Sinoćnja drama u Lukavici, koja se završila neuspelim pokušajem lišenja slobode predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, otvorila je Pandorinu kutiju ozbiljnih pravnih i institucionalnih pitanja u Bosni i Hercegovini. U središtu pažnje sada se nalaze ne samo politički akteri, već i službenici policijskih struktura Republike Srpske koji su aktivno učestvovali u sprečavanju realizacije sudskog naloga izdatog od strane Suda Bosne i Hercegovine.
Ovaj događaj ne samo da je uneo dodatne tenzije u ionako komplikiran političko-pravni pejzaž BiH, već je i otvorio pitanje zakonske odgovornosti policajaca koji su direktno prekršili važeće zakone i sudske naloge. Kako pravni analitičari tvrde, njihovo ponašanje se može kvalifikovati kao početak ozbiljnih krivičnih procesa — ne samo protiv njih samih, već i protiv njihovih nadređenih.
RAZRADA
1. Šta se zapravo dogodilo?
Tokom večernjih sati, pripadnici SIPA-e (Agencije za istrage i zaštitu) došli su u Lukavicu sa jasnim nalogom Suda BiH da liše slobode Milorada Dodika. Umesto da im omoguće izvršenje te zakonske obaveze, pripadnici opšte policije, žandarmerije i Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Republike Srpske, naoružani automatskim oružjem, stali su ispred njih i na taj način ih sprečili u obavljanju službene radnje.
Kako navodi autor teksta, sama činjenica da su pripadnici MUP-a RS iskoristili vojnu silu da bi blokirali zakonitu aktivnost državnih institucija, već sama po sebi predstavlja osnov za pokretanje više ozbiljnih krivičnih postupaka.
2. Relevantne zakonske odredbe i njihove posledice
Autor posebno naglašava odredbe Krivičnog zakona BiH, pozivajući se na sledeće ključne članove:
-
Član 239. – Neizvršenje odluka Ustavnog i Suda BiH
Ova odredba predviđa zatvorske kazne od šest meseci do pet godina za svako službeno lice koje namerno odbije da izvrši odluku Ustavnog suda BiH, Suda BiH ili drugih međunarodnih sudskih tela. U konkretnom slučaju, radi se o neizvršenju sudske naredbe koja je trebala rezultirati hapšenjem Milorada Dodika.
-
Kazne ne podrazumevaju samo zatvor, već i:
-
zabranu obavljanja službene dužnosti,
-
zabranu zapošljavanja u javnim institucijama,
-
prestanak radnog odnosa.
-
Autor takođe ističe da bi eventualni izuzeci od kazne mogli biti samo oni pripadnici policije koji su pravovremeno obavestili nadležno tužilaštvo o nelegalnim naredbama koje su dobili.
3. Ostala potencijalna krivična dela
U konkretnom slučaju moglo bi se raditi i o sledećim krivičnim delima:
-
Sprečavanje službenog lica u obavljanju dužnosti (član 241a. st. 2 i 3. KZ BiH):
-
Svako ko uz pretnju upotrebe oružja spreči službeno lice u izvršavanju službene radnje – u ovom slučaju hapšenja – može biti kažnjen zatvorom od jedne do deset godina.
-
Korišćenje automatskog oružja u Lukavici daje ovom slučaju poseban stepen ozbiljnosti.
-
-
Ometanje rada pravosuđa (član 241. stav 1. i 2. KZ BiH):
-
Odnosi se na sve radnje koje aktivno sprečavaju pravosudne organe u provođenju pravde.
-
Predviđene kazne su u rasponu od jedne do deset godina, a u težim slučajevima — najmanje tri godine zatvora.
-
4. Hijerarhijska odgovornost
Autor jasno navodi da je odgovornost daleko šira od samih pojedinačnih policajaca koji su sinoć bili na terenu. Ona se penje kroz čitav komandni lanac, uključujući:
-
neposredne pretpostavljene (npr. komandire jedinica),
-
rukovodioce policijskih sektora,
-
ministra unutrašnjih poslova RS Sinišu Karana,
-
i direktora policije Sinišu Kostreševića.
Svi oni se potencijalno mogu suočiti s:
-
pozivima na ispitivanje kao osumnjičeni,
-
sudskim nalozima za privođenje,
-
pa čak i centralnim poternicama i pritvorima ukoliko se ne odazovu pozivima.
5. Alternativa za policajce – postoji li izlaz?
Jedini način da se određeni pripadnici policije spasu od ozbiljnih sankcija, jeste da:
-
pisanim putem ili usmenim izveštajem obaveste Tužilaštvo BiH da su primili naređenje koje je u suprotnosti sa zakonima.
-
ili da dokumentuju da su nadređenima ukazali na nezakonitost tog naređenja.
U suprotnom, njihova odgovornost biće ista kao i onih koji su svesno i direktno učestvovali u blokadi zakonskih radnji.
6. Politički kontekst i zablude o rešenju
Autor članka upozorava na raširenu zabludu da će se ovaj slučaj moći “pogurati pod tepih” političkim pregovorima ili dogovorima između entitetskih i državnih vlasti. Ističe da:
-
pravosudne institucije deluju nezavisno, i
-
zakonski mehanizmi su već aktivirani.
Navodi da je apsurdna praksa oslanjanja na politička rešenja za situacije koje zahtevaju striktno poštovanje zakona – pogotovo u slučaju kada je reč o direktnom ugrožavanju ustavnog poretka zemlje.
Slučaj pokušaja hapšenja Milorada Dodika i blokade koju su izvršile jedinice MUP-a RS predstavlja ozbiljan pravni presedan u novijoj istoriji Bosne i Hercegovine. Ono što je sinoć izgledalo kao još jedan politički incident, zapravo je aktiviralo pravni domino efekat koji bi mogao imati dalekosežne posledice.
Prema aktuelnim zakonima, ne samo da su policajci odgovorni za svoje postupke, već i njihovi nadređeni, koji su ne samo propustili da zaštite zakonitost, već su aktivno doprineli njenom kršenju. Kazne koje se mogu izreći uključuju sve – od višegodišnjeg zatvora, preko gubitka posla, do doživotne zabrane obavljanja javne službe.
Autor poručuje: zakon se ne može ignorisati po političkom nahođenju, a svako sledeće kršenje pravnog poretka samo će dodatno pojačati pozicije tužilaštva i sudstva. Ako se ovaj slučaj ne procesuira u skladu sa zakonom, poslaće se opasna poruka da su institucije BiH nemoćne pred entitetskim samovoljnim odlukama — što bi predstavljalo ozbiljan udarac pravnoj državi.
