednji javni nastupi
Iako se nalazio u ozbiljno narušenom stanju, Papa Franjo je i u svojim poslednjim danima pokazivao neverovatnu volju i duhovnu snagu. Na dan Uskrsa, izvezen je na Trg svetog Petra, gde je iz invalidskih kolica izgovorio kratku, ali dirljivu poruku: „Sretan Uskrs“. Taj trenutak bio je više od običnog obraćanja – bio je emocionalni oproštaj Svetog Oca od sveta kojem je decenijama služio.
Te godine, prvi put otkako je postao papa 2013. godine, nije prisustvovao većini događaja u okviru Velike nedelje. Umesto njega, liturgijska dešavanja vodili su kardinali. Na sam dan Uskrsa, Papa se kratko pojavio u Bazilici svetog Petra, gde je deci podelio slatkiše i uputio kratku molitvu. Iako fizički slab, njegovo prisustvo je nosilo ogromnu simboliku i poruku nade.
Završni susreti
Samo dan pre smrti, Papa je imao nekoliko značajnih susreta, iako su svi bili kratkog trajanja. Izdvojila su se dva:
-
Privatna audijencija sa JD Vanceom, potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država.
-
Razgovor sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem.
Oba sastanka održana su u njegovoj vatikanskoj rezidenciji i bila su svedočanstvo posvećenosti dijalogu do samog kraja. Iako je već tada bio izrazito slab, nije odustajao od svoje uloge duhovnog i političkog medijatora.
Zdravstvene borbe i poslednji meseci
Tokom svog dvanaestogodišnjeg pontifikata, Papa Franjo se suočavao sa nizom zdravstvenih problema, ali nikada nije dozvolio da ga fizičke slabosti udalje od njegove misije. U poslednjim mesecima života njegovo stanje se naglo pogoršalo, a najteži period nastupio je kada je hospitalizovan zbog ozbiljne infekcije koja se razvila u obostranu upalu pluća.
Nakon pet nedelja bolničkog lečenja, otpušten je, ali je bilo jasno da se njegovo zdravlje ne može vratiti na prethodni nivo. Tokom tog perioda, njegova fizička nemoć bila je očigledna, ali duhovna prisutnost nije jenjavala. Vernici su se okupljali u molitvi, nadajući se čudu, dok je Papa ostajao miran, dostojanstven i usredsređen na veru.
Istorijski značaj i duhovno vođstvo
Papa Franjo je ušao u istoriju po mnogo čemu:
-
Prvi papa iz Latinske Amerike
-
Prvi papa iz redova isusovaca
-
Prvi koji je izabrao ime Franjo, u čast svetog Franje Asiškog
Njegovo liderstvo bilo je ukorenjeno u skromnosti, milosrđu i reformama. Od samog početka svog pontifikata, zalagao se za:
-
Socijalnu pravdu
-
Prava siromašnih i marginalizovanih
-
Otvorenost Crkve prema savremenim izazovima
-
Zaštitu životne sredine
-
Dijalog među religijama
Njegove poruke bile su direktne, ali saosećajne, i često su se obraćale onima na marginama društva. Papa Franjo je verovao da Crkva treba da bude utočište za sve ljude, bez obzira na njihovu prošlost, identitet ili društveni status.
Kontroverze i progresivne ideje
Tokom pontifikata, Papa nije izbegavao ni osetljive teme. Njegov pristup je često izazivao polemike unutar crkvenih krugova. Neki od najkontroverznijih momenata njegovog vođstva uključuju:
-
Otvorene izjave o prihvatanju LGBT osoba
-
Pozivi na reviziju uloge žena u Crkvi
-
Diskusije o mogućnosti ukidanja celibata za sveštenike
-
Naglasak na pastoralnoj fleksibilnosti umesto rigidnosti zakona
Za mnoge vernike, upravo ta njegova ljudska dimenzija bila je ključna. U svetu koji se brzo menja, Papa Franjo je bio most između tradicionalnog i modernog, između vere i razuma, između nauke i duhovnosti.
Odlaskom Pape Franje, svet ne gubi samo duhovnog lidera, već i simbol jedne epohe koja je nastojala da ujedini humanost i veru, otvorenost i tradiciju. Njegov život bio je oličenje iskrene posvećenosti, poniznosti i hrabrosti da se Crkva vodi putem koji nije uvek bio lak, ali je bio neophodan.
U godinama koje dolaze, pitanje koje će odzvanjati među vernicima biće: „Šta sada?“ Iako je njegov fizički lik nestao sa svetovne scene, nasleđe koje ostavlja ostaće urezano u svest miliona ljudi.
Njegove poslednje reči – jednostavno „Sretan Uskrs“ – bile su više od pozdrava. One su bile blagoslov, nada i oproštaj, sve u jednoj rečenici. U toj tišini, ispod zvona Bazilike, svet je čuo najtišu, ali možda i najdublju poruku njegovog pontifikata: da je vera najjača kada je jednostavna, a ljubav najdublja kada se deli sa svima.
