Kažu da ljubav piše najneobičnije priče one koje prevazilaze godine, kontinente, jezik i kulturu. Upravo jedna takva na prvi pogled nemoguća a u stvarnosti snažna i iskrena dogodila se Debori Babu, Amerikanki koja je zbog ljubavi ostavila sve što je poznavala i započela novi život u dalekoj Tanzaniji.
Debora i Saitoti: Ljubav jača od granica, godina i sveta
Kažu da prava ljubav ne traži dozvolu. Ne pita za godine, boju kože, pasoš, ni tradiciju. Ona se jednostavno dogodi — kao sunce koje izađe iza oblaka, ne pitajući da li ga je iko čekao.
Tako je i Debora Babu, Amerikanka iz Kalifornije, tada 60-godišnja penzionisana policajka i majka odrasle djece, pronašla ljubav tamo gde je nikada nije tražila — u srcu Afrike, na crvenoj zemlji Tanzanije, među Masajima.
Susret pod afričkim nebom
Godina je 2017. Debora putuje s ćerkom Rojs na odmor, bežeći iz svakodnevice u bajkovite pejzaže Zanzibara. Među suvenirima, rukotvorinama i šarenim tkaninama, pojavljuju se i dvojica Masaja — u tradicionalnoj odeći, dostojanstveni i ponosni, gotovo kao da su sišli s nekog starog afričkog mita.
Debora im tada nije kupila ništa. Samo je zamolila za fotografiju. Jedan od njih bio je Saitoti. Imao je 30 godina. I pogled koji se pamti.
Bio je to susret bez velikih reči. Ali neke ljubavi, kao i neke oluje, počinju tiho.
Kada duše govore istim jezikom
U danima koji su usledili, Debora i Saitoti su se sretali iznova. Šetnje, razgovori, smeh, dodiri pogleda. Iako je razlika u godinama ogromna — gotovo tri decenije — njih dvoje su govorili istim jezikom srca.
Kada je Debora napustila Tanzaniju i vratila se kući, mislila je da je to kraj. Ali ljubav se već bila uselila u njihova srca.
Saitoti ju je zvao svakog dana. Pisao joj, slušao je, brinuo. Njegova nežnost i upornost polako su krunile zidove sumnje. I dok je Debora u početku sumnjala — u realnost osećanja, u motive, u budućnost — jedno nije mogla da ignoriše: osmeh koji joj se vraćao svaki put kad čuje njegov glas.
Deca — oslonac i vetar u leđa
I kad se kolebala, nisu je podržali saveti stručnjaka, već njen sopstveni dom. Njena deca, odrasla, racionalna i nežna, rekla su joj:
“Mama, zaslužuješ da budeš srećna. Slijedi svoje srce.”
To su bile reči koje su joj dale snagu da se, svega dva meseca kasnije, vrati u Tanzaniju.
Na aerodromu ju je čekao Saitoti. Sa prstenom. I pitanjem koje je promijenilo sve: “Hoćeš li biti moja žena?”
Venčanje pod masajskim suncem
Njihovo venčanje održano je u junu 2018. godine, u selu, među ljudima koji veruju u duhove predaka, u poštovanje, u ritmove zemlje i neba. Debora je tada dobila novo ime — Našipai, što znači „ona koja donosi radost“.
Nije to bio brak iz bajke u klasičnom smislu. Nije bilo svilenih haljina ni kristalnih čaša. Ali bilo je više istine nego što mnogi ikad dožive. Ona, Amerikanka iz sistema i reda, i on, Masaj iz srca Afrike, izgovorili su jedno drugom “da” pred bogom, zemljom i srcima koja veruju u ljubav.
Život daleko od Kalifornije
Od tada, Debora živi sa Saitotijem u skromnom domu bez tekuće vode, gde se kuvanje vrši na otvorenoj vatri, a dani protiču u jednostavnosti, radu i međusobnoj brizi. Njena prošlost, puna zakona, pravila i stresa, sada je zamenjena životom u ritmu prirode.
„Gradimo kolibu. I svaki dan donosi nešto novo. Nekad blato, nekad pesmu, nekad samo tišinu koja miriše na spokoj“, kaže Debora, sada sa osmehom koji ne traži opravdanje.
Preko godina, preko predrasuda
Nisu izostale osude. Ljudi govore: “On je suviše mlad, ona mu je kao majka.”
Drugi sumnjaju: “Hoće američku vizu, zelenu kartu, bekstvo.”
Ali Debora se smeje i odgovara jednostavno:
“On ne želi Ameriku. Njemu sam ja svet. I rekao mi je — za tobom bih išao na kraj sveta. Pa makar po čokoladu.”
Nije slepa. Ne romantizuje. Zna da svet ne razume ono što izlazi iz šablona. Ali ni ljubav nije šablon.
Ispod kože, svi smo isti
U njenoj priči, ne postoji podela na “mi i oni”. Ne postoji „stariji i mlađi“, „bogat i siromašan“, „belac i crnac“. Postoji samo ljubav koja se dogodila — i dve osobe koje su imale hrabrosti da joj veruju.
Saitoti je nežan, pažljiv, duhovit. Debora je jaka, odlučna, spremna da živi svoj život bez potrebe da se nekome dokazuje. Zajedno, oni nisu dokaz da su razlike nevažne. Oni su dokaz da su ljubav i poštovanje jači od svih razlika.
Ljubav se ne računa u godinama, već u istini
Debora i Saitoti su priča o tome da ništa nije nemoguće kad su osećanja iskrena. Ona je napustila ceo jedan život da bi započela novi — ne zbog snova o bogatstvu, već zbog čoveka koji ju je gledao kao da mu je ceo svet.
I ako nekome deluje neverovatno, neobično, ili čak nemoguće — to je u redu. Ali negde, daleko od svega poznatog, jedna žena sa smeškom pravi vatru, dok je njen suprug gleda kao da je čudo. Jer za njega — i jeste.
I tako ljubav živi. Bez šablona. Bez dozvole. Bez granica.
