Borba jedne majke: Iskrena ispovest Goce Sekulić o odrastanju njenog sina

Roditeljstvo je jedno od najizazovnijih, ali i najlepših životnih iskustava. I dok je za mnoge majke i očeve razvoj deteta prirodan tok koji prolazi bez većih prepreka, postoje i oni koji se suočavaju sa nevidljivim, ali vrlo teškim borbama. Pevačica Goga Sekulić, poznata po svojoj muzičkoj karijeri, ali i po otvorenosti u medijima, nedavno je progovorila o intimnim detaljima vezanim za razvoj svog sina Vasilija, koje su izazvale suze u jednom televizijskom programu. Njena ispovest nosi snažnu poruku o majčinskoj posvećenosti, upornosti i razumevanju.

Ljubav prema sinu i izazovi roditeljstva

Goga Sekulić je 2018. godine dobila sina Vasilija sa sportistom Urošem Domanovićem. Od tada, njeno roditeljstvo dobija posebnu dimenziju. Ona sa puno emocija govori o svakodnevici koju deli sa svojim dečakom, ističući koliko se trudi da mu obezbedi bezbrižno detinjstvo uprkos poteškoćama s kojima se suočavaju.

Vasilije, kako Goga opisuje, pokazuje izuzetne kognitivne sposobnosti. Prema njenim rečima:

“Moj sin je preinteligentan, sve razume, sarađuje, ide u vrtić i na časove.”

Međutim, uprkos tome što je verbalno sposoban da izražava zvuke i reči u kontrolisanom okruženju, kod kuće izbegava verbalnu komunikaciju. Uočivši to, Goga ne krije da je i sama imala uticaj:

“Na sve to sam ga ja razmazila. To treba samo da se pusti iz njega.”

Ova rečenica otkriva majčinsku samokritičnost i želju da pronađe balans između nežnosti i disciplinovanja.

Aktivnost i energija – osobine koje dominiraju

U svom opisu sina, Goga ističe da je on dete koje je u konstantnom pokretu. Naziva ga hiperaktivnim, što je osobina koja zahteva dodatnu pažnju i prisustvo roditelja.

“On je dete u pokretu, non stop juri.”

Prema njenim rečima, Vasilije je zdrav dečak, ali ima kašnjenje u govoru, što je uzrokovalo dodatne brige, ali i neizbežno emocionalno opterećenje.

Pogled unazad: “Nekada su i druga deca kasnila, pa su postali uspešni ljudi”

Sekulićeva pravi paralelu sa svojim detinjstvom:

“Kada sam ja bila klinka, mnogo dece je kasnilo u razvoju, sada su oni ludilo – pola njih direktori!”

Ova opaska ima za cilj da umiri i osnaži roditelje koji se suočavaju sa sličnim izazovima. Normalizovanje ovakvih pojava je važan deo borbe protiv stigmatizacije dece sa razvojnim kašnjenjima.

Preventivna briga i redovne kontrole

Zbog svoje lične zabrinutosti za zdravlje – kako za svoje, tako i za sinovo – Goga je odlučna u nameri da ništa ne prepusti slučaju. Ova odluka ogleda se u njenoj izjavi:

“Rekla sam da će moje dete da ide na sve kontrole: sluh, vid, glava, krv, genetika…”

Ova izjava oslikava odgovorno roditeljstvo i ukazuje na važnost prevencije i pravovremenog delovanja. Majčina briga za dete postaje osnovni mehanizam kroz koji se bori sa neizvesnošću i strahom.

Pored medicinske strane, Goga dodaje i humorističan ton situaciji, pokušavajući da održi vedrinu u teškim momentima:

“Volim da se našalim da je lenj ili da nema na šta da se žali jer mu mama sve prinosi.”

Ova rečenica govori o njenom pokušaju da umanji stres kroz humor, što je česta strategija kod roditelja koji se bore sa teškoćama.

Potpuna posvećenost – fizička i psihološka iscrpljenost

Goga ističe koliko je fizički napor najveći izazov u svakodnevici:

“Moram da budem non-stop uz njega, uostalom kao i svaka majka, a pogotovo kada dete nije samostalno.”

Ova izjava ukazuje na stalnu borbu i iscrpljenost koja dolazi s roditeljstvom deteta koje zahteva dodatnu pažnju. Njen ton jasno odražava koliko joj je važno da bude uvek prisutna i dostupna svom sinu.

Prelomni trenutak: Prestao je da me zove

Jedan od najemotivnijih delova njene ispovesti odnosi se na trenutak kada je shvatila da se nešto menja u sinovljevom ponašanju.

“Konkretne promene sam videla sa nepune dve godine kada je Vasilije prestao da me zove.“

Ova situacija ju je duboko pogodila i navela da potraži pomoć. Povratak u Beograd bio je signal da preuzima stvar u svoje ruke, da traži mišljenje stručnjaka i ne čeka da problem “sam od sebe prođe”.

Lista koraka koje je preduzela:

• Povratak iz inostranstva u Srbiju radi dijagnostike

• Odlazak kod logopeda

• Detaljne medicinske analize (sluh, vid, krv, genetika)

• Konsultacije sa stručnjacima iz oblasti dečijeg razvoja

• Primenjivanje saveta i vežbi kod kuće

Ova lista jasno oslikava posvećenost i hrabrost jedne majke koja ne želi da odustane.

Odbacivanje pogrešnih pretpostavki

Na kraju, Goga se osvrće na često pogrešnu interpretaciju Vasilijevog stanja:

“To nije autizam, kako obično odreaguju na prvu.“

Ovim rečima pokušava da razbije predrasude i naglasi da postoji niz mogućih uzroka za kašnjenje u govoru – od genetskih mutacija do individualnog ritma razvoja.

Priča Goce Sekulić o njenom sinu Vasiliju je duboko lična, emotivna i autentična. Kroz njenu ispovest ogleda se:

• Beskompromisna majčinska ljubav

• Neodustajanje uprkos teškoćama

• Osvetljavanje realnosti s kojom se mnogi roditelji suočavaju

• Snaga da se govori javno o ličnim borbama u nadi da će pomoći drugima

Ova priča je važan podsetnik da razvoj deteta ne teče uvek savršeno pravolinijski, ali da uz ljubav, podršku i istrajnost – svaki korak napred postaje pobeda. Goga Sekulić nije samo poznata ličnost – ona je majka koja svakog dana vodi borbu za srećno detinjstvo svog sina. Njena hrabrost da to podeli sa javnošću zaslužuje poštovanje, a njena priča – da bude ispričana i saslušana.