Tragedije povezane sa minskim poljima i danas, više od tri decenije nakon završetka rata u Bosni i Hercegovini, odnose živote. Jedna od najpotresnijih nesreća dogodila se u selu Hodžići kod Doboja, gde je život izgubio devetnaestogodišnji Mehmed Hasanamidžić. Ova tužna priča ne govori samo o gubitku jednog mladog života, već i o neizbrisivom tragu koji rat ostavlja na generacije koje su rođene nakon njegovog završetka.

U nastavku sledi detaljno prepričavanje događaja, života nastradalog mladića, bola porodice i komšija, kao i šira slika problema koji i dalje muči lokalno stanovništvo.

Nesreća u minskom polju

U nedelju uveče, nešto oko 18 časova, u obilježenom minskom polju u naselju Hodžići, došlo je do tragedije. Mlad i životom tek zakoračio u odraslo doba, Mehmed Hasanamidžić izgubio je život pokušavajući da povrati koze koje su odlutale u opasnu zonu. Njegova briga za stado i odgovornost prema porodici doveli su ga na mesto gde smrt vreba već decenijama.

Na teren su odmah izašli pripadnici Policijske uprave Doboj, a uviđajem je rukovodio dežurni tužilac iz Okružnog javnog tužilaštva. Ipak, zbog loših vremenskih uslova i činjenice da se telo mladića nalazilo unutar minskog polja, proces je bio dodatno otežan. Kiša i noć su zakomplikovali ionako delikatan zadatak uklanjanja tela iz zone pune mina.

Porodična tragedija

Mehmedova smrt najteže je pogodila njegovu majku, Feridu Hasanamidžić, samohranu roditeljku četvoro dece. Pred novinarima je, skrhana bolom i neimaštinom, ispričala kako joj je sin bio „sve na svetu“.

• „On mi je bio sve. Radio je, vrijedan bio. Borili smo se zajedno za koru hljeba“, rekla je majka kroz suze.

• Dodala je da je Mehmed otišao da čuva koze koje često zalutaju u minsko polje. Pokušao ih je vratiti, a onda je, kako je rekla, „nešto puklo“ i život njenog sina je nestao u trenutku.

Njene reči odražavaju dubinu bola: „Nema više moga Mehe. Nisu ga iznijeli, raznijelo ga je. Ništa od njega. Da je barem invalid ostao, pa da ga gledam, ali ni to mi nije ostalo.“

Ova rečenica najbolje pokazuje koliko je majčina tuga ogromna. Uz to, Ferida se suočava i sa brutalnom stvarnošću – nema dovoljno novca ni za sahranu. Njena životna priča spaja tragediju rata, siromaštvo i lični gubitak u jednu tešku sudbinu.

Sećanja nastavnice

Da je Mehmed bio posebno dete, potvrdila je i njegova bivša učiteljica, Senada Džanić. Sa suzama u očima opisala ga je kao divnog učenika koji je živeo u skromnim uslovima, ali je uvek imao osmeh na licu.

• „Bio je skroman, ali predivan dečko. Njegov život bio je težak, a opet prekratak“, kazala je nastavnica.

Njene reči pokazuju koliko je Mehmed, uprkos siromaštvu i teškim okolnostima, uspevao da zadrži vedrinu i pozitivan duh.

Porodični glas očaja

Mehmedov amidža, Mehmedalija Hasanamidžić, postavio je pitanje koje već decenijama lebdi nad mnogim selima pogođenim minskim opasnostima:

• „Evo vidite gde su minska polja. Niko da se pobrine. Nije to godina ni dvije, već trideset. Šta reći?“

Ova rečenica je vapaj celog kraja. Ljudi žive u neposrednoj blizini smrtonosne opasnosti, dok se rešavanje pitanja deminiranja stalno odlaže. Trideset godina je prošlo, a mine i dalje odnose živote.

Kontekst minskih polja u regionu

Područje između Doboja i Doboj Istoka jedno je od onih gde se i dalje nalaze brojna neuklonjena minska polja. Statistika je zastrašujuća:

• više od 50 osoba izgubilo je život u minskim poljima ovog regiona,

• oko 120 ljudi zadobilo je teže ili lakše povrede, često sa trajnim posledicama.

Ove brojke pokazuju da problem nije izolovan incident, već dugoročna tragedija čitave zajednice. Ljudi koji pokušavaju da obrađuju zemlju, čuvaju stoku ili jednostavno prolaze blizu svojih kuća, svakodnevno rizikuju život.

Simbolika Mehmedove sudbine

Sudbina mladog Mehmeda simbolično pokazuje koliko su posledice rata i dalje prisutne. On je rođen nakon završetka sukoba, ali je ipak izgubio život zbog mina koje su tada postavljene. Njegova priča je svedočanstvo da ratne rane ne zarastaju lako i da zahtevaju dugotrajno i ozbiljno angažovanje društva.

Ova nesreća pokreće pitanja:

• Zašto posle tri decenije minska polja i dalje postoje tik uz kuće?

• Ko je odgovoran za sporo deminiranje?

• Hoće li se nešto promeniti tek kada ovakvih tragedija bude još više?

Tragična smrt Mehmeda Hasanamidžića iz Hodžića kod Doboja još jednom je skrenula pažnju na gorući problem minskih polja u Bosni i Hercegovini. Jedan mladi život ugašen je prerano, a iza njega su ostali majka, porodica, prijatelji i nastavnici koji ga pamte po dobroti i vedrini.

Ova priča nije samo o jednoj tragediji, već i o društvenoj nebrizi, nedostatku sistemskog rešavanja pitanja deminiranja i o tome kako se posledice rata i dalje osećaju u životima ljudi.

Ključne poruke koje ova tragedija nosi:

• Minska polja i dalje odnose živote i predstavljaju stalnu opasnost.

• Porodice preživljavaju ne samo tugu, već i siromaštvo koje ih sprečava da dostojno sahrane svoje najmilije.

• Društvena odgovornost i institucije moraju delovati brže i odlučnije kako bi se sprečile nove tragedije.

• Mehmedov život i smrt podsećaju da deca rođena posle rata ne bi smela da plaćaju cenu za sukobe koje nisu doživela.

Dokle god mine stoje neuklonjene, ovakve priče će se ponavljati. Mehmed je postao simbol mladosti koja je nepravedno oduzeta, i podsetnik da obnova i sigurnost jedne zemlje nisu potpuni dok poslednja mina ne bude uklonjena.