Uvod
U svetlu sve kompleksnije političke situacije u Bosni i Hercegovini i širem regionu, posebnu pažnju izaziva nedavna poseta hrvatskog premijera Andreja Plenkovića Mostaru, gde se sastao sa Draganom Čovićem, liderom HDZ-a BiH. Ova poseta, pored simboličkog značaja, nosi i konkretne političke poruke koje se tiču stabilnosti BiH, položaja Hrvata kao konstitutivnog naroda, evropskog puta zemlje, ali i kontroverzne teme — sankcija prema Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske.
U atmosferi političkih napetosti, gde se često čuju pozivi na odlučnije mere protiv separatističkih tendencija, reči premijera Plenkovića došle su kao pokazatelj balansa između realpolitike, principijelne podrške evropskim vrednostima i brige o sopstvenim nacionalnim interesima.
Razrada
Saradnja dva HDZ-a i podrška BiH
Na samom početku obraćanja, Plenković se osvrnuo na dugogodišnju saradnju između hrvatskog HDZ-a i bosanskohercegovačkog HDZ-a, ističući da je ta povezanost plod kontinuiranog političkog i institucionalnog dijaloga, koji traje već više od jedne decenije. Kroz tu saradnju, prema njegovim rečima, Hrvatska nastoji biti konstruktivan partner BiH, posebno kada je reč o evropskim integracijama zemlje.
Kako je naveo, preostalo je još nekoliko ključnih pitanja koje BiH treba rešiti kako bi se ubrzao njen put ka članstvu u Evropskoj uniji. Iako nije ulazio u konkretne detalje tih tačaka, jasno je da se odnose na unutrašnju političku stabilnost, funkcionisanje institucija i usaglašavanje sa evropskim standardima.
Tri stuba opstanka Hrvata u BiH
Poseban akcenat premijer Plenković stavlja na položaj Hrvata u BiH, koje Hrvatska vidi kao konstitutivni narod sa punim pravom na očuvanje identiteta i ravnopravno učešće u društvenim tokovima. On je istakao da je hrvatska podrška Hrvaticama i Hrvatima u BiH konkretna i usmerena kroz tri osnovna stuba:
-
Obrazovanje – Hrvatska ulaže u razvoj obrazovnih institucija koje funkcionišu na hrvatskom jeziku i programu, s ciljem očuvanja kulturnog identiteta.
-
Kultura – Kroz različite inicijative i projekte podržava se kulturni život Hrvata u BiH, kao sredstvo očuvanja tradicije.
-
Zdravstveni sistem – Najveći primer podrške jeste Klinički bolnički centar u Mostaru, koji funkcioniše uz pomoć institucija iz Hrvatske.
Ove tri komponente, kako naglašava Plenković, čine temelj opstanka Hrvata u BiH i odražavaju odgovornost Republike Hrvatske prema svom narodu van granica.
Ekonomska povezanost Hrvatske i BiH
Pored političke i etničke povezanosti, Plenković je istakao i izuzetno jaku ekonomsku saradnju između Hrvatske i BiH. Prema njegovim rečima, razmena između dve zemlje je premašila četiri milijarde evra, što Hrvatsku pozicionira kao najznačajnijeg trgovinskog partnera BiH. On je naglasio da Hrvatska ima iskrenu želju da doprinese ekonomskom razvoju i stabilnosti Bosne i Hercegovine.
Takva povezanost, po njegovom mišljenju, nije samo statistička ili birokratska, već reflektuje duboko ukorenjene veze između dva naroda i potrebu za međusobnim razumevanjem i ekonomskim razvojem.
Evropski okvir i institucionalna stabilnost
Govoreći o trenutnim tenzijama u BiH, hrvatski premijer je naglasio da situacija zahteva povratak u ustavne okvire, aludirajući na političke krize i institucionalne blokade koje već duže vreme parališu funkcionisanje zemlje.
“Ova kriza je ozbiljna,” upozorio je Plenković, dodajući da je njegova namera da se o ovoj temi raspravlja i na nivoima Evropske unije, s ciljem postizanja šireg konsenzusa i zajedničkog delovanja. On je istakao da je već pokrenuo inicijativu unutar EU pre dve do tri sedmice, te da postoji indikacija da će ta inicijativa biti prihvaćena.
Ova najava svedoči o ambiciji Hrvatske da ne bude pasivan posmatrač, već aktivan kreator evropske politike prema Zapadnom Balkanu, s naglaskom na stabilnost i dijalog.
Pitanje sankcija Miloradu Dodiku
Jedno od najaktuelnijih i najosetljivijih pitanja bila je tema mogućih sankcija Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske, zbog njegovih separatističkih stavova i kršenja Dejtonskog sporazuma. Dok su Nemačka i Austrija već uvele sankcije, postavlja se pitanje da li će i Hrvatska slediti njihov primer.
Plenković je bio vrlo jasan u svom odgovoru: “Ne verujem da bi inicijativa o sankcijama prošla na nivou EU.” Ovim je dao do znanja da, iako razume zabrinutosti partnera u EU, Hrvatska ima specifičnu poziciju koja je razlikuje od drugih zemalja članica.
On je posebno istakao geografsku i političku bliskost, napomenuvši da je Banja Luka udaljena svega sat i po vremena vožnje od Zagreba. Upravo ta činjenica čini da Hrvatska mora biti oprezna i paziti na stabilnost regiona, jer bi uvođenje sankcija moglo imati nepredvidive posledice po međususedske odnose.
Institucionalni prioriteti BiH
Plenković je podvukao i da je primarna odgovornost za rešavanje situacije u BiH na domaćim institucijama i političkim akterima, koji su izabrani voljom građana. U tom smislu, poručuje da se vanjski akteri, uključujući i EU, moraju ponašati kao podrška, a ne kao zamena za domaće institucije.
Posebno je podvukao da su sve aktivnosti koje vode ka jačanju separatizma i destabilizaciji BiH štetne, te je izrazio nadu da će svi politički subjekti u zemlji prepoznati važnost dijaloga, kompromisa i institucionalnog rešavanja problema.
Zaključak
Na kraju, obraćanje premijera Hrvatske Andrejа Plenkovića u Mostaru ne treba posmatrati samo kao još jedan u nizu političkih sastanaka. Njegove izjave ukazuju na duboku uključenost Hrvatske u političku stvarnost BiH, ali i na pokušaj balansiranja između principijelnosti i pragmatizma.
Ključne poruke mogu se svesti na sledeće:
-
Hrvatska ostaje snažan zagovornik evropskog puta BiH i smatra da je stabilnost regiona jedan od prioriteta EU.
-
Položaj Hrvata u BiH ostaje u fokusu hrvatske politike, sa konkretnim ulaganjima u obrazovanje, kulturu i zdravstvo.
-
Sankcije protiv Dodika nisu na dnevnom redu Zagreba, jer bi mogle izazvati dodatne tenzije u susedstvu.
-
Rešenje krize mora doći iznutra, kroz rad institucija i politički dijalog u samoj BiH.
U jednom širem kontekstu, ova poseta i izjave pokazuju kako mala i srednja evropska država poput Hrvatske može igrati važnu ulogu u oblikovanju regionalne i evropske politike, ali i kako mora pažljivo da balansira između interesa svojih građana, susedskih odnosa i evropskih vrednosti.
