Halid Bešlić je preminuo u utorak nakon kratke i teške bolesti u 72. godini, a regija i dalje žali za legendarnim pjevačem.
Smrt legendarnog pevača Halida Bešlića potresla je ne samo Bosnu i Hercegovinu, već i čitav region bivše Jugoslavije. Vest o njegovom odlasku u 72. godini života dočekana je s nevericom i dubokom tugom, jer je Bešlić bio mnogo više od muzičara — bio je simbol ljudskosti, topline i iskrenosti.
Njegov prepoznatljiv glas i pesme koje su decenijama obeležavale živote miliona ljudi ostavili su neizbrisiv trag. Mnogima su njegove melodije bile uteha u teškim trenucima, pratilac radosti u slavlju i znak zajedništva u nostalgiji.
U danima nakon njegove smrti, javnost se priseća njegovog života, skromnosti i dostojanstva s kojim je nosio i uspeh i bolest. Iako je poslednjih meseci bio ozbiljno narušenog zdravlja, Halid je, prema rečima onih koji su ga poznavali, do poslednjeg trenutka zadržao svoj prepoznatljivi osmeh i optimizam.
1. Poslednji dani legende
Halid Bešlić preminuo je u utorak, 7. oktobra, nakon kratke, ali teške borbe s opakom bolešću. Iako se u javnosti malo znalo o njegovom zdravstvenom stanju, njegovi bliski saradnici i porodica već su neko vreme naslućivali da se umetnik suočava s ozbiljnim problemima.
Tokom avgusta Halid je bio hospitalizovan na Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu, gde su mu lekari sproveli niz detaljnih pregleda. Nakon magnetne rezonance, otkriveno je da boluje od teškog oblika raka jetre, bolesti koja je u kratkom roku zahvatila i druge vitalne organe.
Prema svedočenjima medicinskog osoblja, Halid je ostao dostojanstven i vedar čak i u trenucima kada su rezultati bili poražavajući. Iako je osećao slabost, gubitak težine i bolove, nije dopuštao da tuga preuzme njegov duh. Bio je, kažu, isti onaj Halid koji je decenijama donosio radost drugima — nasmejan, smiren i zahvalan za svaki trenutak života.
2. Ljubav prema porodici i skromnost do kraja
Tokom boravka u bolnici, Halid nije želeo da ga poseti mnogo ljudi. Njegov fokus bio je isključivo na porodici, a posebno na supruzi Sadiji, s kojom je delio više od četiri decenije života.
Svedoci navode da je često pitao samo za nju, brinuo se kako se ona nosi sa situacijom, dok o sebi gotovo da nije govorio. To je, kako kažu, najbolje opisivalo njegov karakter — skroman, nesebičan i uvek usmeren na druge.
Uprkos bolovima, nastojao je da održava raspoloženje oko sebe. Medicinske sestre i lekari prisećaju se da se čak i u najtežim trenucima šalio, zahvaljivao i hrabrio druge pacijente. Njegov osmeh postao je simbol snage i dostojanstva pred bolešću.
3. Trenuci u bolnici i poslednja fotografija
Tokom jednog od pregleda, osoblje je, iz poštovanja prema umetniku, zamolilo Halida da se fotografiše s njima. Na slici, koja je nastala posle magnetne rezonance, vidi se iscrpljen, ali i dalje dostojanstven čovek. U njegovom pogledu videla se tišina, pomirenost, ali i ona neugasla toplina koja je krasila njegove nastupe i susrete s publikom.
Iako je izgledao umorno, zadržao je karakteristični osmeh, ne želeći da zabrine druge.
Prema rečima jednog od članova bolničkog osoblja, “bio je svestan da se bori s nečim velikim, ali nije znao da su to bukvalno njegovi poslednji dani. Ipak, nije odustajao — borio se hrabro, sa verom i osmehom.”
Lekari su se, kako navode, do poslednjeg trenutka trudili da mu olakšaju bolove, a kolege i prijatelji redovno su se interesovali za njegovo stanje. Halid je bio zahvalan svima, ne tražeći ništa osim mira i vremena sa porodicom.
4. Nasleđe umetnika koji je spajao ljude
Halid Bešlić nije bio samo ikona narodne muzike; bio je i most između generacija i kultura. Njegove pesme su imale univerzalnu poruku – o ljubavi, domovini, časti, ali i o jednostavnim životnim vrednostima.
