Mnogi ljudi imaju snove za velikom porodicom a ovaj čovek je u tome i uspeo,on i njegova supruga imaju 18 zdrave i žive dece a u nedavnom intervjuu on je pokazao svoju kuću a gledaoci su sa oduševljenjem pratili kako su sva njegova deca disciplinovana i uredna.U nastavku pogledajte video prilog.
Kada ljubav ne broji decu, već osmehe
U vremenu kada se ideal savremene porodice sve češće svodi na jedno ili dvoje dece, gde je svakodnevica ispunjena rokovima, pritiscima i individualnim ambicijama, priča o porodici Bates iz Sjedinjenih Američkih Država donosi potpuno drugačiju perspektivu. U društvu koje veliča efikasnost i „manje je više“, Batesovi žive suprotno – u duhu obilja života, radosti zajedništva i vrednosti koje ne zastarevaju.
Gil i Kelly Bates su roditelji osamnaestoro dece. Njihov dom, ispunjen dečjim glasovima, mirisima domaće hrane i svakodnevnim izazovima, postao je simbol toga da ljubav ne zna za granice, a ni za brojeve.
Porodica koja živi drugačije
Organizovani haos sa osmehom
Na prvi pogled, život u domaćinstvu sa toliko članova može da deluje haotično, iscrpljujuće i logistički neizvodljivo. Kako organizovati red ispred kupatila? Kako pripremiti ručak za više od 20 ljudi? Kako deci pružiti dovoljno pažnje, ljubavi i podrške?
Ipak, ono što Batesovi pokazuju jeste da se uz:
-
dobru organizaciju
-
međusobnu pomoć
-
stabilne porodične vrednosti
može živeti ne samo funkcionalno, već i ispunjeno smislom. U njihovom domu se ne vlada strogim pravilima, već duhom saradnje i međusobnog poštovanja. Svako dete ima svoju ulogu – od najstarijih, koji pomažu u firmi ili čuvaju mlađe, do najmlađih, koji pomažu u prostim kućnim zadacima. Na taj način, svi se osećaju potrebno, cenjeno i uključeno.
Ekonomija doma: Ne oslanjaju se na državu
Otac porodice, Gil Bates, vodi malu porodičnu firmu, u kojoj rade i stariji sinovi. Time se obezbeđuju osnovni prihodi za život, bez oslanjanja na državnu pomoć ili donacije. U vremenu kada je lako podleći stereotipima o velikim porodicama kao “teretu za društvo”, Batesovi su primer samoodrživosti, rada i nezavisnosti.
Njihova filozofija je jasna – rad je vrednost, ne kazna. Deca se od malena uče odgovornosti, ne kroz prisilu, već kroz zajednički doprinos svakodnevici.
Majka kao stub doma
Uloga Kelly Bates daleko nadilazi klasične granice roditeljstva. Ona je:
-
organizator
-
učitelj
-
emocionalni centar
-
duhovni vodič
Uprkos ogromnom broju dece, Kelly svakom detetu pristupa sa pažnjom i nežnošću, stvarajući individualne odnose i negujući bliskost. Njena vera da je svako dete Božji dar ne ostaje samo misaona fraza, već se vidi u svakom aspektu njihove svakodnevice.
Njena posvećenost nije žrtva, već poziv, koji se vidi u načinu kako vodi porodicu – sa smirenošću, strpljenjem i ljubavlju.
Vrednosti koje uče decu
Porodica Bates funkcioniše na osnovu hrišćanskih vrednosti. Njihov dom nije samo mesto za obrok i odmor, već i prostor gde se deca uče:
-
zahvalnosti
-
davanja
-
razumevanju
-
saosećanju
Za razliku od mnogih savremenih porodica, gde deca uče šta da žele, a ne kako da budu zahvalna, kod Batesovih se uči da život nije ono što poseduješ, već ono što jesi.
Njihovi dani uključuju i duhovni sadržaj – molitvu, zajedničke razgovore, pevanje i međusobnu podršku, što stvara emocionalnu otpornost i unutrašnju sigurnost.
Pitanje koje ne vole: “Kada ćete stati?”
Jedno od pitanja koje Batesovi često čuju jeste: „Kada ćete konačno stati sa decom?“ No, za njih roditeljstvo nije stvar statistike. Oni ne broje decu, već blagoslove.
Za njih, svako novo dete je:
-
nova prilika da podele ljubav
-
nova lekcija o strpljenju
-
još jedan razlog za osmeh
Njihova odluka da imaju veliku porodicu nije zasnovana na inatu ili tradiciji, već na dubokom uverenju da svet može postati bolje mesto upravo kroz porodicu – kao osnovnu ćeliju ljubavi, vrednosti i vaspitanja.
Ne meri se sreća brojem soba, već brojem ruku koje te grle
Priča o porodici Bates nije poziv da svi imaju osamnaestoro dece. To je poziv na razmišljanje. O prioritetima. O tome koliko vremena dajemo onima koje volimo. O tome da sreća ne mora biti udobna, već iskrena. Da dom ne mora biti savršen, ali može biti topao.
U vremenu u kojem je sve više “pametnih kuća”, ali sve manje toplih domova, Batesovi nas podsećaju da su ljubav, zajedništvo i vera vrednosti koje ne izlaze iz mode.
Možda red ispred kupatila, stalno pranje sudova i večere u haosu nisu znak nereda, već dokaz života. Možda je pravo pitanje: Ne koliko imamo, već kako živimo ono što imamo.
U tom smislu, porodica Bates ne živi „više od drugih“ – oni jednostavno žive dublje.
