Uvod
Ročište za osumnjičenog u slučaju poznatom kao monstrum iz Kalesije izazvalo je široku pažnju javnosti, ne samo zbog samih zločina koje je počinio, već i zbog načina na koji je tokom suđenja tretiran od strane sudija i advokata. Mnoge reakcije su bile šokirane i zgranute zbog nevjerojatne razlike između očekivanog postupanja prema osobi optuženoj za tako strašne zločine i poštovanja koje je uživao tokom suđenja. U ovom članku analiziraćemo kako je proteklo suđenje, koje su reakcije izazvane ovim postupcima, i razmotrićemo zašto je javnost bila toliko uznemirena.
Razrada
Suđenje monstrumu iz Kalesije postalo je predmet žustre javne debate zbog kontrasta između težine zločina za koje je optužen i načina na koji je tretiran tokom suđenja. Osumnjičeni je, uprkos optužbama za brutalan zločin, uživao izuzetno visok nivo poštovanja od strane sudija i advokata, koji su se prema njemu ophodili s velikim stepenom uljudnosti i formalnosti. Čak i u trenutnim okolnostima, kada je jasno bilo da je optuženi izvršio užasne zločine, postupali su prema njemu sa visokim stepenom profesionalizma i pristojnosti, kao da je reč o običnom građaninu, a ne osobi koja je optužena za monstruozne zločine.
Tokom suđenja, osumnjičeni je odgovarao na pitanja smireno, gotovo hladnokrvno, i sa neobjašnjivim samopouzdanjem, što je izazvalo dodatnu zabrinutost među prisutnima. Na osnovu njegovog ponašanja, moglo se steći utisak da on ne pokazuje ni najmanju grižu savesti zbog dela za koja je optužen. Ovakav njegov pristup procesu dodatno je zbunio prisutne, jer se činilo da je uopšte svestan ozbiljnosti optužbi, ali nije pokazivao nikakve emocionalne reakcije koje bi bile očekivane u ovom kontekstu.
Što je još više zabrinjavajuće, tokom ročišta, sudije su često davale savete osumnjičenom, tretirajući ga gotovo kao cenjenog građanina, a ne nekog ko je izvršio stravičan zločin. Ovaj tretman nije prošao nezapaženo među prisutnima. Posmatrači su komentarisali da bi trebali biti stroži u odnosu prema njemu, imajući u vidu kakav je njegov zločin. Takav način ophođenja prema osumnjičenom izazvao je osećaj nelagodnosti kod mnogih, a naročito kod onih koji su direktno ili indirektno povezani sa žrtvama ovog zločina.
Za mnoge, ovo suđenje je predstavljalo apsurd, jer se činilo da je pravosudni sistem, koji je dizajniran da zaštiti društvo, svojim ponašanjem prema osumnjičenom zapravo podržavao njegovu normalizaciju kao osobe koja je, prema svim pravilima, trebala biti tretirana s mnogo većom strogostem i pažnjom. Pitanje koje se postavljalo bilo je: Da li je moguće da pravda, koja treba da štiti žrtve, zapravo tretira kriminalce sa tolikim poštovanjem?
U tom kontekstu, možemo se zapitati i o samoj prirodi pravosudnog sistema. Da li su advokati i sudije u ovom slučaju samo obavljali svoju dužnost da tretiraju svakog osumnjičenog ravnopravno, kako zakon nalaže, ili su možda otišli korak dalje u svojim nastojanjima da se ponašaju s maksimalnim poštovanjem, ne uzimajući u obzir ozbiljnost optužbi?
Reakcije javnosti
Javne reakcije na ovakvo suđenje bile su brze i oštre. Mnogi su se zapitali kako je moguće da osoba optužena za takav zločin bude tretirana s tolikim poštovanjem. Javnost je bila ogorčena jer su se trudili da zadrže profesionalni pristup, ali je to delovalo kao da zanemaruju težinu samog zločina. Štaviše, mnogi su se pitali da li ovakav tretman može dovesti do toga da se procesi prema budućim počiniocima ozbiljnih zločina olabave, te stvore uslove za omogućavanje nesankcionisanog ponašanja.
Podsećanje na brutalnost zločina i brutalnu prirodu zločina koja je prethodila suđenju samo je povećavala razočaranje među građanima. Tretman osumnjičenog postao je pitanje o načinu na koji pravda funkcioniše, te koliko je važna percepcija javnosti o tom procesu.
Za mnoge, činjenica da su sudije i advokati pružali savete i pokazivali izuzetnu strpljivost prema osumnjičenom bila je neprihvatljiva, jer je izazivala utisak da su počinitelj i njegove zločine pokušali “umanjiti”. Takođe, mnogi su smatrali da je ovaj slučaj mogao postaviti loš primer za buduće postupanje prema zločincima, te stvoriti opasne presedane u načinu obrade ovakvih slučajeva.
Zaključak
Suđenje za monstruma iz Kalesije izazvalo je veliki broj pitanja o tome kako bi sistem trebao tretirati osobe koje su počinile strašne zločine. Tretman osumnjičenog u sudnici izazvao je ogorčenje i pometnju među građanima, jer je bio u suprotnosti sa očekivanjima koja ljudi imaju u vezi s postupanjem prema kriminalcima. Iako je zakon jasan u tome da se svakom osumnjičenom mora pružiti pravičan postupak, mnogi smatraju da bi u ovakvim slučajevima trebalo da postoji veći naglasak na odgovornost i ozbiljnost dela.
Ovaj slučaj takođe postavlja pitanje o tome kako pravosudni sistem tretira osobe koje su počinile brutalne zločine i da li bi trebalo da postoji veći fokus na zaštitu žrtava i društva uopšte. Na kraju, uprkos činjenici da zakon mora biti pravedan, važno je i kako se te vrednosti primenjuju u konkretnim slučajevima, kako bi se zadržala ravnoteža između prava osumnjičenih i prava društva.