Pesme poput:
-
„Miljacka“,
-
„Romanija“,
-
„Ja bez tebe ne mogu da živim“,
-
„Prvi poljubac“,
-
„U meni jesen je“,
ostale su duboko ukorenjene u kolektivnom pamćenju naroda širom Balkana.
Njegov glas bio je topli eho emocija koje svi razumeju, bez obzira na naciju, veru ili jezik.
Zato ne čudi što su se nakon njegove smrti javile hiljade poruka podrške i tuge iz svih delova sveta — od Sarajeva i Beograda, do Beča, Münchena, Stockholma i Toronta.
5. Reakcije javnosti i kolega
U danima nakon vesti o smrti, društvene mreže preplavile su poruke sećanja i tuge. Muzičke legende iz regiona – Dino Merlin, Zdravko Čolić, Lepa Brena, Haris Džinović, Ana Bekuta, Marija Šerifović i mnogi drugi – izrazili su duboko poštovanje prema Halidu.
Njegove kolege su isticale tri osobine koje su ga činile posebnim:
-
iskrenost,
-
skromnost,
-
posvećenost publici.
Zdravko Čolić je izjavio da je Halid bio čovek koji nikada nije zaboravio odakle dolazi, dok je Dino Merlin naglasio da su “Halidove pesme bile ogledalo duše jednog naroda.”
Čak i oni koji nisu imali lični kontakt s njim govorili su o njegovoj dobroti i vedrini. Bešlić je bio poznat po tome što je svima pristupao s poštovanjem, bilo da su novinari, muzičari početnici ili obožavatelji koji su ga čekali satima posle koncerata.
6. Priprema komemoracije i poslednji ispraćaj
Za ponedeljak, 13. oktobar, zakazana je komemoracija u Narodnom pozorištu u Sarajevu, s početkom u 11 sati. Očekuje se da će prisustvovati brojni umetnici, prijatelji i građani iz svih krajeva Bosne i Hercegovine, kao i gosti iz regiona.
Ceremonija će biti skromna, u duhu Halidovog karaktera, ali ispunjena emocijom i muzikom kojom je obeležio epohe. U 13:30 sati biće klanjana dženaza u Gazi Husrev-begovoj džamiji, a potom će Halid biti ukopan na gradskom groblju Bare, u 15 sati.
Građani su već najavili masovno prisustvo, a organizatori očekuju da će hiljade ljudi doći kako bi se poslednji put oprostile od čoveka čije su pesme bile zajednička nit generacija.
7. Halidov duh i ono što ostaje iza njega
Iako je bolest bila neumoljiva, Halid Bešlić je ostao primer kako se i najteži trenuci mogu dočekati sa smirenošću i dostojanstvom. Nikada nije želeo sažaljenje; želeo je samo mir i dostojanstvo.
Njegovo nasleđe ne meri se brojem albuma ni nagrada, već brojem osmeha i uspomena koje je ostavio ljudima.
Za mnoge, Bešlić je bio glas detinjstva, svedok ljubavi, simbol Bosne i čovek naroda.
Njegove pesme nastaviće da žive na svadbama, rođendanima, u kafanama, na koncertima i u sećanjima onih koji će ih prenositi dalje. Svaki put kada se začuje stih „Miljacka, mostovi tvoji…“, znaće se da Halid nije otišao, već da je postao deo večnosti.
Odlazak Halida Bešlića predstavlja kraj jedne epohe, ali i početak nove faze u kojoj će njegovo delo postati trajni deo kulturnog identiteta regiona.
Njegov život, skromnost i ljubav prema ljudima ostali su primer koji prevazilazi granice profesije.
Bio je čovek koji je, čak i u bolesti, zračio snagom i toplinom.
Bio je umetnik koji je ujedinjavao, a ne razdvajao.
Bio je prijatelj koji se nikada nije uzdigao iznad naroda čiju je tugu i radost opevao.
Kao što je jednom rekao:
„Sve što imam, dugujem ljudima koji su me slušali i voleli.“
Danas, ti isti ljudi uzvraćaju ljubav — suzama, pesmom i svećama koje gore širom Bosne i Hercegovine.
Jer Halid Bešlić možda više nije među nama, ali njegova pesma i njegova dobrota zauvek će živeti u srcima onih koji su ga voleli.
